Rusija je juče optužila Kijev da odbija „stvarni“ dijalog sa proruskim aktivistima na istoku Ukrajine, ističući da pitanje prava koja imaju ti regioni treba da bude rešeno pre predsedničkih izbora 25. maja.
„Odbijanje vlasti u Kijevu za stvarnim dijalogom sa predstavnicima regiona, pre svega na jugu i istoku zemlje, predstavlja ozbiljnu prepreku za smirivanje“ situacije, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova, prenosi Beta.
Proruski pobunjenici proglasili su u ponedeljak, nakon održanog referenduma, nezavisnost oblasti Donjeck i Lugansk i zatražili njihovo pripajanje Rusiji. Kremlj je saopštio da Moskva „poštuje“ rezultate referenduma, dok su Kijev i Zapad istakli da neće priznati rezultate. Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da diplomatija mora da reši krizu u Ukrajini, a ne vojna sredstva.
„Svi kanali treba da budu otvoreni za pregovore. Svi predstavnici regiona i ukrajinskih društava koji su protiv upotrebe sile treba da učestvuju u nacionalnom dijalogu. Istovremeno, federalna vlada i EU su spremne da pooštre sankcije Rusiji ako ona odbije da se angažuje u stabilizaciji situacije“, rekla je Merkelova, ističući da Nemačka mora da bude „više nezavisna“ od ruskog gasa.
„Narodni gubernator“ Luganske oblasti na istoku Ukrajine Valerij Bolotov lakše je ranjen, javio je Itar tas, prenoseći izjavu predstavnika „Luganske Narodne Republike“ Vasilija Nikitina, koji je rekao da je Bolotov preživeo pokušaj atentata. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da „podržava“ posredovanje OEBS u rešavanju krize u Ukrajini. To je saopšteno posle telefonskog razgovora Putina i predsedavajućeg OEBS-a Didijea Burkhaltera.
Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer izjavio je juče da njegova zemlja podržava napore da se organizuje dijalog između vlasti u Kijevu i protivnika na istoku zemlje, javila je agencija AP, a preneo FoNet. Štajnmajer je na početku posete Ukrajini izrazio nadu da će uskoro biti oslobođeni taoci i zgrade u istočnim delovima zemlje i naglasio važnost predstojećih predsedničkih izbori 25. maja za izvlačenje zemlje iz krize.
Zbog eskalacije sukoba u Ukrajini Poljska sprema obuku oko 10.000 rezervista za odbranu u sve češćim takozvanim „konfliktima bez objave rata“. Njihov glavni zadatak bilo bi obezbeđivanje lokalnih osetljivih objekata, suzbijanje operacija „zelenih čovečuljaka“ kako nakon aneksije Krima nazivaju tuđe vojnike u neoznačenim uniformama koji su učestvovali u akcijama stanovništva, a takođe i partizanske akcije iza leđa neprijatelja. Iako zvanična Varšava računa na to da će joj bezbednost garantovati NATO i traži od zapadnih saveznika da razmesti baze i trupe za stalno i u Poljskoj, zbivanja u Ukrajini navela su armiju da spremi novu koncepciju za rezerviste.
Gasprom traži 1,66 milijardi dolara
Ruska naftna kompanija Gasprom tražila je od ukrajinskog Naftogasa da unapred plati 1,66 milijardu dolara za isporuku gasa u junu, izjavio je juče portparol ruske grupe Sergej Kuprijanov. „Ispostavljen je predračun za 114 miliona kubnih metara gasa na dan“, rekao je Kuprijanov, prenose ruske agencije. On je dodao da Kijev ima rok do 2. juna da plati gas. Gasprom je u ponedeljak najavio da će u suprotnom Ukrajini obustaviti isporuku gasa 3. juna. Ukrajinski dug za ruski gas sada je 3,51 milijardu dolara. Ukrajina odbija da reguliše taj dug i protestuje zbog odluke Rusije da joj ukine povlastice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
