Iluzija je da zvanični Beograd ima prorusku orijentaciju

Treba ovde napomenuti da pritisak EU na Srbiju – dovoljno je pomenuti zahteve Brisela da se Srbija pridruži sankcijama protiv Rusije – predstavlja logični produžetak tradicionalno ne samo antiruske nego i antisrpske pozicije Zapada. U takvim uslovima balansiranje između evroatlantizma i Rusije jeste moguće, navodi u razgovoru za Danas Jelena Ponomarjova, profesorka na Institutu za međunarodne odnose pri Ministarstvu spoljnih poslova Rusije, odgovarajući na pitanje da li je održivo balansiranje Srbije između EU i Rusije.

Ponomarjova, sa kojom smo razgovarali pre odluke Moskve o obustavi izgradnje gasovoda Južni tok, smatra da neutralna pozicija u savremenom turbulentnom svetu predstavlja spas za Srbiju. „Ali da bi se dosegla, potrebna je politička volja i bezuslovna odanost Srbiji. Hoću da verujem da političari na vlasti u Srbiji poseduju tu volju i posvećenost“, ukazuje ona.

Kako komentarišete aktuelne srpsko-ruske odnose?

– S obzirom na socijalno-političku, ekonomsku, kulturno-istorijsku, ali i što je najvažnije duhovnu povezanost dva naroda, odnosi između Rusije i Srbije uvek su se razvijali uz duboko uzajamno razumevanje i posebnu toplinu. Međutim, istovremeno, poslednjih četvrt veka, zvanični odnosi nisu bili ravnomerni jer su se periodično smenjivali zahlađenja i otopljenja. Složenost rusko-srpskog dijaloga potiče pre svega od situacije na Balkanu, koji je kako devedesetih godina prošlog, tako i na početku 21. veka, postao zona geopolitičke borbe, zona suda interesa vodećih svetskih igrača. Moram da kažem da Srbija u odnosu na Rusiju ima svoj interes. I to je u redu. Jer, kada je Srbiji, odnosno Srbima, koji su voljom političkog rukovodstva socijalističke Jugoslavije bili uključeni u administrativne granice Hrvatske, Bosne i Hercegovine, i AP Vojvodine i Kosova, bila potrebna ruska podrška, ili barem suzdržanost koju je Rusija mogla da iskaže, ona je izostala. Usled mnogih nerešenih sopstvenih problema, nastalih iz etnoreligioznih, teritorijalnih i ekonomskih i političkih razloga, Moskva je u februaru 1992. priznala nezavisnost Hrvatske, a u aprilu iste godine BiH. A da ne govorim o NATO bombardovanju 1999. kada je Moskva, formalno osudivši agresiju, faktički kroz mirovnu misiju Černomirdina u tandemu sa Ahtisarijem, prinudila Beograd na kapitulaciju. Kako se to završilo lično po Miloševića, po Jugoslaviju i po Srbiju, takođe je poznato – bivši predsednik ubijen je u Haškom tribunalu, Jugoslavija je prestala da postoji, a Srbija je izgubila svoju istorijsku domovinu – Kosovo i Metohiju.

Spremnost Jeljcinovog rukovodstva da sledi diktat američke politike skupo je koštala i građane Rusije i narod Srbije. U oktobru 2000. sa „obojenom revolucijom“ počeo je spori proces integrisanja Srbije u evroatlantske strukture. Na svakim sledećim parlamentarnim i predsedničkim izborima na vlast su dolazili političari sve čvršće i čvršće orijentisani ka Briselu i Vašingtonu.

Sa političkih tribina poručivano je ne samo da je Srbija čvrsto opredeljena ka evropskom putu već su se sve češće čuli i glasovi o tesnoj saradnji sa NATO. Zato bez obzira na to što je Sporazum o energetskoj saradnji, na Deklaraciju o strateškom partnerstvu između Srbije i Ruske Federacije, potpisanu 24. maja 2013, kao i na tople susrete predstavnika najvišeg rukovodstva naših zemalja, ne treba imati nikakve iluzije da zvanični Beograd ima prorusku orijentaciju. Ipak, naši odnosi jesu se našli u određenom usponu, o čemu jasno svedoči Putinova poseta na 70. godišnjicu oslobođenja Beograda od nemačko-fašističkih okupatora.

Kako će se sankcije koje je EU uvela Rusiji odraziti na srpsko-ruske odnose?

– Sankcije EU protiv Rusije postale su lokomotiva razvoja naših odnosa sa Srbijom, ali to je s jedne strane. S druge, EU pokušava da skrene rat sankcijama protiv Rusije ka Srbiji, shvatajući da je to bolno i osetljivo pitanje, pre svega zbog naše istorijske i duhovne povezanosti. Za Srbiju to je bolno i ekonomski. Izjava komesara Johanesa Hana svedoči da će baš odnosi sa Rusijom postati glavna tačka ucenjivanja Srbije. U takvoj situaciji reči premijera Aleksandra Vučića izrečene tokom susreta sa Vladimirom Putinom u Beogradu mogu se oceniti kao odlučujući korak. Hoću da verujem da Beograd, bez obzira na pritiske, neće uvesti sankcije Rusiji. Tim više što Rusija ima šta da ponudi Srbiji u današnjim složenim uslovima. Među glavnim pravcima u programu jeste povećanje investicija u vezi sa kompanijom NIS. Rusija teži ka pojačavanju tesne saradnje sa Srbijom, ali kako na to gleda zvanični Beograd, saznaćemo uskoro.

„Zapad za novi Hladni rat“

Da li su opravdana strahovanja da se svet nalazi u novom Hladnom ratu?

– Rusija je inicirala nova pravila igre, novog multipolarnog sveta u kome se suverenitet ne garantuje nuklearnom bombom i oružjem za masovno uništenje, nego snagom ekonomije i socijalnim razvojem društva. Takav ruski stav izazvao je burno reagovanje u Vašingtonu i Briselu, koji nastoje da ožive svu tehnologiju Hladnog rata. Samo što mi ovaj rat nećemo izgubiti.