MIŠKOVIĆ: Tadić nije imao dokaza za moje hapšenje

– Vi danas sudite najvećem privredniku Srbije i vodećem privredniku regiona. Danas se ovde ne sudi Miškoviću, iz optužnice sam video da se sudi tržišnoj privredi i privatnom preduzetništvu, rekao je Mišković. Njemu se na teret stavlja da je sa saradnicima oštetio putarska preduzeća za 16,9 milijardi dinara, a budžet za 472 miliona dinara.

– Vi mora da znate da suđenje Mišković Miroslavu prate privrednici Srbije, jer ovo što je uradio Miroslav Mišković, uradio sam još 100 puta, oni svi to rade svakog dana, rekao je Mišković. On je naveo da javnost Srbije mora da zna da u celoj optužnici nema reči „korupcija“. „Ovo suđenje je okarakterisano kao proces protiv korupcije, one čuvene 24 privatizacije, proces koji navodno prati EU. Molim vas, i javnost Srbije mora da zna da u celoj optužnici nema reči korupcija“, rekao je Mišković. On je rekao da pojedinci iz policije i tužilaštva nisu razumeli šta je Euribor, pa su ga optužili da je to protivpravna korist.

– Ubacili su mog sina jer je navodno po mom nalogu akcije po jednoj ceni prodao po višoj. On se bavi filmom i sportom, rekao je Mišković. On je ukazao na nelogičnosti u optužnici, da je vlasnik Nibens grupe Milo Đurašković uložio više od 60 miliona evra u privatizaciju preduzeća da bi izvukli 25 miliona. Mišković je kazao da nikada nije učinio nijedan potez kojim bi oštetio državu, a u korist kompanije Delta. On je naveo da je želeo da kupi Merkator i da kada su pregovori bili pri kraju, ljudi iz vlasti čija će imena, kako je rekao, ubrzo otkriti rekli su delegaciji iz Slovenije da nije sposoban za taj posao.

„Ja, Miroslav Mišković, rođeni Moravac, 23 godine sam ćutao, trpeo razne uvrede. Miroslava Miškovića je srpska javnost upoznala preko tabloida, videla u meni čoveka koji svaki dan bar po jedno krivično delo napravi, koji krade, nekog prevari, hapsi ljude, pere pare, maltretira radnike“, rekao je on.

Tek u drugom satu izlaganja Mišković je prešao na sadržaj optužnice Specijalnog tužilaštva. Prenosimo najinteresantnije delove Miškovićeve odbrane:

– Boris Tadić nije imao dokaza za moje hapšenje, a samo šest meseci kasnije isto tužilaštvo me je uhapsilo.

– U optužnici na 105. strani se navodi da su Miškovići dali kredit, nisu Miškovići dali kredit, ta optužnica je nevažeća. Molim vas, kako može da se čita optužnica koja je nevažeća (sudija Vladimir Vučinić na to uzvraća da razume emotivno stanje optuženog i kaže mu da nastavi).

– Kredit nisu dali Miškovići, već firma u posedu. Pa nisam lud da izvlačim novac preko kredita, da sam to hteo, dao bih kamatu po 10 ili 12 odsto. Kako da ispravimo optužnicu, ne možemo da je ispravimo, ona vrvi od neistina, koje ja u celosti odbacujem.

– Dalje se navodi da sam kroz krediti faktički postao vlasnik, šta znači taj reč, šta znači kredit, kako da se branim od toga, to je neispravno, to je nemoguće, bože, bože, bože… Ljudi, ovde se sudi kreditu i kamati, a ne meni.

– Tužilac dalje kaže da sam kriv zato što je kredit vraćen, sve promene po kreditu prijavio sam Narodnoj banci, vi ne možete da se branite od ovakvih reči. U optužnici stoji i da sam kriv zato što nisam odustao od potraživanja. Kako da odustanem, da poklonim!? Privatni investitor određuje namenu kredita. Zaboravite komunizam. Znači, ja opredeljujem obezbeđenje kredita. Možda je meni zadovoljavajuće obezbeđenje na časnu reč. Između dva preduzeća predmet tužbe može da bude samo da li ima korupcije i da li je plaćen porez, sve ostalo je sloboda. Korupcije nema, nikada nisam radio sa državom, a dokazaću i da sam platio porez.

– Da li Tužilaštvo zna da ja ne gledam ni obračunsku listu u Delti za kamate… Ja sa bankama ručavam i dajem na značaju, a o svemu vodi računa potpredsednica Delte, zato što je to sistem i kao sistem je Delta i opstala…

– Molim tužioca da se opredeli da li sam dao pare ili sam izvlačio, ispumpavao pare. Zašto sam dao? Pa da napumpamo preduzeće, Milo Đurašković je mlad, vredan, on bi bio bog Srbije, da preduzeće učinimo jakim. Ali, neću da ga branim, on će sam da se brani.

– Normalnim životom živim, jednu kuću imam…

– Baš me briga za putarska preduzeća. Meni je bitno da prodam…

– Ako smo Marko i ja znali u kojoj ulici je PZP Niš, odmah me osudite.

– Mojoj deci nisam dozvolio da budu potpredsednici Delte, jer nemaju dovoljno iskustva, iako su završili sve škole…

– Marko nema pojma šta je dokapitalizacija. On kod mene u kancelariji nikad nije bio duže od 20 minuta. Za ovo sam ja kriv, i vidite, dobro sam ga posavetovao – završio je u zatvoru.

Vučić: Mišković ne može da pritiska pravosuđe

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je juče da biznismen Miroslav Mišković, optužen za malverzacije u privatizaciji putarskih preduzeća, ne može da izvrši pritisak na pravosuđe angažovanjem svetski poznatih branilaca. „Sud će nezavisno donositi odluku, ljudi u Srbiji bi više voleli da je Mišković taj novac potrošio na obdaništa i škole. Ako misli da je to način da izvrši pritisak na pravosuđe i nekog drugog, ne verujem u to. Uveren sam u efikasnost i nezavisnost pravosudnog sistema u Srbiji“, rekao je Vučić novinarima u Skupštini Srbije. Prema njegovim rečima, vidi se da Miškovićevi advokati mnogo koštaju, jer su među njima svetski poznata imena. Beta

Kako se trgovalo srpskim firmama

Slučaj Nibens privukao je pažnju javnosti mnogo pre nego što je uhapšen najpoznatiji srpski biznismen, Miroslav Mišković. Kada je sredinom 2011. pritvoren Milo Đurašković zbog tada utvrđene malverzacije, kojom je privatizovano kruševačko preduzeće FAM oštetio za oko 32 miliona evra, uveliko se govorilo da u toj priči nije sam i podsećalo se da je u posao putne privrede ušao zajedno sa Miškovićem. Međutim, taj deo priče ubrzo je bio u drugom planu, jer se hapšenje Đuraškovića dogodilo u trenutku kad je njegovih pet putarskih, takođe privatizovanih firmi, uveliko radilo deonice Koridora 10 kroz Vojvodinu i izgradnja, koja je inače bila u zakašnjenju, dovedena u pitanje. U problemu je bilo i 15 banaka i lizing kuća, koje su tim firmama odobravale kredite u kojima su firme Nibensa, ali i Đuraškovićevih preduzeća van tog sistema (poput takođe kupljenog Partizanskog puta) jedna drugoj bile garant. „Pucanje“ je pretilo da povuče sva ta preduzeća sa ukupno 5.000 radnika u stečaj. Verovatno više zbog banaka nego radnika, tek formirana je na nivou vlade radna grupa u koju su ušli i predstavnici kreditora i Agencije za privatizaciju, ali svi pokušaji da sistem ostane u funkciji su propali i preduzeća su, posle raskinutih kupoprodajnih ugovora, otišla u stečaj.

Priča o privatizaciji na srpski način ponovo je postala aktuelna krajem prošle godine, kada je uhapšen Mišković i njegov sin Marko, ali je tužilaštvu trebalo više od pola godine da bi utvrdili elemente za optužnicu. Prema podacima do kojih je došla istraga, mahinacije sa putarskim firmama datiraju još od momenta njihove privatizacije, od 2005. pa nadalje. Osnovi model bio je „isisavanje“ para iz tih nekada referentnih preduzeća, ali i fiktivno smanjenje ili uvećanje vrednosti kapitala, već prema potrebama vlasnika.

Tužilaštvo tako tvrdi da su Miroslav i Marko Mišković, po dogovoru sa Đuraškovićem, u toku 2005. i 2006. godine preko svojih of-šor preduzeća Hemslade Trade Limited-a sa Kipra i Mera Investment Faund B.V. sa Holandskih Antila investirali u preduzeće za puteve „Niš“ i tako stekli 47,59 odsto akcija. Miškovići su odlučili da iz tog vlasništva izađu tokom 2008. kada je došlo do pada vrednosti operativnog biznisa i potpunog obezvređivanja kapitala, i tada je najpre veštački podignuta vrednost akcija Preduzeća za puteve Niš – tokom samo dve nedelje, na Berzu je dnevno puštano po nekoliko akcija te putarske firme da bi narednog dana, kako to zakon nalaže, trgovanje moglo da počne cenom koja je viša za 20 odsto.

Tako špekulativan način podizanja vrednosti firme, za koji je utrošeno svega 37 od ukupno 550.000 akcija, nije u skladu sa Zakonom o tržištu hartija, ali je Đuraškoviću poslužio da prilikom osnivanja nove firme – Nibens grupa, udeli PZP Niš budu značajan deo nenovčanog osnivačkog kapitala. Nibens grupa je potom otkupila (inače bezvredne) akcije Miškovića u PZP „Niš“, a transakcija je bila omogućena iz kredita od 25 miliona evra za koje su jemci bile druge Đuraškovićeve putarske firme. Teret vraćanja kredita je i pao na njih, i svih pet preduzeća iz portfelja Nibens grupe ubeležilo je gubitak. Neka od tih preduzeća su zbog toga završila u stečaju.

M. N. Stevanović

Najave

Ubrzo nakon hapšenja Miroslava i Marka Miškovića, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić najavio je da policija istražuje i privatizaciju C-marketa i način na koji je Delreal došao bez dinara do građevinske parcele na atraktivnoj novobeogradskoj lokaciji. Spekulisalo se i da će tokom istrage biti reči i o privatizaciji Luke Beograd, koja se zajedno sa dva već pomenuta predmeta nalazi na spisku 24 sporne privatizacije, čije rešavanje zahteva Evropska unija. Za sada, međutim, nema najava da se u tim slučajevima nešto dešava.