Da postoji cenzura, ne bi se ovoliko pričalo o njoj

Na pitanje da li se to očekivanje može gledati kao podizanje optimizma ili je ono realno, ona ističe da je naše da budemo spremni i da sebi postavimo ciljeve.

– Moj utisak je da Vlada Srbije realno sagledava situaciju u pogledu otvaranja poglavlja i ne daje procene koje nisu u saglasnosti sa stvarnim stanjem stvari, napominje Milenkovićeva.

 Hoće li poslednji dogovor u Briselu biti dovoljan za otvaranje poglavlja 35 u vezi sa normalizacijom odnosa sa Prištinom? Da li znamo na koji način će to poglavlje biti otvoreno?

Prve reakcije na sporazum o pravosuđu koji je postignut u Briselu 9. februara su veoma pozitivne. Imajući u vidu koliko posla je urađeno u okviru dijaloga između Beograda i Prištine, očekujemo da ćemo vrlo brzo biti u prilici da krenemo sa procedurom unutar EU za otvaranje tog poglavlja. Ono prolazi kroz istu proceduru kao i ostala poglavlja, ali je specifično i novitet je ne samo za nas nego i za EU. Dosta toga se radi u hodu. Mi smo svesni da to može biti otežavajuća okolnost, kao i činjenica da primena dogovorenog iz dijaloga ne zavisi samo od nas nego i od Prištine 

 Nemačka insistira na primeni sporazuma za otvaranje poglavlja?
Pravo je svake države članice da insistira na ispunjavanju određenih kriterijuma. Dve države članice mogu na različite načine tumačiti da li su kriterijumi ispunjeni ili ne. Na nama je da uradimo svoj deo posla i u kontekstu poglavlja 35 smatramo da na konstruktivan i dosledan način primenjujemo Briselski sporazum. U okviru tog sporazuma, za nas je sada najvažnije formiranje ZSO, koje je od ključnog značaja za naše građane na Kosovu i Metohiji.

Hoće li eventualni novi dogovori u Briselu i formiranje ZSO omogućiti otvaranje poglavlja?
-Nadam se da hoće. Mislimo da su se stekli uslovi za pokretanje procedure za otvaranje poglavlja. Ako je problem bio u tome što dijaloga na najvišem političkom nivou nije bilo, zbog formiranja vlade u Prištini, sada tog problema nema. Ne samo što smo imali rundu već je ona bila i uspešna.

 Koliko će Hrvatska imati osnova za uslovljavanje Srbije u pregovorima?

Svaka država članica ima mogućnosti za to. Ali s druge strane je opšte prihvaćeni model unutar EU da se bilateralna pitanja ne prenose u pregovore o članstvu i da se ne koriste za blokiranje procesa. Treba ih, dakle, rešavati bilateralno. Upravo je spor između Slovenije i Hrvatske bio alarm za EU da uvede takav pristup.  

Kako planirate da ubrzate rad ministara na njihovim obavezama? Iskustvo je pokazalo da su mnogi nezainteresovani za to.

 Ne bih rekla da nisu zainteresovani. Za razliku od Kancelarije, kojoj je koordiniranje procesa pristupanja EU ključna i jedina nadležnost, ministarstva imaju i niz drugih poslova iz njihovih nadležnosti, a koji nisu direktno vezani za integracije. U tom smislu je bitno da postoji saglasnost unutar svih institucija kada imamo prioritetne poslove koje treba uraditi. Naš posao je da im pomognemo i pružimo svu neophodnu stručnu podršku. 

 Koje dokaze Srbija može da pruži EU da ne postoji cenzura medija?

EU je pohvalila set medijskih zakona i sada sledi njihova primena. Možemo očekivati preliminarnu ocenu te primene najkasnije u izveštaju o napretku za ovu godinu kao i eventualne preporuke za naredni period. Moj utisak za ovih nešto više od nedelju dana od povratka u Beograd je da ne bi bilo toliko reči o cenzuri da ona zaista postoji. Dosta se govori o slobodi medija, što je dobro, ali teško da možete da govorite o cenzuri kada se o tome u javnosti razgovara.