Kako se nekad lepo živelo

Možda je baš zato prvi eksponat u postavci crveni kiosk sa viršlama, koje će moći da se kupe po ceni od 140 dinara.

– Pored kioska, tu je odmah i novinarnica uz koju će biti čitaonica pa će posetioci moći udobno da se zavale i pročitaju preko hiljadu naslova dnevnih novina i magazina. Sledi priča o modi i njenom razvoju kroz četiri decenije. Pa pravi bioskop u kome su RTS i Kinoteka pripremile kolaž programe koji će se prikazivati tokom čitavog radnog vremena izložbe, dok će nekoliko puta nedeljno u večernjim satima ići filmovi i sportski mečevi. Priča o automobilizmu nije koncipirana iz sportskog ugla, već iz perspektive običnog čoveka – koliko su mu kola bila pristupačna, koja je klasa vozila fiću, koja bubu, tristaća ili poštanski motor – objašnjava koncept Aleksa Milivojević, jedan od trojice autora izložbe.

Prvi sprat je posvećen sportskim herojima, pojedincima, klubovima, događajima i tome koliki su uticaj oni imali na običnog čoveka. Radivoje Korać, Dragan Džajić, Mate Parlov, Bojan Križaj, Matija Ljubek, rukometna reprezentacija ‘72, košarkaška petorka ‘75. i mnogi drugi bili su heroji kojima smo se radovali, za koje smo navijali i koji su nam bili uzori. U ovom odeljku moći će da se vide i originalni dresovi Crvene zvezde, Partizana, Hajduka i Dinama, ali i da se čuju najuzbudljiviji sportski komentari.

Tu su i šator s radnih akcija, razglednice, sedišta iz autobusa i aviona, instalacija dnevne sobe, kancelarije direktora i službenika, školska učionica s obaveznom Titovom slikom iznad table. Takođe, ovde se sa specijalno patentiranim uređajem može omirisati Pino silvestre, Brion Bugarska ruža i još neki parfemi koji su bili reprezentativni za to vreme.

Društvo je neprekidno napredovalo, a veliki preokret bila je i pojava samoposluge sa sve aparatom za mlevenje kafe. Prvi komentar je bio: „Narod će sve ovo da pokrade! Sva roba na izvol’te! Sve se stavlja u žičanu korpu, pa na kasu i ko ne bi odoleo da nešto spusti u džep?“ Ali, vrlo brzo, u svim gradovima na najboljim lokacijama, samoposluge zamenjuju piljare i bakalnice i postaju simboli novog doba, ostvarenje sna o boljem životu, dostupnosti materijalnih dobara svim građanima, ali, pre svega, simbol poverenja. Metalne kase i rafovi puni popularnih domaćih proizvoda uz muziku iz serije „Vruć vetar“.

– Idući dalje kroz izložbu nailazimo na kutak posvećen muzici koja je bitan deo svakog društva. Ovde smo pokušali da prikažemo kako se ona razvijala do ‘90. i koliko je u stvari bila raznovrsna, te kako je u svakom tipu muzike bilo kvalitetnih izvođača – ukazuje Milivojević. On dodaje da se izložba priprema više od dve godine i da je njena najveća prednost u tome što može da se oseti svim čulima, ali i da se skrene pažnju na društvo koje je bilo humanije, solidarnije, gde se poštovao svaki pojedinac bilo da je doktor, novinar ili radnik.

– Istorijska činjenica je da smo mi u te četiri decenije napredovali u svakom pogledu. U današnjem svetu surovog kapitalizma potpuno smo izgubili te bazične društvene vrednosti. Ranije je postojala veća bliskost, više i kvalitetnije su se ljudi družili, bili bolji jedan prema drugom. Ja sam u toj zemlji živeo nepunih devet godina, a pošto sam po struci ekonomista, na fakultetu smo imali nacionalni ekonomiju, to jest, razvoj privrede od Kraljevine do 21. veka. Tu sam se i prvi put zainteresovao za Jugoslaviju i saznao koliko je to bila moćna zemlja i u ekonomskom i u privrednom i u socijalnom smislu. Proučavao sam istoriju, a pomogle su i priče roditelja, baba i deda. Stoga bih najviše voleo kada bi ovom izložbom dočarao ono što su mi oni ponavljali – „kako se nekad dobro živelo“.

Izložba „Živeo život“ trajaće do 31. jula. Cena ulaznice je 250 dinara. Sredinom septembra predviđeno je proširenje izložbe za još jedan nivo posvećen privredi i filmskim zvezdama a naredne godine gostovanje u glavnim gradovima bivših republika Jugoslavije.

Kiosk

Znali smo samo da je crven i da je uvek blizu kad ogladnimo, da su viršle ili kobasice, barene u rostfraj loncu, najbolje u zemički sa razređenim senfom, uz jogurt iz trouglastog tetrapaka. Možda nismo znali da mu je prvo ime K-67 (K kao kiosk, 67 jer je nastao 1967. godine) i da je arhitektonsko čudo prof. Saše Mahtinga, koji je tad tek diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Ljubljani. K-67 je 1970. godine pobedio na konkursu za „beogradski kiosk“, a već sledeće godine PKB, Industrija mesa i Tetrapak, udruženi kako je to duh vremena nalagao, stvaraju prvi lanac brze hrane u Evropi.

Već 1971. godine K-67 uvršten u stalnu postavku kolekcije dizajna i arhitekture XX veka u čuvenom MOMA muzeju u Njujorku. Pobedio je na svetskom konkursu za opremanje Minhena za Olimpijske igre 1972. godine. Samo što je fabrika „Ingrad“ iz Ljutomera, koja je proizvodila crveni kiosk, iznenada izgorela, pa K-67 nije stigao na ulice glavnog grada Bavarske. Obnovljena fabrika iz Ljutomera tokom 20 godina proživela je preko 7.500 primeraka. Neki od njih su stigli na ulice gradova centralne i istočne Evrope, neki čak na Novi Zeland. Većina je ipak ostajala verna Jugoslovenima.