Region treba da bude pod istim kišobranom

P { margin-bottom: 0.21cm; }

Za region je od suštinske strateške važnosti da bude pod istim kišobranom, kako bi se sprečilo njegovo rasparčavanje na više interesnih sfera koje bi služile za nadmetanje velikih sila, navodi se u zaključku.

Podržavanjem referenduma u Republici Srpskoj i kroz osporavanje prava Crnoj Gori na članstvo u NATO Rusija ostvaruje svoje ciljeve destabilizacije Zapadnog Balkana. Zato pregovori sa Crnom Gorom treba da se obave u najkraćem mogućem roku kako bi se izbegla njena destabilizacija na kojoj udruženo radi Rusija i određeni centri u Srbiji i Crnoj Gori, navodi HO.

Za postkonfliktna društva regiona od izuzetne je važnosti njihovo članstvo u NATO kako bi se sprečile tenzije i uzajamno sukobljavanje. Članstvom Crne Gore u NATO zaokružuje se balkanski region kao jedna celina. Treba ubrzati evropske integracije za sve zemlje regiona kako bi se zaustavili regresivni trendovi koji prete okretanju Rusiji. Neuspeli i neodgovorni lideri zbog svoje korumpiranosti i autoritarnosti već traže podršku Moskve, koja im to rado pruža, navodi se u analizi HO.

Srbija spada u važan ruski punkt, što je pokazala i njihova neodmerena reakcija na članstvo Crne Gore u NATO. Sve te reakcije i pretnje su u velikoj meri bile upućene Srbiji. Imajući u vidu još uvek nestabilnu orijentaciju Srbije evroatlantskim integracijama, neophodno je ubrzati njeno institucionalno vezivanje, preporučuje HO. Ukrajinska i migrantska kriza pokazale su fragilnost (lomljivost) zapadne politike na Balkanu i zato je neophodno čvršće vezivanje regiona za evroatlantske institucije, što podrazumeva i značajnije angažovanje na ekonomskom planu. S obzirom da region ne može da zadovolji kriterijume koji su postavljeni za ulazak u EU u kratkom roku, neophodno je reskirati takve aranžmane koji će istovremeno značiti njegovo vezivanje za EU, ali i mogućnost da EU u kontinuitetu nadgleda reformske procese u balkanskim zemljama, preporučuje HO.

U zborniku je posebna analiza posvećena vojnim odnosima Srbije i Rusije, gde se zaključuje da je Beograd nespreman da u sektoru odbrane okrene leđa Moskvi.

„Krajem 2016, ove jeseni, sledi nova, treća po redu zajednička taktička vežba specijalnih vojnih jedinica Srbije i Rusije. Prva vežba je održana 2014. sa epicentrom uvežbanih postupaka u Sremu, na vojnoškolskom poligonu u Nikincima. Druga, naredne 2015. u zoni Novorosijska u Rusiji, tada i uz učešće još i vojnih jedinica Belorusije. A, ovogodišnja, koja je najavljena, ali datum njenog održavanja nije preciziran, vraća se ponovo na teren Srbije, mada, do ovog još bez objavljene lokacije očekivanog dešavanja“, navodi se u tekstu Petra Popovića.

Ako je „Srem 2014“ trebalo da, svojim, po lokalitetu određenim naslovom afirmiše ne toliko lokalitet koliko poziciju Srbije između „stubova EU, Rusije, SAD i Kine“, naslov sledeće vežbe „Slovensko bratstvo 2015“ izrazio je i nešto više od toga, upućujući na međusobnu bliskost učesnika „potvrđenu istorijom“, primećuje Popović.

Srpske političke partije, reprezenti biračkog tela, nemaju jedinstveni odgovor na pitanje o vojnoj neutralnosti, a u borbi za glasove, njihovo opredeljenje „za NATO“ ili „za Rusiju“ ponekad je i jedino što ih razlikuje, navodi autor. Vlada, pak, i ako na terenu balansiranja između „četiri oslonca“ nastoji da pitanje partnerstva u vojnoj saradnji depolitizuje. Prebacuje stvar partnerstva resoru vojnom, nenadležnom da bira „vojske“, jer je zadužen za obuku, primećuje se u analizi.

Nikolićevo štrčanje

Izvan polja neutralnosti zasad štrči predsednik Srbije Tomislav Nikolić, s neskrivenim simpatijama prema jednom od „četiri stuba“ Srbije, i neskriveno bliže Srbiji, ocenjuje se u Popovićevom tekstu. Citira se i Nikolićeva izjava preneta u Danasu – „Srbija je ostala privržena Rusiji, to je stav naroda, a mi političari postojimo zbog naroda, ne obratno“. Nikolić očekuje „da će se i EU vratiti saradnji sa Rusijom, jer je to u zajedničkom interesu“. Ali o vojnoj neutralnosti, ili pristupanju jednoj ili drugoj strani, ne odlučuje predsednik Srbije. Ta lopta je u rukama vlade, a do daljeg Beograd se drži toga što kaže. Ne otpisuje nijedan od oslonaca. Pogotovo ne oslonac na Moskvu, zaključuje Popović.