U koštac sa stvarnošću

Po diplomiranju, 1965. godine, Širdel se iz Italije vratio u Teheran gde je počeo da režira filmove za iransko Ministarstvo kulture i umetnosti. Tokom naredne tri godine režirao je svoje najpoznatije društveno-političke dokumentarce, šest filmova koji na hrabar i iskren način otkrivaju najmračniju stranu iranskog ekonomskog buma. Ovi filmovi spadaju u one sa visokim nivoom socijalne svesti i podsećaju na najbolju neorealističku italijansku tradiciju. Ljutiti dokumentarci Širdelovog filmskog jezika izazvali su raspravu i represije od strane političkog režima šaha Reze Pahlavija, nateravši Širdela da ode u izgnanstvo zato što je progovorio o životu neprivilegovanih i isključenih, time negodujući i kritikujući korupciju koja je vladala unutar sistema moći.

Pošto nije imao kuda da ode i nije želeo da gubi vremena, počeo je da snima filmove i najpre uradio četiri filma za Žensku organizaciju u Iranu. Nadajući se da situacija sa cenzurom neće doveka trajati, Širdel je radio što je više mogao, uhvatio se u koštac sa stvarnošću iz čega je nastalo šest filmova koji su zabranjivani i konfiskovani. Praveći namenske filmove – u svrhu političke propagande na primer, oni su u procesu njegovog rada postajali antipropagandni, čime je čak rizikovao i sopstveni život. Čekao je 33 godine da ponovo vidi svoje filmove, i za to je dobio priliku i na Beogradskom festivalu jer je retrospektiva Šidrelovih izabranih filmova prikazana juče u popodnevnim satima u Muzeju jugoslovenske kinoteke. – Hvala vam što ste me pozvali na Festival. U Beogradu je baš lepo i što sam više ovde, sve više mi se sviđa pre svega zbog vaše srdačnosti, rekao je na jučerašnjoj festivalskoj konferenciji u Dvorani kulturnog centra.

Širdel, koji je i ranije nakon iranske revolucije bio čest gost Beograda i tadašnje Jugoslavije, osvrnuo se na vreme svog studiranja u Italiji šezdesetih godina prošlog veka, kada je film tamo bio na vrhuncu. – Slavne reditelji kao što su Antonioni, Felini, Pazolini, Roselini, nismo direktno poučavali, već smo direktno od njih upijali znanja iz razgovora i diskusija sa njima, kao i iz samog rada na filmovima. Sličan metod primenio sam i u svom pedagoškom radu, kada sam se vratio u Iran. To nisu bila klasična predavanja, već sam pronalazio siromašne i vrlo talentovane mlade ljude kojima sam prikazivao filmove, upućivao ih na prave knjige, iz kojih su mogli nešto više da nauče o filmu – kaže Širdel.

Panahi u zatvoru dok ne počne da sarađuje

Širdel je doneo i najnovije vesti o neveseloj sudbini čuvenog iranskog reditelja Džafara Panahija koji je u zatvoru zbog demonstracija protiv rezultata poslednjih izbora u Iranu. „Upravo sam se čuo sa suprugom Džafara Panahija i ona mi je rekla da je Panahi još u zatvoru i da su joj rekli da će tamo biti sve dok „ne bude počeo da sarađuje“. On je postojan, čvrst čovek, ali već to što je u zatvoru za jednog umetnika je mučenje.“