Ideje Beograda su malo smešne i prevaziđene

Međutim, ako neko u Beogradu misli da bi taj dijalog značio pregovore o političkom statusu Kosova – do toga neće doći, jer to pitanje je odavno rešeno. U tom smislu, ideje iz Beograda o nekakvoj novoj međunarodnoj konferenciji o Kosovu deluju pomalo smešno. Naša prva i poslednja ponuda za sever nezavisne kosovske države sadržana je u Ahtisarijevom planu i Ustavu Kosova, dokumentima koje vlasti Srbije izgleda nisu dovoljno dobro pročitale – poručuje Hašim Tači, predsednik Vlade Kosova, u ekskluzivnom intervjuu za Danas.

Naš sagovornik je uveren da će aktuelni problemi na kosovskom severu biti rešeni i da će barikade biti uklonjene, ali postepeno i bez upotrebe nasilja. Kako ističe, od barikada najveću štetu ima srpsko stanovništvo, koje su tamošnje kriminalne strukture, upotrebom „otrovne kombinacije nacionalizma i banditizma, stavile u obruč“. Sever će se, kaže on, integrisati u sistem Kosova, i to vremenom, kroz „proces stvaranja i održavanja poverenja“, a ne spektakularnim policijskim akcijama. U svakom slučaju, sve što Vlada Kosova preduzima u vezi s najosetljivijim pitanjima, preduzima u tesnoj saradnji s njenim međunarodnim partnerima, ističe Hašim Tači, ocenjujući da se „svojeglava politika“ na prostoru bivše Jugoslavije može primetiti samo u postupcima vlasti Srbije.

Za početak, kada nameravate da posetite Beograd? Pod kojim uslovima?

– Tog dana kad budem zvanično pozvan, kao premijer Republike Kosovo.

Kako komentarišete ocene da će Kosovo postati uistinu nezavisno tek onda kada ga Beograd bude priznao?

– Naravno da takve procene treba razumeti samo u kontekstu simbolike koju sadrži pojam dobrog susedstva. Takva ocena je simbolička, ali nema neke veze sa realnošću. Kosovo je nezavisna država, nezavisno od toga da li je priznata od strane Srbije ili ne. Dobrosusedski odnosi su veoma važni za novu državu kao što je Kosovo, mi bismo da imamo dobrosusedske odnose sa svima – uključujući i Srbiju – međutim, postojanje i razvoj Kosova od toga ne zavisi.

Prethodnih godina ste više puta izjavljivali da vam zvaničnici iz Beograda u neformalnim susretima „priznaju“ da je Kosovo za Srbiju „izgubljeno“. Da li se njihova nezvanična retorika promenila?

– Ne, nije. I dan-danas ovi susreti i razgovori se obavljaju paralelno, pod naznakom „nezvanično“ i „zvanično“. Zvanično, Beograd se pridržava svog tobožnjeg radikalnog kursa nepriznavanja, dok – nezvanično i pojedinačno, skoro svi vaši političari ne prezaju da priznaju da je za njih Kosovo izgubljeno, prevaziđeno i posve beznačajno pitanje u odnosu na aktuelne probleme s kojima se Srbija suočava.

Zašto ste insistirali da, pored osoblja Euleksa, na prelaze Jarinje i Brnjak budu raspoređeni i policajci i carinici Kosova?

– Zbog toga što prisustvo kosovske policije i carine po međudržavnim graničnim prelazima podrazumeva prisustvo institucija države Kosovo. Institucionalno prisustvo i kontrola državnih granica je naša ustavna, regionalna i međunarodna obaveza.

U EU kažu da je kosovsko osoblje na prelazima u „minimalnom i simboličnom broju“ i da nema razloga za protivljenje Beograda, jer se suštinski ništa nije promenilo i da je sve u skladu s Rezolucijom 1244. To je u suprotnosti s vašom pričom da je potvrđen integritet nezavisnog Kosova. Kako ocenjujete komentare iz EU?

– Da vam kažem, svi – pa i vi – slobodni su da tumače stanje na severu naše države onako kako žele. Štaviše, u istom svetlu možete da tumačite i izjave koje dolaze iz Brisela; to isto radi i vaša vlada u Beogradu. Međutim, to ne znači da su takva tumačenja činjenično i objektivno istinita. To su tumačenja za unutrašnju upotrebu. Ono što se objektivno zna je da smo mi 25. jula 2011. potvrdili državni integritet Kosova na celoj svojoj teritoriji. Zbog takve, objektivne činjenice, nastalo je toliko bespotrebnog nezadovoljstva, otpora, barikada i nasilja prema Kforu i Euleksu. Zbog te objektivne činjenice kriminalne strukture na severu naše države se danas osećaju da im se steže obruč; zbog toga nastavljaju da se opiru upotrebljavajući već odavno poznatu i prevaziđenu tehnologiju – otrovnu kombinaciju nacionalizma i banditizma.

Kakvo rešenje očekujete za barikade koje su postavili Srbi na severu Kosova? Da li Priština namerava da krene u akciju njihovog „čišćenja“? Da li ste o tome razgovarali s predstavnicima zemalja članica EU i SAD?

– Iznad svega, Vlada Republike Kosova će nastaviti da vodi miroljubivu i racionalnu politiku prema severu i tamošnjem stanovništvu. Izuzetno je važno stalno naglašavanje ovoga. Svi se slažemo da politika „barikadiranja“ najviše šteti tamošnjem srpskom stanovništvu i da je posve beskorisna u bilo kakvom političkom kontekstu. Šta god tamo bilo preduzeto od naše strane, uvek će biti u saradnji i koordinaciji s međunarodnom zajednicom i našim partnerima. Da ponovim – smirivanje i integrisanje severa u okviru državnih institucija vidim kao sveobuhvatan socio-politički i socio-ekonomski proces, ne kao trenutni događaj ili spektakl sukobljavanja. Radi se o dugoročnom procesu stvaranja i održavanja poverenja, a nikako o nekakvom državnom nasilju ili policijskom „čišćenju“.

Koliko bi još vremena te barikade mogle da opstanu, i od čega to zavisi?

– Ne još dugo. Već su uočljivi problemi koji su nastali u smislu svakodnevnog i sve većeg otežavanja uslova života tamošnjeg stanovništva – sa bezbednosne i ekonomske strane. Svakim danom je sve više incidenata, ranjavanja, bezakonja. Samoizolacija na kraju vodi ropstvu kriminalcima i lažnim patriotama, kojima je ovo ništa do privremene zarade. Žalosno je videti da je tamošnje stanovništvo barikadiranjem, u obruču tih kriminalnih struktura, dovelo sebe u jako nezavidan položaj. Naravno da bi sada svako najradije uklonio te barikade, ali im to teško ide zbog već uhodane industrije kriminala, starih psiholoških barijera i sveopšteg političkog mentaliteta, koji etničku segregaciju smatra uzvišenim nacionalnim i kulturnim činom. Međutim, barijere u glavi i mržnja u duši nisu ni politička. ni ekonomska kategorija. Od njih se, avaj, ne živi. Da vam odgovorim – znači, barikade će biti uklonjene. To će se uraditi postepeno i bez nasilja od strane institucija koje su zadužene za bezbednost na čitavom Kosovu. Uveren sam da se niko neće odupreti njihovom uklanjanju – i to pod izgovorom da je prohodnost puteva i sloboda kretanja u korist svih. Takođe, sve ovo što se odvijalo proteklih sedmica biće zaboravljeno; svo to nepotrebno izbijanje mržnje, netrpeljivosti i nasilja nije ništa promenilo ni na kosovskoj, ni na srpskoj, a naročito ne na međunarodnoj političkoj sceni. Kosovo će nastaviti da bude nezavisna država unutar svojih administrativnih granica, uprkos svemu.

Vlasti u Beogradu, ali i opozicija u Prištini, tvrde da akcija preuzimanja kontrole na prelazima nije bila uspešna, kao što tvrdite, jer ti prelazi sada ne funkcionišu, kao i da je Vlada Kosova na celom severu uspela da „zauzme“ 400 kvadratnih metara teritorije. Koji je vaš odgovor na te komentare?

– Mislim da sam na ovo već odgovorio. Tumačenja i komentarisanja su, naravno, beskrajna i slobodna. Što se nas tiče, Kosovo danas funkcioniše kao teritorijalna i administrativna državna celina. Kao takvo će i nastaviti da se razvija, iz dana u dan. Situacija po državnim graničnim prelazima na severu je neuporedivo bolja nego što je bila, recimo, pre godinu dana – a biće mnogo bolja godinu nakon. Dakle, radi se o jednom institucionalnom procesu. Možda će taj proces izgledati vrlo spor nekom pojedincu – ili vrlo dosadan pojedinim medijima – međutim, funkcionisanje državnih institucija nije pozorišni čin, ono se ne odvija preko spektakla ili svakodnevnih dramatizovanja.

Prilikom akcije „Rosa“ u julu, kao i sada, s kim ste u međunarodnoj zajednici dogovarali svoje korake? Ko su vaši glavni međunarodni saveznici? U Beogradu se u tom kontekstu najčešće pominje američki ambasador Del?

– Sve relevantne međunarodne instance koje se angažuju za Kosovo – i na Kosovu – bile su upoznate sa neophodnošću potvrđivanja državnog prisustva Kosova na severu svoje teritorije. Mnogo grešite ako smatrate da bi Vlada Republike Kosovo delovala svojeglavo oko toliko ozbiljnih pitanja. Ništa važno se na Kosovu ne dešava bez saradnje i koordinacije s međunarodnom zajednicom. To su naši partneri u izgradnji slobodnog i demokratskog društva – stoga vaše pitanje smatram suvišnim i podrazumevajućim. Da vam iskreno kažem, što se tiče svojeglave politike, bar na prostorima bivše Jugoslavije, ona se nazire samo preko postupaka Vlade Republike Srbije. Plašim se da takvom politikom vaša vlast ugrožava evropsku perspektivu Srbije i blagostanje stanovništva.

Šta sledi na severu Kosova? Koje akcije Vlada Kosova namerava da sprovodi u budućnosti? Hoće li biti novih akcija „Rosa“?

– Sve više, svakim danom, bićete svedoci izgradnje saradnje i konsenzusa između institucija države Kosovo i srpskog stanovništva na njenom severu. U to sam uveren. Takav proces saradnje je vođen jednim, jedinim ciljem – poboljšanjem dobrobiti i suživota u zajedničkoj nam državi. Ono čemu ćete svedočiti je nastavak napora kosovske vlade da služi i pomogne svakom građaninu Kosova, bez obzira u kom regionu živi, koje je etničke ili verske pripadnosti. Na Kosovu, policijske akcije protiv jednog dela stanovništva – a to je, smatram, prikrivena bit vašeg pitanja – su nedozvoljene, neustavne i nemoguće. Nešto slično na Kosovu ne postoji već 12 godina. Naša policija je proizašla iz koncepta javnog servisa; ona nije ni politička policija, niti je pod direktnom kontrolom političkih vlasti. Možda je kod vas u Srbiji drugačije.

Šta mislite o idejama o političkom dijalogu Beograda i Prištine, koji bi usledio posle tehničkog, kao i o međunarodnoj konferenciji za Kosovo, što zagovaraju neki predstavnici vlasti u Beogradu?

– Ako se pod „političkim dijalogom“ ovde podrazumevaju pregovori oko političkog statusa Kosova – do toga neće doći. To je pitanje rešeno već poodavno: faktički je to urađeno 1999, dok je pravno to formulisano i primenjeno od 17. februara 2008, nakon usvajanja Ahtisarijevog predloga i proglašavanja nezavisnosti – na kraju trogodišnjeg, iscrpljujućeg pregovaračkog procesa u Beču. Kosovo, kao nezavisna i suverena država, je danas nepromenjiva politička činjenica. S druge strane, ako se pod „političkim dijalogom“ podrazumeva spremnost lidera dveju nezavisnih država da uspešno započnu poglavlje mira i obostranog razumevanja – onda vam još danas potvrđujem moju potpunu podršku tome.

Isto mišljenje delim i oko zagovaranja ideje o nekakvoj „međunarodnoj konferenciji za Kosovo“. To je, takođe nemoguće, pošto Kosovo kao država nije goruće pitanje regiona. Ovih dana je situacija na Kosovu dospela do međunarodnih naslova zbog dugogodišnje vladavine bezakonja na severu njene teritorije – a ne zbog priznate državnosti.

Ovde ne mogu a da ne primetim da su ovakve ideje pomalo smešne: država Srbija je do sada učestvovala u nizu konferencija i pregovaračkih procesa oko Kosova, počev od Rambujea 1999, pa sve do Beča 2005 – 2007. godine. I svaki put bi njena vlast svojeglavo napuštala, odbijala i protivila se predlozima koji bi odande proizašli kao jedina moguća prihvatljiva rešenja – ne samo za Kosovo i njegovo stanovništvo, nego i za najveći deo međunarodne zajednice. Takvim odbijanjem su srpske vlasti uvek potvrđivale da su u konfliktu sa vekom u kojem žive. Ali, mi ne možemo da se vratimo u prošlost samo zbog toga što vlasti Srbije smatraju da im je tu lakše da se snalaze.

Šta je za Prištinu „poslednja ponuda“ kada je reč o statusu severa Kosova?

– Prva i poslednja ponuda su rešenja predviđena Ahtisarijevim planom, a takođe i Ustavom Republike Kosovo. Pre nego što me prekinete: pažljivo čitanje ovih dokumenata – čitanje, koje se, elem, nikad nije do kraja obavilo od strane srpskih vlasti – rasvetljava gotovo beskrajne mogućnosti koje se pružaju u kontekstu ljudskih i političkih sloboda, zajedničkog života, očuvanja i razvijanja etničkog i kulturnog identiteta. To su mogućnosti koje su, odgovorno tvrdim, do sada neprimenjene po regionu bivše Jugoslavije – a naročito nisu primenjene u Srbiji, imajući u vidu težak status albanskog stanovništva u Preševskoj dolini, poziciji bošnjačkog/muslimanskog stanovništva u Sandžaku, ali i začuđujuće zabrinjavajuću situaciji u Vojvodini. Znači, snažno učestvovanje na centralnom nivou vlasti, široka lokalna decentralizacija, potpuna i autonomna opštinska vlast predviđena našim Ustavom – i primenjena sada već četiri godine – predstavljaju demokratske karakteristike veoma naprednih društava. Kosovo možda ne spada među najrazvijenije države na Balkanu, ali njene mlade institucije počivaju na izuzetno naprednim i demokratskim osnovama. E, sad, nešto sasvim drugo je to što u Vladi Srbije verovatno niko nije do kraja pročitao – ili razumeo – ni Ahtisarijev dokument, ni Ustav Republike Kosovo, a ni spremnost kosovskih vlasti na dijalog i dogovor.

Da li je insistiranje Prištine na „zavođenju reda“ na severu znak da je južno od Ibra srpsko pitanje rešena stvar?

– Doslovce, ne razumem vaše pitanje. Vaš način upotrebljavanja ovih pojmova mi zvuči – blago rečeno – malo uvredljivo za ovaj nivo razgovora. „Zavođenje reda“ ili „srpsko pitanje“ se ovde naglašavaju kao policijsko-političke kategorije. Bojim se da nemate dovoljnog znanja o društvenim, političkim i institucionalnim realnostima na Kosovu. Kosovo nije ni policijska država, a ni etno-despotska, u kojoj se vrši nasilje nad jednim etničkim i kulturnim identitetom. Takva realnost je, na nesreću, postojala tokom strahovlade nasilja srpskih vlasti pre deceniju i vise; u mnogo čemu, državnost Kosova je posledica takve realnosti. Nešto slično više nikada neće postojati na ovim podnebljima. Da se vratimo: niti se radi o bilo kakvom policijskom „zavođenju reda“ – inače, istorijski, bar za nas, veoma „srpskim“ pojmom – niti smatram da na Kosovu postoji „srpsko pitanje“ u smislu institucionalne, životne pretnje opstanka jedne etničke zajednice. Na Kosovu žive i postoje Srbi, koji zajedno sa Albancima i ostalim zajednicama čine današnju mladu državu. Što će oni više učestvovati u javnom životu i razvoju Kosova, to će Kosovo više biti zajedničko i prosperitetno.

Da li će istraga Euleksa o navodima iz izveštaja Dika Martija o trgovini ljudskim organima pomoći da se „spere ljaga“ s Kosova (to je termin koji su koristili i komentatori i mediji u Prištini)? Da li ćete vi lično i vaši saradnici sarađivati u toj istrazi, s obzirom na to da se u Martijevom izveštaju pominjete kao osumnjičeni? Kao predsednik Vlade Kosova, možete li da garantujete bezbednost svedocima u ovoj istrazi?

– Već sam nebrojeno puta ponovio moju apsolutnu spremnost za maksimalnu saradnju u procesu rasvetljavanja ove izmišljotine. Smatram da je suvišno da i ovde zatražim što brži početak detaljne, nezavisne i sveobuhvatne istrage oko ove zlonamerne i opasne insinuacije. Naravno, takođe smatram obaveznim da se, nakon potvrđivanja njene pravne i moralne neodrživosti, zatraži direktna odgovornost svih onih koji su ovu laž osmislili i izradili.

TV kanal na srpskom u okviru RTK

Ahtisarijevim planom je predviđeno osnivanje javnog TV servisa za potrebe kosovskih Srba. To još nije realizovano. Kada će se taj servis osnovati, i, po vašem mišljenju, kako – u okviru Radio-televizije Kosova ili kao samostalna medijska kuća?

– Čim bude završeno korigovanje, kompletiranje i izglasavanje novog zakona o javnom emitovanju u Republici Kosovo, počeće i rad na osnivanju novog televizijskog kanala na srpkom jeziku – u okviru javnog servisa Radio-televizije Kosova. Za sve nas, ovo spada među prioritete koji proizilaze iz Ahtisarijevog dokumenta i našeg Ustava – i na čije primenjivanje smo spremni već tri godine. Ubeđen sam da će za srpsko stanovništvo širom Republike Kosovo ovo biti velika mogućnost za stvaranje i razvijanje smisla zajednice, kako unutar same srpske zajednice, tako i između nje i drugih zajednica na Kosovu. Ovaj projekat smatram veoma vrednim i značajnim i ima moju potpunu podršku.

Briselski dijalog je o unapređenju državnosti

Dolazi li u obzir da se o stanju na prelazima Jarinje i Brnjak razgovara u okviru briselskog dijaloga Prištine i Beograda?

– Mislim da je to pitanje završeno. Dijalog u Briselu se ne vodi oko državnosti Kosova, nego o načinima kako da ta državnost bude unapređena u kontekstu regionalne saradnje i dobrog susedstva sa Republikom Srbijom. Takva saradnja i dobrosusedstvo su teme o kojima će Republika Kosovo uvek biti spremna da razgovara i sarađuje.