– Kustendorf će, kao i svake godine, biti oaza filmova koji vrede i za koje se u svetu zna, a u našim bioskopima se, nažalost, ne prikazuju. Srećna okolnost je da postoji internet, pa se tako mogu videti. Međutim, filmovi pružaju punu informaciju, jaču ideju i emociju samo kada se puštaju na pravom ekranu – kaže za Danas proslavljeni reditelj Emir Kusturica povodom otvaranja već tradicionalnog filmsko-muzičkog festivala na Mećavniku.
Kustendorf će biti otvoren u karnevalskom maniru, „kao u starim dobrim filmovima“, koreografskom slikom atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.
– To će biti petnaestominutna predstava, podeljena u četiri dela. Koreografija je kolažnog tipa, kombinacija 3D slike i živog pokreta. Istorijski događaj će, uz našu fikciju i disko muziku, biti doveden do groteske – kaže Kusturica. On dodaje da se atentat dogodio i da „niko nikada ne može opravdati ubistvo“, ali da se njegovi razlozi moraju sagledati iz šireg konteksta.
– Mladobosanci su izražavali opšte svetsko i evropsko nezadovoljstvo. Bili su povezani sa svim revolucionarnim pokretima u Evropi, najviše sa italijanskim, koji su bili izrazito protiv Austrougarske. Za vreme Titove Jugoslavije Gavrilo Princip je uživao sve počasti, a onda je u toku rata 1992. neko skinuo spomen-
-ploču posvećenu Principu, drugi put posle Hitlera. Iako je jezik na ploči bio informativan, a ne poetski – ukazuje Kusturica. Reditelj dodaje da istorija prepoznaje oko 150 tiranoubistava, ubrajajući i Ferdinanda u tiranine.
– Ferdinandov istorijski put, kao i čitava njegova biografija, nema blistavih trenutaka. Bio je antisemita, rasista, mrzeo je Srbe, Rome, Mađare… vlastitim rukama ubijao životinje. Danas neki istoričari, posebno u Nemačkoj i Austriji, pokušavaju da izmene taj deo istorije. Glavna bitka na 100. godišnjicu početka Prvog svetskog rata se vodi sa onima koji pokušavaju da revidiraju istoriju, što je nemoguće. I u Versajskom ugovoru, kojim je okončan Prvi svetski rat, u jednom članu stoji da je Nemačka pokrenula rat – ističe Kusturica. Pokušaj revizije tih istorijskih okolnosti i događaja, prema njegovim rečima, počeo je između dva svetska rata.
– Vatikan i Nemačka su bili nezadovoljni Versajskim ugovorom, a prvi koji je tražio reviziju je Hitler. Njegovi pokušaji završeni su okončanjem Drugog svetskog rata, kada je potvrđeno ono što je „zakucano“ Versajem. Ne može se istorija revidirati. Ona je takva kakva je. Ni naši ni strani istoričari ne mogu da menjaju ono što je poznato – naglašava naš sagovornik.
Pod njegovom rediteljskom palicom ove godine će biti snimljen film o Gavrilu Principu i Mladobosancima. Kaže da će to biti „nešto sasvim nadrealno“, ali da će o detaljima govoriti „kad za to dođe vreme“.
Istoričari su sujetni
Istražujući istorijske okolnosti koje su prethodile Prvom svetskom ratu, Emir Kusturica je osim čitanja dokumenata i literature, razgovarao sa mnogim istoričarima. „Nisam znao da su toliko sujetni. To je za mene bio fenomen. Mislio sam da su samo muzičari i glumci sujetni“, kaže Kusturica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
