„Da se nisam preselio u Beograd, Merlinke ne bi ni bilo“, izgovara glumac Aleksandar Trmčić u predstavi „Merlinkina ispovest“, koja je u četvrtak premijerno prikazana u beogradskom Domu omladine. I to je najverovatnije tačno.
Ali verovatno je i to da Vjeran Miladinović Merlinka, najpoznatiji srpski transvestit, ne bi bio surovo ubijen da iz Prokuplja nije došao u Beograd. Njegovo ubistvo i posle više od deset godina ostaje nerešeno. Telo je pronađeno tek posle mesec dana, u fazi raspadanja. Obdukcijom je utvrđeno da ga je ubica prvo davio, a potom više puta udario u glavu zidarskim čekićem.
Možda će dug aplauz, ovacije, suze i prepuna sala Amerikana naterati nadležne organe da ponovo otvore slučaj brutalnog ubistva „najvoljenijeg Srbina“, kako u predstavi kaže Trmčić, koji je maestralno odigrao Merlinku. Obučen u dugu roze haljinu, našminkan kao što je to nekada radila Merlinka, Trmčić je ovu monodramu reditelja Stevana Bodrože i scenariste Miladina Ševarlića lagano izneo do kraja, tužnog i jezivog. Svojim performansom koji je pratio Trmčićev monolog, predstavu je obogatio odlični Čarni Đerić, ali i muzika manjeg ženskog orkestra smeštenog iza scene.
Možda bi neki za predstavu rekli da je skandalozna, da je to preterivanje, ali ova monodrama je jednostavno dirljiva priča o Merlinki. „Da sam živela običnim životom, nikome ne bih bila interesantna“, kaže Merlinka. I to je takođe tačno. Njen pakleni život je predstavljen od samog rođenja, odlaska oca, detinjstva na selu kod bake – za koji kaže da su bile njene najsrećnije godine – prve ljubavi, pa do trenutka kada otac Vjerana vodi u Prokuplje i dolaska u Beograd. Predstava je rađena prema Merlinkinoj autobiografiji „Terezin sin“. Ševarlić je knjigu od autora dobio početkom 2003, u Narodnoj opservatoriji na Kalemegdanu, gde je Miladinović našao utočište i posao. Tekst monodrame je proizišao iz tadašnjeg razgovora njih dvojice. „Kod Vjerana mi je posebno potresna čežnja za ljubavlju koja isijava iz svake njegove rečenice, iz svake njegove misli, bila ona ispovedana, bila ona obraćanje Bogu ili pak ispunjena gomilom psovki kojima je želeo da šokira i privlači pažnju“, kaže reditelj o Merlinki.
Danas, više od deset godina nakon zločina, još se ne zna ko je ubio Merlinku. U znak sećanja na Vjerana Miladinovića, čoveka koji je imao hrabrosti da živi u skladu sa svojom prirodom, internacionalni festival queer filma koji se održava u Beogradu dobio je ime „Merlinka“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
