Čedomir Jovanović: Umesto SPS u vladi bi trebalo da bude LDP

Bojim se da će se kriza toliko produbiti da će se dodatno suziti prostor za bilo kakvu racionalnu politiku i da će postojati plodno tle isključivo za bujanje leve i desne demagogije, lokalne varijante Sirize ili Talibana. U tom kontekstu me interesuje koliki je prostor za saradnju sa Vučićem, i sa drugim strankama opozicije, jer se bojim da danas imamo poslednju kakvu-takvu šansu da poguramo Srbiju na pravu stranu, kaže za Danas Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno demokratske partije, komentarišući nedavni susret sa premijerom Srbije.

Taj vaš susret sa premijerom doveden je u vezu sa najavljenom rekonstrukcijom vlade?

– Moj stav o tome se nije promenio od prethodnih izbora. I tad sam govorio da bi bilo bolje da u toj vladi umesto SPS bude LDP, odnosno neki ljudi kojima je LDP otvorio prostor da uđu u politiku. Video sam ih u ekonomskim ministarstvima i poslovima oko evropskih integracija i pravosuđa. I dalje mislim da bi ta vlada, iako daleko od tog da bi bila idealna, bila bolja od ove koju imamo.

Vidite li sebe u toj rekonstruisanoj vladi ili, da citiram tabloide, da li se to nudite premijeru?

– Ja u toj vladi ne bih značio ništa ako moj ulazak u nju ne bi pratio ne samo ulazak mnogo novih drugačijih ljudi, nego i potpuna promena atmosfere u vladi i društvu, jasni ciljevi i načini da se oni ostvaruju. A tabloidi imaju sasvim dovoljno prostora u Srbiji, Srbija više ne postoji van tabloida, pa bi možda bilo u redu da ih ostavimo van ovog intervjua. Da nam je taj ulazak u vlast bio toliko bitan, imali smo mnogo lakše načine da ga ostvarimo. I na ovim izborima smo mogli da uđemo u koaliciju sa Tadićem, da statiramo u kampanji kao što je on statirao, da uzmemo svojih desetak poslanika i da se ušunjamo u Vladu na kvarno, iza leđa Srbiji i svojim biračima. Nismo hteli. Rekli smo šta hoćemo, nismo za to dobili podršku, olupali smo se, ali nikog nismo folirali.

Nije otvoreno nijedno poglavlje u pregovorima sa EU, a vi tvrdite da se Vučić suočio sa zidom koji je podigla Evropa?

– Za taj zid kriva je kriza. Dok je Evropi bilo dobro, u nju se ulazilo brzo i lako. Sad kad situacija nije takva, diže se zid između bogatijeg i siromašnijeg dela Evrope, u strahu da ćemo mi siromašni biti teret bogatijima. Što je glupo, bićemo još veći teret ako dodatno osiromašimo, ali ko će to da objasni zapadnim političarima koji treba da dobijaju glasove i ksenofobnih i ugroženih, kojih je sve više. A mene ponekad više plaši nedostatak reakcije na oštre polemike nego same polemike. Taj nedostatak tragično govori koliko smo mi bitni, uopšte.

Zapad nam zamera neslobodu medija, a zaštitnik građana u prvi plan ističe da VBA prisluškuje političara i sindikate, vraćamo li se u 90-e?

– Svaka kriza liči na drugu i svaka je drugačija. Bojim se da će 90-e u odnosu na vreme pred nama izgledati kao dečija poezija. Prisluškivanje je postalo dosta jeftin hobi, niko više nema monopol na to. Imam utisak da prisluškuje svako svakog… Što se medija tiče, moram da kažem da je ovakva atmosfera u medijima napravljena u doba vlasti DS, koja je prva uvezala kontrolu marketinškog novca i kontrolu medija, a sadašnja vlast je samo ušla u jedan razrađen sistem i koristi ga za nijansu brutalnije.

Sumnjate li da i vas neko prisluškuje?

– Sumnjam da me oni koji bi da prisluškuju, pa koji god da su – ne prisluškuju. Takođe sumnjam da je uopšte moguće dodatno destabilizovati ovu zemlju, nisam siguran da bi iko zdrave pameti to pokušao. A najviše sumnjam da je pametno umešati u jednu istu posudu prekoračivanje ovlašćenja žandarmerije, pitanja proceduralne ispravnosti dodeljivanja obezbeđenja članovima premijerove porodice, transparentnost rada bezbednosnih službi i ispravnost rada omdusmana. Takve mešavine materijala obično eksplodiraju pred izvođačem radova.

Više puta ste pokušali da okupite opoziciju, ali bezuspešno, demokrate su vam uzvraćale pitanjem – ko je trojanski konj Vučića?

– Pa dobro, tako bismo mogli da se gađamo do prekosutra. Ne pada mi na pamet da kad oni meni poruče da sam trojanski konj, ja njima odgovorim da su recimo samo konji. Verujem da ipak postoji neki dublji problem od toga. Mislim da stranke u promenjenim okolnostima pokušavaju da nađu nekakav politički profil koji će im garantovati preživljavanje. Tako DS, nama najbliža, to mesto traži kao neuverljiva gvozdena pesnica otpora Vučiću, iako joj uopšte nije smetalo da izabere Đilasa za predsednika upravo na obećanju da je napravio dogovor sa Vučićem, koji im garantuje ostanak na vlasti. Kad su ispali glupi u društvu, promenili su predsednika i osim tvrdog stava prema Vučiću, svoj profil sada traže na tragovima uspeha Sirize, što možda jeste neki zanimljiv marketinški pristup, ali je politički gledano verovatno jedina ludost koja je ovih godina nedostajala na našoj političkoj sceni.