Rusko-srpski desant na Ujedinjene nacije

Povod za taj vremeplov predstavljao je izbor predsedavajućeg Generalne skupštine UN, koji će od septembra, u sledećih godinu dana, administratirati i voditi tekuće poslove ove svetske organizacije. Na tu poziciju, kao što je to već detaljno preneto i obrazloženo, izabran je većinom glasova naš kadar – diplomac fizike sa Harvarda Vuk Jeremić (37). Poznatiji, inače, kao politički anonimus kojeg je 2007. tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić lansirao na poziciju šefa diplomatije (najmlađeg u našoj istoriji), da bi mu se sad – kad se obavlja preraspodela postizbornih mandata – u sadejstvu sa Rusijom izmanevrisalo zaposlenje na određeno vreme u Njujorku.

Neizbežna su, tim povodom, i neka prisećanja vašeg izveštača na period s kraja 2011., kad su verzirani sagovornici u Vašingtonu ukazivali (povodom političkih zbivanja u Srbiji) na „moguće poteškoće, ako ne i konkretne probleme sa Jeremićem, koje bi Tadić mogao da ima u daljem vođenju Demokratske stranke i države“. Uz pozivanje na diplomatske izvore i zvanične informacije iz Beograda, bilo je sijaset pitanja i nedoumica sa te strane – prevashodno povodom održavanja visokog Jeremićevog rejtinga u partiji i u najširoj javnosti u Srbiji, čak i posle međunarodnih promašaja kao što je bila njegova poznata inicijativa povodom Kosova u Međunarodnom sudu pravde.

Kao odgovor na tadašnju dilemu kako posle svega toga, u tako delikatnoj situaciji, nije došlo do „logične smene“ šefa srpske diplomatije, u SAD se čulo tumačenje da se sve to događalo „u vreme priprema za izbore u Srbiji“. Sledila bi potom i konkretnija procena da bi Jeremić u tom slučaju – kao jedan od najpopularnijih političara u Srbiji – verovatno napustio DS, možda i formirao novu partiju i ostavio time Tadića i njegove demokrate „bez najmanje milion glasova“ u obračunu sa Nikolićem i njegovom SNS… I, sve to u toku priprema za izbore?!

To je bilo krajem prošle godine. A prema sadašnjim vašingtonskim reagovanjima, jasno je da je iz Njujorka stigao prvi „pouzdaniji signal“ u traženju odgovora na pomenutu dilemu. Odgovor u vidu privremenog preseljenja Jeremića iz Beograda na funkciju hiljadama kilometara udaljenog vrhunskog svetskog birokrate, sa pompeznim zvanjem predsedavajući Generalne skupštine OUN. I sve to, kako se konstatuje, jednim „prepoznatljivim, tipično hladnoratovskim manevrom“, kojim su Moskva i Beograd pogazili dogovor grupacije istočnoevropskih zemalja u svetskoj organizaciji i ostavili Litvaniju bez tog mesta, oko kojeg je postignuta saglasnost još pre pet godina (uključujući i Srbiju)“.

U prvoj analizi Radija Slobodna Evropa (jednog od zvaničnih glasila SAD) – povodom prošlonedeljnog rusko-srpskog manevra i Jeremićevog pratećeg istupanja posle ishoda glasanja – rečeno je, pored ostalog i sledeće: „Reč je o jednom prestižnom mestu u hijerarhiji svetske organizacije, koje donosi simboličnu afirmaciju zemlji iz koje dolazi predsedavajući. Međutim, ono što je potrebno reći i što protivreči euforiji koja počinje da se oseća u Srbiji, to mesto nije pogodno – i ne bi smelo da bude pogodno – za promociju i nametanje sopstvenih nacionalnih agendi. U tom smislu, ne čini se da je dobro da se ishitreno ističe kako bi izbor Jeremića pomogao Srbiji u rešavanju njenih problema, naročito problema Kosova. Naprotiv, očekuje se suprotno: da predsedavajući i sledećeg zasedanja Generalne skupštine UN bude neutralna ličnost, sposobna za kompromise, sklona miru i spremna na inicijative. Ali, isto tako i ličnost koja će, sa tog mesta neće nametati interese svoje zemlje“.

Američki novinari, inače – kao i većina ostalih koji su se bavili temom kadrovskog rešenja Beograda za vrh svetske organizacije – unisono zaključuju da je neočekivani Jeremićev proboj došao kao rezultat „koordiniranog rusko-srpskog diplomatskog prepada, koji nije usledio samo kao proizvod bliskih političkih i kulturnih odnosa ovih dveju zemalja“. Tim povodom, posebno se podseća na javnu konfrontaciju Litvanije sa Rusijom, pre dve godine, na svečanom septembarskom otvaranju zasedanja Generalne skupštine.

– Kraj Drugog svetskog rata nije doneo slobodu mojoj zemlji 1945. Ne, za nas je to rezultiralo novom aneksijom i okupacijom, ovog puta od Moskve. Moja zemlja našla se tad pod totalitarnom vlašću sovjetskog komunizma – rekao je tom prilikom ambasador Litvanije.

Taj ambasador bio je Dalius Čekuolis. Isti onaj Čekuolis koji je prošlog petka ostao da sedi u svojoj klupi, sa ostalim članovima delegacije Litvanije, dok je naš razdragani Vuk Jeremić primao čestitke za pobedu u nadmetanju za „prvog u hijerarhiji UN, posle Ban Ki Muna“, kako nas je sam obavestio posle proglašenja rezultata. Viđen je u tom TV prenosu, ne baš u pozadini, i Vitalij Čurkin, dugogodišnji predstavnik Rusije u UN. Blistao je od zadovoljstva.