Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu odobreno je pet prekograničnih projekata, ukupne vrednosti oko milion evra, od čega se iz IPA fonda Evropske unije finansira 85 odsto. Projekti će startovati u novembru, trajaće dve godine, a PMF će ih sprovoditi u saradnji sa Segedinskim univerzitetom.
Od dobijenih projekata, četiri pripadaju Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, a jedan Departmanu za geografiju, hotelijerstvo i turizam.
Departman za hemiju i biohemiju dobijenim sredstvima izučavaće karcinome dojke i prostate koji spadaju u najučestalije vrste tumora i glavnih uzročnika smrtnosti. Ovi tumori su većinom osetljivi na tretmane steroidnim hormonima i mogu se uspešno lečiti antiandrogenima i antiestrogenima. Ovaj projekat ima za cilj da uspostavi prekograničnu mrežu istraživanja između Univerziteta u Novom Sadu i Segedinu sa ciljem prekliničkog istraživanja novih jedinjenja antikancerogenih lekova.
Sledeći projekat ovog Departmana počinje od osnovnih nauka kao što je hemija i nastavlja sa primenjenim naukama iz oblasti biomedicine. Hemija i farmakologija žučnih kiselina se intenzivno proučava na Univerzitetu u Novom Sadu još od sedamdesetih godina prošlog veka. Pored širokog i značajnog znanja i iskustva koje naučnici sa Univerziteta u Novom Sadu imaju u vezi sa ponašanjem žučnih kiselina, Univerzitet u Segedinu poseduje modernu opremu za istraživanja hemijskih interakcija.
Treći projekat Departmana za hemiju bavi se problemom stanovništva u regionima Bačke i Banata, koje za vodosnabdevanje isključivo koristi podzemnu vodu. One na pojedinim lokalitetima sadrže arsen, amonijak, prirodne organske materije, borate, natrijum, gvožđe i mangan iznad dozvoljenih koncentracija.
Poslednji projekat usmeren je ka istraživanju remedijacije sedimenta i zemljišta korišćenjem novih materijala. Uloga partnera iz Mađarske jeste sinteza i karakterizacija novih materijala koji bi na Prirodno-matematičkom fakultetu bili ispitani u tehnikama solidifikacije i stabilizacije neorganskih i organskih polutanata.
Zaštita od unutrašnjih voda
Departmanu za geografiju, hotelijerstvo i turizam, koji će sa Departmanom za fizičku geografiju i geoinformatiku Segedinskog univerziteta i Centrom za prostorne informacije Vojvodine raditi na projektu infrastrukture i zaštite životne sredine. Iz pretpristupnih fondova EU izdvojeno nešto više od 500 hiljada evra za aktivnosti koje su u vezi sa problemima pojave unutrašnjih voda, odnosno voda koje se zadržavaju na površini, pre svega na poljoprivrednim zemljištima. Voda se na ovom površinama zadržava i više nedelja, što izaziva potpuno uništenje poljoprivrednih dobara i velike materijalne štete. Ovakve pojave najčešće se dešavaju tokom zimskih meseci, kada zemljište ima najmanji kapacitet da upije višak površinskih voda i kada je isparavanje minimalno. Na prostoru Mađarske ovaj problem je veoma raširen, pa se dešavalo da čak 10 odsto poljoprivrednih površina bude pod unutrašnjim vodama. Koliko je ova pojava rasprostranjena na prostoru Srbije, odnosno Vojvodine, još nije detaljno istraženo, ali generalno se može konstatovati da su najugroženiji prostori Srednjeg i Severnog Banata i određeni delovi Bačke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
