Zapad podelio srpsku vlast

Jeremić je u ovom periodu imao više od pedeset bilateralnih sastanaka s predstavnicima zemalja članica svetske organizacije u cilju podrške tom dokumentu. Na ovim sastancima naglašavao je da je predlog rezolucije koliko o pitanju Kosova toliko i uopšte o protivljenju secesionizmu, što ima globalnu dimenziju i odnosi se na veliki broj slučajeva u svim delovima sveta. Ujedno, srpski ministar je sagovornicima izneo tumačenje mišljenja MSP iz ugla Beograda i pokušavao da umanji značaj zaključka tog suda da deklaracija o proglašenju nezavisnosti nije protivna međunarodnom pravu, rekli su Danasu diplomatski izvori iz Njujorka. U isto vreme, specijalni izaslanici predsednika Borisa Tadića su sa identičnim argumentima upoznavali lidere 55 zemalja.

Prema rečima naših sagovornika, prvi rezultat ove dve koordinisane diplomatske inicijative Srbije jeste činjenica da u prethodne tri sedmice nijedna nova država nije podržala nezavisnost Kosova, što je suprotno prvobitnim najavama iz Prištine da će odmah posle mišljenja MSP uslediti talas priznanja. Podsetimo, šef kosovske diplomatije Skender Hiseni je najavljivao da će tokom leta 35 država iz svih delova sveta priznati Kosovo. Ovih dana se „korigovao“, rekavši da bi u septembru, a pre zasedanja GS UN, to trebalo da učini desetak zemalja, među kojima i Pakistan.

S druge strane, zemlje Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija) i kosovske vlasti dodatno pojačavaju svoje aktivnosti koje imaju dva cilja – da rezolucija koju u GS UN predlaže Srbija doživi debakl i da što više zemalja prizna nezavisnost. Nastojanja visoke predstavnice EU Ketrin Ešton da svih 27 članica Unije zauzmu jedinstven stav prema tome šta raditi posle mišljenja MSP za sada su doživela poraz, što se u njenom kabinetu tumači, međutim, i kao neuspeh u naporima da se konačno definiše zajednička spoljna politika dvadesetsedmorke. Za krivca je označena Srbija. Kako ističu zapadni diplomatski izvori, to što Beograd igra na kartu podela u EU moraće da mu se osveti i to, pre svega, kroz dalje blokiranje kandidature za članstvo. Božidar Đelić, potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije, ovih dana je samo potvrdio ono o čemu je Danas više puta pisao, da Savet ministara neće u septembru razmatrati srpsku aplikaciju i da jedan broj članica EU, a prilično je jasno da su to Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija i Belgija, odlučivanje o kandidaturi direktno povezuje sa dešavanjima u vezi sa srpskom rezolucijom u GS UN. Samo ukoliko Beograd odustane od svog predloga, ili pristane na suštinske izmene, prosleđivanje aplikacije Evropskoj komisiji dobiće zeleno svetlo. U suprotnom, kandidatura, podneta decembra 2009, ostaće u fioci Saveta ministara do daljeg.

Direktno povezivanje brzine evropskih integracija Srbije s kosovskim pitanjem izazvalo je nervozu i podele u vladajućoj koaliciji u Beogradu, na šta su zemlje „Kvinte“ i računale. Kako je Danasu reklo više dobro obaveštenih sagovornika, većina stranaka zalaže se za pokušaj iznalaženja kompromisa sa Kvintom, odnosno za „ublažavanje“ teksta rezolucije. Pored najglasnijeg SPO, za takav dogovor su i G17 plus i ostale manje članice koalicije, dok u DS i SPS za sada nema jedinstvenog stava. Naime, i među demokratama i socijalistima sve su glasnija mišljenja da je rezolucijom, i njenim iznenadnim podnošenjem i samim tekstom, „stavljen prst u oko“ Zapadu i da takvu grešku treba ispraviti. U ovom trenutku je konačna odluka Srbije potpuno neizvesna i zavisiće od stava koji na kraju bude zauzeo predsednik Tadić.