Beograd najavljuje političke i pravne korake

Marko Đurić, šef vladine kancelarije za KiM, izjavio je da je Beograd o merama koje bi mogle da uslede kao odgovor na eventualnu „konfiskaciju ili likvidaciju Trepče“ i rešenjima koje predlaže obavestio ambasadore država članica Kvinte i šefa Misije EU u Srbiji Majkla Davenporta. Iako je iz kabineta premijera Srbije Aleksandra Vučića uoči prošlog vikenda najavljeno da on pokušava da stopira sporni dokument, do zaključenja ovog izdanja našeg lista na sajtu Skupštine Kosova juče je stajala najava da danas u 10 sati počinje prvo plenarno razmatranje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima.

Đurić je optužio juče Vladu Ise Mustafe da želi da „100 odsto vlasništva i upravljačkih prava nad Trepčom prebaci u svoje ruke, iako ne pripadaju Prištini, što je nazvao „otimačinom i pljačkom“.

– Ne dirajte ono što je naše. Rudne žile Trepče prostiru se i ispod centralne Srbije, ne samo na KiM. Ako se meri aršinima Ise Mustafe, koji tvrdi da je Trepča imovina onih koji žive na KiM, onda se može reći da Trepčom treba da raspolažu Srbi koji žive na severu Kosova. Eventualna konfiskacija ili likvidacija Trepče biće povratak na šovinističku politiku Prištine, koja dovodi u pitanje postignute dogovore i napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine – naglasio je Đurić.

On je rekao da je Beograd uvek opredeljen da se svi problemi rešavaju dijalogom i da očekuje da će međunarodna zajednica uticati na ponašanje Prištine. Đurić je najavio da će, „ukoliko Priština odluči da nameće rešenja, Beograd razmotriti pravne i političke korake koji će omogućiti zaštitu imovine Srbije, uvažavajući potrebu da se očuva stabilnost, egzistencija Srba na KiM i spreči konfiskacija i otimačina“.

Prema rečima ministra energetike i rudarstva u Vladi Srbije Aleksandra Antića, ponašanje Prištine vraća na scenu „pravno nasilje“. Antić kaže da je „neprihvatljivo da Priština ovakve odluke donosi bez usaglašavanja sa Srbima na KiM i bez Vlade Srbije, pogotovo što se pojedini rudnici Trepče poput Belog Brda i Crnaca većim delom eksploatišu u centralnom delu Srbije.

– Nacionalizacija je jedini način da se Trepča izuzme iz ekonomskog sistema Srbije, ali još nije kasno da se u Skupštini Kosova stvari razreše u skladu sa pravom, ekonomijom i Briselskim sporazumom. Ovakvim jednostranim potezima dogovoreni pregovori Brisel 2 i 3, na kojima bi trebalo da se razgovara o imovini i SPC, neće imati smisla – ocenio je Aleksandar Vulin, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja.

– Trepča je izgrađena rukama njenih radnika i parama Srbije, o čemu govore i podaci da 55 odsto vlasništva pripada Fondu za razvoj Republike Srbije, a više od 20 odsto poveriocima i kompanijama koje i danas rade u Srbiji. Agenciji za privatizaciju prijavljeno je do sada gotovo 400 miliona dolara potraživanja prema Trepči. Na spisku 502 preduzeća za privatizaciju, koji je Agencija objavila, bila je i Trepča, za koju smo dobili šest pisama o zainteresovanosti – dva iz Srbije i četiri iz inostranstva – iz Mađarske, Švajcarske, Kanade i SAD. Zbog razgovora u Briselu i na drugim mestima, a i kao znak dobre volje mi smo zaustavili tu privatizaciju, jer planiramo da se vlasnička i upravljačka struktura rešava za pregovaračkim stolom. Ukoliko vlasti u Prištini ne odustanu od sadašnje odluke, Agencija za privatizaciju Srbije pokrenuće proces privatizacije Trepče bez obzira na sve dosadašnje razgovore – istakao je ministar privrede Željko Sertić.

Zamenik premijera i ministri u Vladi Kosova Branimir Stojanović, Aleksandar Jablanović i Ljubomir Marić najavili su da će kosovski Srbi jedinstveno i složno braniti svoja prava. Oni su saopštili da su ih gradonačelnici sve četiri srpske opštine u kosovskom sistemu lokalne samouprave na severu KiM obavestili da su spremni da prekinu svaki kontakt sa institucijama u Prištini, ako nastavi sa jednostranim potezima, kao i da podržavaju mirne proteste radnika.

Među najznačajnijim ležištima u Evropi

Trepča je jedno od najvećih ležišta olova i cinka u Evropi, a u njoj se nalazi 60 odsto rezervi ovih metala u celoj Srbiji. Eksploatacija ovog rudnika započela je u doba kralja Milutina početkom 14. veka. Između dva svetska rata u 20. veku koncesije u Trepči imala je britanska kompanija Trepca Mines Limited. Tokom Drugog svetskog rata Trepču je preuzela nemačka firma, na čijem je čelu bio Herman Gering. U Brozovoj Jugoslaviji njena imovina je nacionalizovana i napravljen je Rudarsko-metalurško-hemijski kombinat olova i cinka. Posle uvođenja protektorata UN kombinat je podeljen na dva dela – južno i severno od Ibra. Veći deo nalazi se južno od reke Ibar i kontroliše ga Priština. U Vladi Srbije Danasu je nezvanično rečeno da su oba dela kao celina registrovana u Beogradu i u Prištini. Vlada Kosova je krajem januara 2014. usvojila predlog amandmana na Zakon o javnim preduzećima po kojem bi Kombinat Trepča postao JP u vlasništvu kosovske vlade. Što se tiče albanske strane, za njih je Trepča sada „pod moratorijumom koji je proglasilo Specijalno veće Vrhovnog suda i njom kao društvenim preduzećem upravlja Kosovska agencija za privatizaciju, kojoj je ovaj sud dao rok da do 2. aprila 2015. uradi plan reorganizacije Trepče“. Osim pogona i postrojenja u sastavu Trepče su i rudnici: Novo Brdo, Ajvalija, Kišnica-Badovac, Belo Brdo, Crnac, Koporić, Žuta Prla, Prvi tunel i Stari Trg, u kome je ležište svetski retkih 79 mineralnih vrsta koji na zapadnim berzama dostižu astronomske cifre. U delu Kombinata na severu KiM radi 3.300 radnika, a u Vladi Srbije Danasu je nezvanično rečeno da se oni zalažu za rešenje statusa celog Kombinata Trepča sa obe strane Ibra.

Gračanica juče birala gradonačelnika

Gračanica, Priština, Beograd – Na vanredne izbore za gradonačelnika Gračanice u kosovskom sistemu lokalne samouprave do 15 sati juče je izašlo 24,45 odsto birača, izjavio je za Danas Nenad Rikalo iz Centralne izborne komisije Kosova. Prema njegovim rečima, incidenata do zatvaranja ovog izdanja našeg lista nije bilo, a prvi preliminarni rezultati trebalo je da budu saopšteni oko 22 sata sinoć. Pravo glasa u Gračanici ima 20.229 birača, koji su mogli da glasaju na 27 biračkih mesta u 10 centara i sa dokumentima države Srbije. Kandidati za gradonačelnika su Vladeta Kostić iz Građanske inicijative „Srpska“, Nenad Rašić, predsednik Progresivne demokratske stranke i poslanik u Skupštini Kosova, Dragiša Mirić iz Narodnog pokreta za Kosovo, i Šaip Beriša ispred Demokratskog saveza Kosova. Rašić je juče kritikovao Centar za registraciju, zbog neažuriranih biračkih spiskova. CIK je saopštio da je za vanredne izbore u Gračanici bilo akreditovano 388 posmatrača. Vanredni izbori su održani zato što je prethodni gradonačelnik Branimir Stojanović imenovan za zamenika premijera Kosova.