Beograd će priznati Kosovo za deset godina

EU, jednostavno, neće dopustiti da se u slučaju Kosova i Srbije ponove greške kao u slučajevima Kipra i Turske, Grčke i Makedonije, Slovenije i Hrvatske. Evropa je naučila sve o negativnim posledicama takvih grešaka – ocenjuje za Danas Ljuan Šlaku, izvršni direktor Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS), koautor ovih dana napisane Platforme za normalizaciju odnosa sa Srbijom.

U saradnji s kancelarijom premijera Hašima Tačija, predstavnicima kosovskih parlamentarnih partija, kao i zvaničnicima Međunarodne civilne kancelarije Pitera Fejta i ambasadorima najuticajnijih država koje su priznale nezavisnost, KFOS i Klub za spoljnu politiku iz Prištine pripremili su dokument koji bi trebalo da bude nacrt za strategiju Kosova za predstojeći dijalog sa zvaničnim Beogradom. Platforma podrazumeva da se proces dijaloga sprovede iz tri celine – pripremna ili „faza bez statusa“, srednja faza ili „faza s neutralnim statusom“ i finalna, to jest „faza sa statusom“.

– Platforma za normalizaciju odnosa sa Srbijom dugoročnog je karaktera, i nema za cilj da pruži strateška rešenja za pregovore, nego ona gleda na normalizaciju odnosa više kao na jedan dugoročan proces, koji će imati nekoliko faza svoje realizacije. U svakoj od ovih faza, problemi i izazovi su drugačije prirode. Inicijativa Kosovske fondacije za otvoreno društvo i Kluba spoljne politike podrazumeva trećeg važnog „igrača“ u ovom procesu, čak najvažnijeg, Evropsku uniju, koja se ne vidi samo kao inicijator i posrednim u pregovorima. Prema našoj ideji, EU treba da ima ulogu trećeg pregovarača, a njen ulog u ovoj igri bi bio ubrzana integracija Kosova i Srbije u Uniju. EU može, uz jaku kombinaciju „štapa i šargarepe“, da privoli i Prištinu i Beograd da ozbiljno pregovaraju, i da u kontinuitetu reše stvari koje su do sada izgledale nerešive – ističe Šlaku.

Izvršni direktor ogranka Sorosovog fonda za Kosovo naglašava da bi pregovori dve strane trebalo da se u potpunosti poklope sa agendom EU i njenom politikom proširenja.

– U prvoj fazi tripartitnih pregovora Priština – Beograd – Brisel trebalo bi da se napravi plan koji bi ujedno bio i plan proširenja EU, s tim da bi se konkretno odredili ciljevi, stremljenja i indikatori uspeha za pregovore. Onda bi EU trebalo da bude spremna da konkretno nadzire realizaciju ovih ciljeva, i da o tome izveštava svake godine u „izveštaju o napretku“. Mislimo da politika proširenja Unije ima dovoljno jakih instrumenata koji bi se mogli iskoristiti da privole partnere na konstruktivan dijalog. ali i da omogući realizaciju pojedinih stvari. Cilj je da što veći stepen kooperativnosti u ovom procesu obe zemlje vodi bliže integraciji u EU – naglašava Šlaku.

Kako objašnjava, bitan preduslov za ovaj proces je da se u prvoj i drugoj fazi realizacije, „recimo prve tri do četiri godine“, ignoriše činjenica da Srbija i pet zemalja članica EU nisu priznale Kosovo, a da to ne utiče nimalo na tok pregovora, koji će imati za cilj rešavanje mnogih tehničkih pitanja.

– Zbog toga smo ovu fazu dijaloga nazvali neutralnom, jer mislimo da pregovori ne mogu da čekaju vreme kada će se ove zemlje odlučiti da priznaju Kosovo. Ovu činjenicu bi trebalo i EU da ima u vidu. Unija bi morala da počne s pružanjem šanse Kosovu da krene s reformama, kako bi ispunjavala uslove za početak Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju – naglašava Šlaku.

Sagovornik našeg lista zaključuje da je Platforma počela da se realizuje kao inicijativa civilnog društva, i da ima za cilj da se unutar Kosova napravi jedna „konsenzualna platforma“, koja će zemlji omogućiti da ima jasnu i proaktivnu ulogu u rešavanju problema sa Srbijom.

Tuvalu priznao Prištini

Priština – Pacifička država Tuvalu priznala je Kosovo, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova u Prištini. Tuvalu je 72. zemlja koja je priznala kosovsku nezavisnost. Nalazi se u Pacifiku, između Havaja i Australije. Ima oko 12.000 stanovnika i, posle Vatikana, država je s najmanjom populacijom. Prvi susedi su joj Kiribati, Nauru, Samoa i Fidži. Beta