Srbija da se dogovori sa Nemačkom

Kako ističu, kada je reč o Kosovu, „cela Evropa se sakrila ispod suknje Angele Merkel“, nemačke kancelarke, prepustivši njoj i njenim saradnicima rešavanje tog, i za mnoge u EU, veoma nezahvalnog pitanja. A, Merkelova ne želi da gubi vreme sa Srbijom, već traži brza i efikasna rešenja, kažu naši sagovornici, koji su želeli da ostanu anonimni, jer nemaju mandat za javne nastupe. Što se međunarodne zajednice tiče, za sever Kosova „pitaju se“ još svakako kabinet visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, „koja nije naklonjena Srbiji i ima loše mišljenje o srpskim političarima“, kao i Amerika, čija se kosovska politika zasniva na snažnoj podršci vladi u Prištini, to jest punom integritetu i suverenitetu Kosova.

Danasovi briselski izvori navode da su Nemci i Amerikanci preuzeli „brigu“ o severu Kosova kada su ranije ove godine njihovi kontigenti u snagama Kfora raspoređeni u zoni koja je čak i danas u formalnoj nadležnosti francuskih snaga, od Kosovske Mitrovice do Jarinja i Brnjaka. Takozvana „zona Sever“ od tada je praktično pod direktnom komandom centralnog štaba Kfora u Prištini, kojim dominiraju nemački i američki oficiri. Upravo politička, ali i logistička podrška na terenu, Vašingtona i Berlina je omogućila Hašimu Tačiju da krajem jula izvede „desant“ na administrativne prelaze.

BERLIN JEDINI RELEVANTNI SAGOVORNIK

Takođe, poruke koje je Angela Merkel saopštila 23. avgusta u Beogradu, na sastanku s predsednikom Borisom Tadićem, a potom i na konferenciji za novinare, o neophodnosti potpune slobode Euleksa da obavlja svoju misiju i raspuštanja institucija države Srbije na severu KiM, ali bez zahteva da se formalno prizna kosovska nezavisnost, predstavljaju „usaglašeni stav velike većine članica EU“. U tom smislu treba doživljavati i poslednje akcije Euleksa i Kfora na Jarinju i Brnjaku, odnosno dovođenje „minimalnog, simboličnog“ broja kosovskih carinika – Nemci i Amerikanci hoće da Beogradu izbiju iz glave da je podela Kosova realna opcija, navode sagovornici Danasa.

Oni zaključuju da je u ovom trenutku „jedini relevantni“ sagovornik Beograda u EU upravo Nemačka, kojoj se što pre mora predstaviti jasan i realističan plan za KiM i pronaći nekakav zajednički jezik, jer bi u suprotnom politika „i Kosovo i EU“ mogla da doživi debakl.

Sa tim da je Srbiji hitno neophodan novi plan za rešavanje kosovskog pitanja saglasni su Nikola Jovanović i Vladimir Todorić, stručnjaci Centra za novu politiku iz Beograda.

VREME RADI PROTIV SRBIJE

Nikola Jovanović, koji je i urednik časopisa Izazovi evropskih integracija, ocenjuje da Srbija treba da predloži kompromisno rešenje u vezi sa „carinskim sporom“, kako bi osigurala bezbednost za Srbe na severu KiM i da bi „što pre izasla iz političke zamke u koju je smeštaju određeni krugovi u međunarodnoj zajednici“. „Nakon toga, potrebno je poslati jasne signale da Srbija ima političku viziju za sever Kosova i da je spremna o tome da razgovara, kao i da njen plan A nije podela, jer je to ideja kojoj se oštro protive sve članice EU, od Kipra do Nemačke“, ističe Jovanović za Danas.

Upitan s kim Srbija treba na Zapadu da pronađe zajednički jezik, on odgovara da je neophodno naći sagovornike u okviru EU. Podrška Rusije, iako dragocena, nije dovoljna, jer se ne manifestuje van SB UN. „Osim članica EU koje nisu priznale Kosovo, ima i onih koje su ga priznale, ali imaju sluha za srpske interese. Zato je potrebno jasno definisati te interese i intenzivno ih saopštavati svim dobronamernim državama“, kaže Jovanović.

On ukazuje da je Srbiji u interesu da razradi predlog za specijalni status severa Kosova, jer „vreme radi protiv nas“ i, što se kasnije pošalju jasni signali i predlozi, to su veće šanse da Ahtisarijev plan bude jedina opcija na stolu. „Jedna od četiri tačke platforme za Kosovo, o kojoj je predsednik Boris Tadić više puta govorio, upravo je zadovoljavajući status za sever KiM“, podseća Nikola Jovanović.

Vladimir Todorić, izvršni direktor Centra za novu politiku, za naš list ističe da nije moguće u potpunosti marginalizovati Ahtisarijev plan, jer bi se takvo ponašanje protumačilo kao da Srbija i dalje radi, mada zaobilazan način i protokom vremena, na podeli Kosova. Svaka mogućnost podele stvara veoma negativnu energiju prvenstveno kod Amerike i Nemačke i reflektuje se u njihovoj volji da demonstriraju moć na terenu, što negativno utiče na evropske integracije Srbije, objašnjava naš sagovornik.

JEDNA INSTITUCIJA ZA SRPSKE OPŠTINE

„Priča o Kosovu ne može da traje u nedogled, već će se rešenje tražiti u narednih nekoliko meseci. Ono što Beograd treba da predloži je modifikacija ili dopuna Ahtisarijevog plana, koja bi išla u povezivanju srpskih opština u jednu instituciju i to ne samo na severu, nego i južno od Ibra. Sever će uvek imati drugačiji status nego jug, samim tim što ima koherentnu teritoriju. Međutim, stvaranje teritorijalnog entiteta naišlo bi na neodobravanje u međunarodnoj zajednici. Nama se vrata otvaraju ka EU, a problemi se zatvaraju, ako prihvatimo da razgovaramo o promeni Ahtisarijevog plana, umesto što implicitno i dalje radimo na podeli“, ocenjuje Todorić.

Centar za novu politiku stoga predlaže da se srpske opštine na Kosovu, i sa severa i s juga, povežu kroz jednu zajedničku instituciju, koja bi koordinisala njihove aktivnosti, bila njihova centralna tačka, a i kroz nju bi bio ostvarivan kontakt s Beogradom. „Srbija bi morala da zahteva da ne bude predstavljena na Kosovu kao strana zemlja, kroz ambasadu ili konzulat, već da nađe svoj generis prisustva. Treba omogućiti da neke institucije Srbije budu prisutne na severu KiM upravo kroz tu instituciju srpskih opština“, navodi Todorić.

Kako upozorava, dijalog Beograd i Prištine mora da se transformiše, odnosno da se tehnička pitanja povežu s političkim, jer u suprotnom teme od suštinskog značaja za autonomiju Srba na severu Kosova možda nikada neće doći na dnevni red. „U razgovorima koje Beograd treba da pokrene o ovom pitanju ključna je uloga Amerike i Nemačke. Prema našim saznanjima, postoji spremnost da se krene u razgovore na tu temu i prava je šteta što ovo pitanje nije stavljeno na dnevni red tokom nedavne posete Angele Merkel“, zaključuje Vladimir Todorić.