Antikrizne mere koje je grčka vlada pokrenula u oblasti oporezivanja i javnog osiguranja, te u sistemima socijalnog i penzijskog osiguranja daju rezultate, o čemu možda najbolje govori to što je budžetski deficit smanjen za 38,8 odsto, kaže u intervjuu za Danas Dimostenis Stoidis, ambasador Grčke u Srbiji. On ističe da su mere štednje dogovorene sa Evropskom unijom i MMF-om stroge i bolne, ali i da se one ne sprovode samo u Grčkoj, već i u drugim državama EU.
Podržava li grčko društvo vladine mere s obzirom na učestale demonstracije i štrajkove?
– Mere štednje društvo obično ne prihvata bez primedbi. To je neizbežno, i nije osobenost grčkog društva. Međutim, društvo je istovremeno svesno da štednja koju nameće vlada nema alternativu. Imam razumevanja za otpor koji se javlja, ali mislim da on neće ugroziti reforme, odnosno sprovođenje mera koje je vlada dogovorila sa EU i MMF-om.
Jesu li nemački bankari u pravu kada kažu da Nemci više nikad neće videti „milijarde koje su pozajmili Grčkoj“?
– Grčka se, kao članica evrozone, zalaže za ekonomsko upravljanje, što, inače, nije predviđeno Ugovorom iz Mastrihta. Rešenje za Grčku podržalo je svih 27 država članica EU, dakle i one koje nisu u evrozoni. Čak je i nemački ministar finansija Volfgang Šojble, koji je vrlo aktivno učestvovao u razgovorima o krizi, shvatio na koji način je realno pristupiti problemu i podržao dogovor EU i MMF sa Grčkom. On je istakao napore Grčke i izjavio je da će Grčka uspeti. Bankari su, svakako, slobodni da daju ocene koje im se čine prikladnim. Kada je o Grčkoj reč, bitni su odnosi između vlada. Privatne banke ne mogu uticati na primenu antikriznih mera.
Kakva su vaša očekivanja od turističke sezone?
– Kada je o Srbiji reč, zahvaljujući viznoj liberalizaciji broj turista u prvim mesecima 2010. je udvostručen u odnosu na isti period 2009. Perspektive su vrlo dobre, bar kada govorimo o dolasku turista iz Srbije. Istovremeno, grčka vlada i ministarstvo turizma pokrenuli su kampanje na velikim tržištima Zapadne Evrope nastojeći da privuku turiste.
Predsednik Tadić je nedavno rekao da Grčka može računati na podršku Srbije u vreme krize. U čemu se sastoji ta podrška?
– Predsednik Tadić je prilikom svog boravka u Atini i Solunu, gde se obratio članovima biznis zajednice, rekao da Srbija želi da podrži Grčku, pre svega kada je reč o ekonomiji. On je veoma jasno i konkretno pozvao građane Srbije da tokom letnje sezone posete Grčku, što bi bilo veoma dobrodošlo. Pretpostavljam da tokom susreta privednika dveju zemalja, zbog krize, nije ugovoreno puno poslova, ili se, makar, rezultati ne mogu videti u istom trenutku, ali verujem da će susreti ministara trgovine i finansija, koji su organizovani u isto vreme, za posledicu imati unapređenje bilateralnih odnosa na vrlo konkretan način. Nedavno sam, u ime Grčke, imao priliku da sa predstavnicima Srbije, razmenim ratifikacione instrumente za Zakon o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Donošenje ovakvog zakona bio je zahtev grčkih privrednika.
Zašto Atina u pregovorima sa Skopljem insistira na promeni naziva jezika kojim se služe građani Makedonije?
– Poznato vam je da je tokom dugotrajnog spora sa Bivšom jugoslovenskom republikom Makedonijom naša pozicija ostala stabilna i konzistentna. Kada je o imenu države reč, predlažemo geografsku odrednicu za opštu upotrebu. Smatramo da treba izbeći monopolizaciju naziva Makedonija od strane susedne države. Suština problema je pokušaj stvaranja nacionalnog identiteta iskorišćavanjem kulturnog nasleđa druge države. Siguran sam da građani Srbije to mogu razumeti, posebno ako napravimo paralelu sa KiM gde ima problema u vezi sa zaštitom kulturnog nasleđa Srba.
Podizanje građevina nalik na antičke i veličanje Aleksandra Velikog zaista ne izgleda kao racionalna politika. Međutim, zar nasleđe iz antike nije opšteevropsko, a ne samo grčko?
– Grčka nije srećna zbog rešenosti vlade Nikole Gruevskog da u tolikoj meri podržava podizanje građevina koje oživljavaju duh daleke prošlosti. Jasno je da se istorija ne može promeniti i veoma smo zadovoljni što slične stavove deli i srpska strana. Politika se može promeniti i nadam se da će premijer Gruevski to uvažiti i povesti svoju zemlju ka EU.
Glasine iz Prištine i dosledan stav Grčke
Iz Prištine s vremena na vreme stižu glasine da se Grčka sprema da prizna Kosovo. Ima li istine u tome?
– Pitate za glasine iz Prištine, ali ja sam ambasador Grčke u Srbiji. Ono što znam jeste krajnje kategoričan i veoma konkretan stav Grčke prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti. Taj stav je konzistentan i nepromenjiv. Strpljivo čekamo odgovor Međunarodnog suda pravde na zahtev koji mu je dostavila Srbija. Poznato je da je Grčka obraćanje Srbije Sudu pozdravila na samom početku. Dakle, naša pozicija je stabilna, principijelna i u skladu sa međunarodnim pravom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
