„Jasenovac. Simbol zla. Zla koje nije haralo samo ovdje i samo tada. Zla koje je iznjedrila mržnja prema drugome, prema drugima, prema onima koji drugačije misle. Mržnja na koju čovjek kao biće ni danas nije imun. Zašto ova gorka, mračna i tragična škola ima tako slabe učenike?“, navodi se u pismu devedesetpetogodišnje Pave Molnar, najstarije žive nekadašnje zatočenice Jasenovca, koje je na komemoraciji pred Kamenim cvetom, simbolom „logora smrti“, pročitala dramska umetnica Branka Cvitković.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Povodom sedamdeset prve godišnjice proboja Jasenovca organizovani su Kolona sećanja od Memorijalnog muzeja u Jasenovcu, minut ćutnje, čitanje pisama logoraša, te polaganje venaca i paljenje sveća podno „Kamenog cveća“. Tu zvaničnu ceremoniju organizovala je Javna ustanova spomen-područje Jasenovac pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora, čije izaslanstvo je predvodio predsednik Željko Reiner, ali su je bojkotovali predstavnici jevrejske opštine, Srpskog narodnog veća i antifašističkih organizacija jer smatraju da je u hrvatskom društvu na delu „relativizacija ustaštva“.
Marijana Mirt, aktivistkinja Udruge slobodarskih aktivista, kaže za Danas, komentarišući politizaciju teme Jasenovca i činjenicu da se organizuje više komemoracija, da „danas nažalost svjedočimo prljavim igrama raznih političkih i uhljebničkih grupacija koje sjećanje na tragičnu sudbinu nesretnih ljudi koriste za pokušaj ostvarivanja partikularnih interesa“.
– Žalosno je koliko smo moralno propali kao društvo i jedino cijenimo novac i moć. Danas stvarnog pijeteta za žrtve nema, samo partikularni interesi. Žalosno je da za mnoge Drugi svjetski rat još nije završio i željno očekuju njegov nastavak, poručuje Mirt.
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ocenjuje za Danas da je nesloga u vezi sa obeležavanjem godišnjice proboja Jasenovca posledica radikalizovane situacije u Hrvatskoj, gde se kao i u Srbiji revidira istorija, „pa ispada da su kvislinzi bili heroji, a antifašisti neprijatelji“.
– U Hrvatskoj je nedavno emitovan i film u kojem se žrtve prikazuju kao da su maltene same krive za tragediju koja ih je zadesila, a istinski antifašisti se kritikuju… Cela ta situacija rezultirala je opštom zbrkom u obeležavanju proboja Jasenovca, za razliku od prethodnih godina kada je u Hrvatskoj bila jedinstvena komemoracija kojoj su prisustvovali predstavnici različitih zajednica, naročito naroda koji su najviše stradali. Takva politizacija prisutna je i u Srbiji, gde je, ne znam zbog čega, organizovana komemoracija povodom stvaranja NDH i sve te godišnjice su, nažalost, samo povod za nova prepucavanja, naročito na relaciji Srbija – Hrvatska, smatra Popov.
Hrvatski ministar kulture Zlatko Hasanbegović izjavio je uoči zvanične ceremonije jasenovačkim žrtvama da ne oseća „nikakvu osobnu odgovornost“ zbog toga što se ove godine održavaju tri komemoracije u Jasenovcu, a odgovornim smatra one koji „bojkotiraju službenu državnu komemoraciju“.
Srpska pravoslavna crkva održala je juče na godišnjicu proboja jasenovačkih logoraša, liturgiju i pomen za stradale u Jasenovcu i Mlaki. U crkvi Svetog proroka Ilije u selu Mlaka, pored Jasenovca, liturgiju su služili mitropolit zagrebački Porfirije, vladika slavonski Jovan i umirovljeni vladika Atanasije. Liturgiji su prisustvovali ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Aleksandar Vulin, ministar kulture i prosvete Republike Srpske Dane Malešević, predstavnici Srpskog narodnog veća predvođeni Miloradom Pupovcem, kao i predstavnici Srba u županiji sisačko-moslovačkoj.
Selaković: Suprotstavimo se reviziji istorije
Kod spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu u Beogradu juče je obeležen Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma. Ministar pravde Nikola Selaković poručio je da je „naša obaveza da se širenjem istine suprotstavljamo težnjama revizije istorije i izvrtanja činjenica, ali i borba protiv povampirenog nacizma i ustaštva. Selaković je na ceremoniji istakao da sećanja na žrtve i ovakva okupljanja predstavljaju garanciju da se genocid neće ponoviti“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
