Kako god da se meri podrška Aleksandru Vučiću i SNS, ona je izuzetno velika. U vreme kada nema izbora, rejtinge partija najbolje odslikava procenat među opredeljenim građanima, i mi imamo najmanje jednom mesečno merenja koja jako retko padnu na 49 odsto, a često idu preko 50 odsto za SNS. Taj procenat deluje još uverljivije kada se poredi sa rejtinzima ostalih partija – jer se ostali procenti podrške raspoređuju na mnogo drugih partija, tako da niko nije ni blizu da bude takmac, čak i kada bi se formirale šire koalicije. Aleksandar Vučić je ubedljivo prvi po broju pozitivnih ocena i po tom pokazatelju je značajno jači od svoje stranke, ali i po broju onih koji njega izdvajaju kao prvog u koga imaju poverenje – a takvih je oko dva miliona, što je značajno više nego što su aktuelni i prethodno predsednik države imali u vreme svoje najveće popularnosti, ocenjuje za Danas Srđan Bogosavljević, direktor Ipsos stratedžik marketinga.
Kada se može očekivati pad rejtinga? Zavisi li to od trenutka kada mere budu počele da pokazuju svoje pune efekte na iovako katastrofalan standard građana?
– Rasprava kakva je ekonomska politika svakako zaslužuje više prostora nego što je moguće ovom prilikom. Pa čak i kakva je ukupna politika. Kada govorimo o raspoloženju građana prema političarima ili strankama, onda je to priča o percepciji. I o poverenju. Vlast, koju predstavlja sada Aleksandar Vučić, uživa poverenje. Čak i kada su sprovedene svakako nepopularne mere smanjenja plata i penzija, pokazatelji popularnosti su malo pali, daleko manje nego što je broj onih koji su direktno pogođeni merama. Da dodam i podatak da na isti način ocenjivano, ova vlada ima najveći procenat onih koji o njoj dobro misle u poslednjih deset godina. Dakle, ne bih rekao da ima iznenađenja što su javno-mnjenjski podaci ovakvi kakvi su – i verujem da će ostati takvi dokle god postoji vera građana da vlast radi najbolje što je moguće. I to ne samo kada su u pitanju teme koje dnevno tangiraju građane, kao što je životni standard ili nezaposlenost, nego i kada su u pitanju tema kao što su kriminal i korupcija ili Kosovo, na primer.
Da li je u takvim uslovima moguće održati tako visoku stopu popularnosti i koliko dugo?
– Ne postoje uslovi u kojima je lako održavati visoku stopu političke popularnosti. Pogotovo kada je jasno da nema čarobnih štapića koji će neke od nagomilanih problema rešiti preko noći. No, sudeći prema dosadašnjem kretanju rejtinga, pa i njegovoj rezistentnosti na tako teške i nepopularne mere kao što je smanjenje penzija i plata, reklo bi se da vlast ima „kredit kod naroda“ i da će se još izvesno vreme bez dodatnih uspeha držati visoko, ali, istovremeno je jasno, da će se kad-tad taj „kredit“ istopiti, i da svako, pa i strpljenje ili vera birača imaju rok trajanja – posle koga će se popularnost ponovo osvajati uspesima ili gubiti neuspesima.
Kako vidite Vučićeve povremene vrlo oštre komentare na račun EU? Da li se to on obraća biračkom telu kojem godi da čuje takve izjave?
– Odgovor na ovo pitanje se ne može naći u istraživanju javnog mnjenja, što je moje polje ekspertize – tako da mogu da odgovaram na bazi intuicije, ali ne i znanja. Svakako da birači nemaju ljubav prema EU (to pokazuju podaci o stavu građana prema EU), i da su u mnogo većoj meri opredeljeni za EU racionalno – kada odgovaraju na pitanje da li su za to da se Srbija priključuje EU, tako da teško može da se desi da oštra retorika prema EU naruši podršku Aleksandra Vučića, ali može da da pojača negativne stavove onih koji ga već ne podržavaju.
Kako biste ocenili medijsku scenu? Da li je, po vašem mišljenju, na delu teška cenzura, kao što se može čuti od pojedinih kritičara?
– Mi smo postavili u jednoj nedavnoj anketi slično pitanje i velika većina građana misli da je situacija sa uticajem na medije nepromenjena u odnosu na prethodnu vlast (misli se na period pre 2012), a od ostalih nešto je više onih koji misle da je bolje, nego onih koji misle da je sada gore nego pre par godina. Veoma veliki broj građana misli da je medijska scena loša. Ni ja lično nisam daleko od ove poslednje rečenice, s tim što i podaci o ukupnim prihodima medija potvrđuju da nije moguće da se izgradi masovni kvalitet u medijima. Lično, sa uvidom koji imam, ne mislim da se može pričati o cenzuri, ali da je finansijska situacija medija takva da vagaju šta im se i kada isplati – verujem.
Kako komentarišete navode o takozvanoj mekoj diktaturi koju, po nekim mišljenjima, sprovodi Aleksandar Vučić?
– Ovo je politikološko pitanje. Nemam nikakvih podataka o tome.
Kakvo je stanje u opoziciji?
– Snaga opozicije je veoma mala, teško je naći paralelne primere iz naše prošlosti gde je toliko malo glasačkog potencijala bilo za opoziciju i pri tome je to podeljeno na mnoštvo stranaka. Svaki novi izbori bi za opoziciju bili borba za cenzus. I na „nacionalnoj“ i na socijaldemokratskoj, odnosno kako kažete „demokratskoj“ strani spektra je fragmentirnost i duboka podeljenost i broj glasova koji bi svi zajedno mogli da osvoje je daleko od broja ljudi koji eksplicitno ne vole sadašnju vlast. Ovo ukazuje na nešto što bi se nazvalo neadekvatna politička ponuda, eventualno i na potencijalni prostor za nove igrače. Ta, takozvana, tvrda desnica – čak i više nego socijaldemokratska strana, nema stranku za koju cenzus nije problem. Povratak Šešelja nije doprineo njenom jačanju, povlačenje Koštunice je oslabilo DSS, a inicijative za zajednički nastup su ostale retoričke. U demokratskom bloku je situacija utoliko bolja što je DS iznad cenzusa, ali ranjiva veoma, i što su SDS i LDP ne tako daleko od cenzusa, ali se ne prepoznaje potencijal privlačenja novih birača, niti se nazire mogućnost zajedničkog delovanja.
Izbori sada nisu tema
Koliko vam se čine realna očekivanja o prevremenim izborima?
– Sa nekoliko parametara pratimo raspoloženje prema izborima, i što se naroda tiče, to uopšte nije tema u ovom trenutku. Sa te strane nema nikakvih pritisaka na izbore. Nema ni pritiska koji bi generisala snaga opozicionih stranaka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
