Špageti istern 1Foto: Radenko Topalović

Šta nas čeka posle drugog juna? To možemo da naslutimo u aktuelnoj predizbornoj kampanji. Znalo se oduvek, ekipe u vozilima sa zatamnjenim staklima idu po selendrama i vode računa da se ispravno glasa. Ove bande su Vučićeva bejzbolka, kojom već godinama uteruje disciplinu u lokalne odbore, a lokalni odbori u sigurne glasove.

Nekada je bilo dovoljno samo da se neki „Tuta“ (izmišljen nadimak), sa troja kola i devet likova pojavi u određenom gradiću, zaposedne busiju u najboljem restoranu, i pazi da svi, a pre svega naprednjaci, izvršavaju naređenja, u smislu glasačke discipline. Ako negde zaškripi, „Tutina“ ekipa bi se samo provozala kolima po gradu i sve bi bilo podmazano.

To su bila zlatna vremena ove krvoločne vlasti. Danas vidimo Vučićevu pretorijansku gardu, uličare i huligane, među kojima ima dosta fićfirića koji glume huligane, kako otvoreno podržavaju svog vođu, a na ulicama maltretiraju građane.

Setite se incidenta na Banjici, u kome su se „sukobili“ opozicioni i naprednjački aktivisti. Glavnu ulogu je imao gospodičić Relja PIO, a moj omiljeni citat iz ovog susreta je „Nećeš izaći sa Banjice“.

Ko normalan, uz ovakvav pristup može (pa i na Banjici) da glasa za režim. Ovo nije selendra sa tri ulice, u kojoj su svi građani u strahu od zatamnjenih stakala. Da li su šištavci koji prete opoziciji „da neće izaći sa Banjice“, reprezentativan banjički uzorak? Nisu. Malo ih je, ali su zajebani. Zajebani su zato što uživaju punu podršku vlasti i ne prezaju ni od čega. Oni, čak, sami sebe nazivaju Vučićevci.

Rekao bih da nema većeg blama od toga da se kitiš takvim nadimkom. Ali, nismo svi isti. Na ovom mestu možemo da se zapitamo da li je slučajnost što je brat potpresednika Vlade Federacije BiH Vojina Mijatovića, Đorđe, preksinoć ubijen od batina na Voždovcu, u dečjem parku, gde je pokušao da odbrani sina od dva „huligana“ koji su ga „prozivali“. Da li je slučajno što tamo nema kamera i što nije bilo svedoka? Da li je slučajno što se ovo dogodilo nekoliko dana posle srebreničke rezolucije u UN?

U zemlji kojom vladaju bande koje su van zakona, svaki ovakav slučaj treba uzimati sa tri kilograma sumnje, a bojim se da čak ni Dačićeva policija neće biti u stanju da odbrani nepodobne građane od uličnih ubistava posle izbora.

To je, dakle, ono što nas čeka. Otvoreni teror. Bez izbora na vidiku u naredne tri godine, krvoloci će biti pušteni na nas. Jedino što može ovo donekle da ublaži jeste pobeda opozicije na predstojećim izborima u što većem broju opština.

Naš prvi korak u samoodbrani je, dakle, glasanje. Ako tu puknemo, naš sledeći korak je da svako nabavi peper sprej, instalira oči na leđima, čuva se mraka i dečijih igrališta, a prolazi samo onuda gde ima video nadzora.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari