Penzije će najverovatnije biti smanjene progresivno, a ne linearno, ocenio je juče Miladin Kovačević, analitičar foruma Makroekonomske analize i trendovi. On je, govoreći na skupu u organizaciji Danas konferens centra posvećenom penzionoj reformi, rekao da je kresanje plata i penzija neophodno, ali da neće biti od dugoročne koristi.
– Svetska banka je još 2010. izašla sa studijom u kojoj je objasnila zašto je naš penzioni sistem neodrživ i konstatovala da će doprinosi biti dovoljni taman toliko da finansiraju penzije na nivou od devet odsto prosečne plate, a slična je situacija i sa postojećim penzionim sistemima u celoj Evropi i srednjoj Aziji – kaže Kovačević.
Prema njegovim rečima i MMF je Srbiji preporučio parametarske reforme, koje su i implementirane u najnovijim izmenama Zakona o PIO. Te reforme, kako kaže, nisu sporne, ali one mogu dati rezultate samo na duži rok od 15 do 20 godina. U pitanju su mere koje se odnose na povećanje starosne granice i uvođenje penala za prevremeno penzionisanje.
– Ne može se izbeći jednokratna restrikcija u penzijama, a kako će to biti urađeno, videćemo u rebalansu. Postoji više modela koji omogućavaju da se zaštite oni sa najmanjim penzijama. U Srbiji je teško reći koji je način produktivniji, kada nemamo naročito razvijen instrumentarijum socijalne politike. Istina je da se radi na tome da se uvedu socijalne karte, stalno se sa time pokušavalo da se krene napred, ali nije bilo većih rezultata – dodaje Kovačević.
Ponavljajući da smanjenje penzija ipak nije rešenje na dugi rok, ovaj stručnjak podvlači da će održivost prvog stuba penzionog sistema – državnih penzija, zavisiti od daljih reformskih koraka u PIO sistemu.
Po njemu, Srbija bi trebalo da primeni hrvatski model gde je smanjeno opterećenje privrede doprinosima i porezima, u fondu za penzije kompenzovano oporezivanjem imovine i drugim nametima na nivou lokalne samouprave.
– Strateški gledano, tako mora – smatra ovaj stručnjak, koji dugoročno rešenje ne vidi ni u povećanju PDV-a, što bi ako bi se taj porez podigao na 24 odsto bilo, kako kaže, kratkoročno rešenje.
Ivan Mimić, finansijski direktor PIO fonda, podsetio je da po trenutnom stanju, u Srbiji nije moguće dostići odnos broja radnika i broja penzionera od tri prema jedan, što je potrebno kako bi se postigla održivost PIO fonda jer je „maksimalan broj osiguranika u Srbiji 3.794.000 ljudi“.
– Kada bi svi ljudi u Srbiji bili zaposleni, odnos broja penzionera i broja radnika bio bi jedan prema 2,2, pošto mi imamo 1,7 miliona penzionera. A trenutno je taj odnos samo na polovini te brojke, jer mnogo ljudi u Srbiji nema posao – kaže on.
Saradnik Ekonomskog instituta Mahmut Bušatlija napomenuo je da je pre globalne krize, odnosno do 2008. godine vladalo uverenje da je 2,5 odsto zaposlenih po penzioneru dovoljno da se penzioni sistemi kakav je srpski održi, ali se od tada pokazalo da je potrebno tri do 3,5 radnika da bi budžetsko izdvajanje za penzije bilo ispod 10 odsto BDP-a zemlje, a da prosečna penzija ne bude manja od 50 odsto prosečne plate. Prema tome, kako je zaključio, Srbiji bi bilo potrebno 5,5 miliona radnika, što je za zemlju sa 7,5 miliona stanovnika nemoguće.
– Mi smo još 2005. godine ukazivali na to da je PIO sistem neodrživ i da se mora kapitalizovati. Državni kapital iz kojeg je mogla da se izvrši ta kapitalizacija bio je dosta solidan, ali sada to više nije tako. Sam način kapitalizacije je da se državna imovina i prava prenesu na PIO fond. Dakle, da recimo Telekom, kao zdrava firma sa solidnim prihodima, jedan deo svog akcionarskog kapitala prenese u preferencijalne akcije PIO fonda. Njima se ne može upravljati preduzećem, ali donose fiksni prinos – predlaže Bušatlija.
Drugi samostalni izvor sredstava PIO fonda prema ovom stručnjaku može se stvoriti tako što bi se Fondu dozvolilo da kupuje državne hartije, što sada rade uglavnom banke i privatni penzioni fondovi.
– Ne vidim zašto PIO fond ne bi mogao da učestvuje i da ima prioritet u tim operacijama, što bi mu donosilo 10 odsto prinosa, umesto da taj novac ide bankama – kaže Bušatlija.
Milan Kovač iz Dunav penzionog fonda potvrdio je da fondovi „nažalost kupuju obveznice uz visoke prinose“, ali je dodao da njihovi članovi na taj način ostvaruju prihod.
– Sada kada država emituje svoje petogodišnje i sedmogodišnje obveznice, potencijalni investitori su samo privatni penzioni fondovi, i samo ponekad strani investitori – rekao je Kovač, koji se založio da Srbija primeni turski pristup promovisanju privatnih penzionih fondova. „Mi najbolje znamo da nam telefoni najviše zvone kada neki predstavnik vlasti izađe i kaže nešto o tome koliko je državni penzioni sistem neodrživ“, zaključio je Kovač.
Revizija
Revizija 328.000 rešenja o invalidskim penzijama ne može se brzo uraditi. Dogovor je da u prvom talasu obradimo pet odsto predmeta. To znači da ćemo praviti trijažu i već je formirana komisija koja će se baviti revizijom. Smatramo da je moguće da su se nepravilnosti oko odobravanja invalidskih penzija događale tokom devedesetih, pa ćemo prvo proveravati rešenja iz tih godina – kaže Ivan Mimić.
Dugovečnost
U ukupnim sredstvima potrebnim za isplatu penzija u Srbiji, 68 odsto obezbeđuje se iz doprinosa, dok 42 odsto dotira država. U Evropskoj uniji se čak 80 odsto sredstava obezbeđuje iz doprinosa, dok države dotiraju samo dvadesetak procenata. Penzioneri kod nas u proseku primaju penziju tokom 17 godina, dok je u EU prosek 15,5 godina za muškarce i 21 godina za žene – rekao je Ivan Mimić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
