U Srbiji postoji lažni sindikalni pluralizam

Razdvajanje sindikata i korporativizam kose se sa interesima radnika, pošto su to sindikati pod jakim uticajem političkih partija. Put ka EU nije put u raj, već on pruža prilike i pomoći će modernizaciju i sprovođenje reformi. Integracija nije samo stvar koja se tiče odnosa između vlada. Ona se tiče i celog društva, kaže u ekskluzivnom razgovoru za Danas generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata (EKS) Bernadet Segol.

Prema njenim rečima, da bi mogli da zastupaju socijalne interese, sami sindikati moraju da se podvrgnu reformama. „Dok god nema stabilnih i snažnih sindikata kao kompetentnih i odgovornih aktera, interesi radnika će biti ugroženi. Zakon o sindikatima ne treba da omogući dodatnu fragmentaciju, već treba da postavi jasne i realne kriterijume“, ocenjuje Segol i naglašava da upravo koherentni zakon mora da spreči rast „samoproklamovanih“ sindikata. Ona poručuje radnicima da izbegavaju sindikate koji su prosto uslužni klubovi za ostvarenje političkih ciljeva partija.

U Srbiji je nedavno donesen Zakon o radu, a sada se već najavljuje novi zakon o sindikatima kojim bi bio regulisan socijalni dijalog i štrajk. To znači da bi opet morao da se menja Zakon o radu jer on reguliše prava i obaveze u ovim domenima. Mislite li da je zapravo reč o dodatnoj kupovini vremena vlasti i izbegavanju suštinskih problema?

– Kada je reč o Zakonu o radu vlada sve veća konfuzija. Vlada je očito pokušavala i još uvek pokušava da ga progura bez odgovarajućih transparentnih konsultacija, uključujući one kojih se to očito tiče, a to su socijalni partneri. I u tom pogledu opet Savet treba da bude mesto detaljnih konsultacija, a ne da se umesto toga angažuju grupe stručnjaka odabranih iz redova simpatizera. Za sve to je, naravno, potrebno vreme i moglo bi biti od velike pomoći da se razmotre iskustva država-članica EU, naročito država istočne i centralne Evrope, Hrvatske i Slovenije.

Nakon vašeg boravka u Beogradu i primedbi da vlasti u Srbiji pre svega ne poštuju socijalni dijalog (tripartitni pregovori) mislite li da sindikati u Srbiji mogu da se izbore za bolji tretman i položaj u tom pogledu?

– Bez dobrog socijalnog dijaloga nema dobrog rukovodstva. A dobar socijalni dijalog iziskuje tripartitne institucije. To je najvažnije za zemlju u kojoj su bilateralni privredni odnosi između poslodavaca i sindikata još uvek slabi i na ledu. Vlada mora hitno da obezbedi sredstva za Socijalno-ekonomski savet da bi bio efikasan i mora da napravi mesta za socijalne partnere koji će imati ulogu u politici i izgradnji društva. To treba shvatiti kao investiciju u društveni mir iako su sukobi neizbežni u ovom teškom periodu tranzicije.

Posle relativno mirnog leta i rane jeseni u evropskim zemljama su pojačani ekonomsko-socijalni protesti. Da li mislite da su u ovim novim protestima, koji su čak delimično prelazili u nasilje, sindikati izgubili čvrstu vezu sa organizatorima i učesnicima?

– Osuđujemo nasilje i čvrsto verujemo u mirne demonstracije i miroljubiva delovanja. Ljudi koji praktikuju nasilje čine manjinu i često ni nisu članovi naših sindikata. Masovno učestvovanje u našim akcijama je generalno miroljubivo. Šteta je što pojedini mediji stavljaju akcenat na ova nasilna delovanja, a ne na zahteve i predloge sindikata.

Mislite li da ima nagoveštaja drugačijeg nastupa nezadovoljnih širom Evrope zbog toga što efekti prethodnih protesta nisu za njih bili zadovoljavajući?

– Čvrsto verujemo u demokratiju i poštovanje osnovnih prava, uključujući pravo na protest, štrajk i demonstriranje, ali nikada nećemo opravdati nasilno delovanje u cilju ispunjenja naših zahteva. Društveni nemiri su dokaz da mere štednje nisu dale rezultate i da su pogrešna i negativna rešenja, kao što je smanjenje plata i smanjenje socijalne zaštite i budžeta za socijalnu pomoć, izazvala širom rasprostranjeni bes. Definitivno je krajnje vreme da se pronađe održivo rešenje za problem sve veće stope nezaposlenosti i sve većeg siromaštva. Potreban nam je novi put, potrebne su nam investicije u održivi rast i kreiranje radnih mesta.

S obzirom na stav EKS-a da mere štednje ne mogu da doprinesu boljitku i da taj stav ni u jednoj zemlji ne dolazi do izražaja, da li će EKS i sindikati uopšte morati da pristanu na neku vrstu kompromisa?

– Mere štednje su štetne za rast i kvalitet radnih mesta, tako da u tom pogledu ne možemo praviti kompromise. Nismo usamljeni u stavu da mere štednje ne daju rezultate i da pogoršavaju situaciju – to su priznali čak i Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka!

EKS predlaže investicioni plan od dva odsto BDP-a EU tokom narednih deset godina i javne i privatne investicije na nacionalnom i evropskom nivou da bi se otvorila radna mesta i ostvario rast u održivim industrijskim granama u budućnosti. Kakvi su izgledi da se taj plan realizuje u skorije vreme?

– Novi predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker objavio je investicioni plan od oko 300 milijardi evra. Mi smo pozdravili tu ideju, ali smatramo da to neće biti dovoljno da se Evropa vrati na posao i da se ostvari rast. Junkerov plan je samo 12 odsto sume na koju mi apelujemo i proporcionalni odnos novih javnih finansija je previše ograničen. Zato moramo da nastavimo da se borimo za bolji i smeliji investicioni plan, stavljajući akcenat na ključne sektore, koji imaju znatan uticaj kada je reč o kvalitetu i održivosti radnih mesta. Evropa se nalazi na raskrsnici i mi nećemo odustati.

Promenili smo pristup krizi

Tvrdnje pojedinih vodećih vlada i političkih partija koje idu u prilog investicijama dokaz su da je na pomolu značajna promena politike za hvatanje u koštac s krizom. S obzirom na to da smo takvu promenu tražili pre više od godinu dana, dosta pre izbora u EU i Junkerovog plana, smatram da smo uspeli da promenimo pristup od mera štednji ka investicijama i rastu. Sada smo usredsređeni na oblikovanje takvog investicionog plana, pri čemu su nam najveći prioritet rešenja koja moraju da budu isplativa za radnike i njihove porodice, kaže Bernadet Segol.