Rešenje za izbegličku krizu je daleko, a način na koji će na nju biti odgovoreno oblikovaće Evropu na duge staze, upozorila je juče nemačka kancelarka Angela Merkel. Mere usvojene na samitu Evropske unije u sredu ona je juče u Bundestagu nazvala tek prvim korakom. Kao i Ujedinjene nacije, ona naglašava da plan o razmeštanju 120.000 izbeglica unutar EU nije dovoljan. Istovremeno, priliv izbeg
Rešenje za izbegličku krizu je daleko, a način na koji će na nju biti odgovoreno oblikovaće Evropu na duge staze, upozorila je juče nemačka kancelarka Angela Merkel. Mere usvojene na samitu Evropske unije u sredu ona je juče u Bundestagu nazvala tek prvim korakom. Kao i Ujedinjene nacije, ona naglašava da plan o razmeštanju 120.000 izbeglica unutar EU nije dovoljan.
Istovremeno, priliv izbeglica se nastavlja – u sredu je u Mađarskoj registrovano 10.046 novopridošlih. Od toga je 9.939 izbeglica u Mađarsku ušlo iz Hrvatske i 102 iz Srbije.
Evropska komisija ukazuje na opasnost od bujanja desničarskog ekstremizma širom kontinenta, ukoliko se na izbegličku krizu ne odgovori adekvatno, prenosi Bi-Bi-Si.
“Duboko sam uverena da Evropi treba ne samo selektivna raspodela (izbeglica), već stalan proces pravične distribucije izbeglica među državama članicama. Prvi korak je preduzet, ali još smo daleko od onoga što bi trebalo da uradimo”, kazala je Angela Merkel.
Na samitu EU koji je završen juče posle ponoći dogovoreno je da se Visokom komesarijatu UN za izbeglice i Svetskom programu za hranu odobri dodatni novac – najmanje milijardu evra, a veća pomoć biće upućena i Libanu, Jordanu i Turskoj – zemljama koje su primile najveći broj izbeglica iz Sirije. Najavljeni su i tesnija saradnja sa Turskom, pomoć balkanskim zemljama kroz koje prolaze izbeglice i jačanje pograničnih kontrola. Na narednom samitu u oktobru učestvovaće i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan.
U utorak su ministri unutrašnjih poslova država EU većinom glasova, umesto uobičajenim konsenzusom, podržali uvođenje obaveznih kvota za raspodelu 120.000 izbeglica. Slovačka će se zbog toga žaliti Evropskom sudu pravde, dok je mađarski premijer Viktor Orban Merkelovu optužio za “moralni imperijalizam”, navodeći da Budimpešta ima pravo na sopstveni pristup krizi.
Merkelova je pozdravila dogovoreno jačanje pograničnih kontrola i najavljeno ustanovljavanje odgovarajuće registracije migranata u Grčkoj i Italiji, preko kojih izbeglice ulaze u EU. Lideri EU su na samitu “prepoznali razmeru problema i poslali signal jedinstva”, ocenila je nemačka kancelarka.
Ipak, ona je kritikovala zemlje EU koje nisu ispunile “minimalne evropske standarde za smeštaj i brigu o izbeglicama” obećavši, istovremeno, da će procedura za azil u Nemačkoj biti ubrzana. Merkelova je sugerisala da priliv izbeglica donosi “mnogo više šansi” nego rizika. Ponovila je da je Evropi potrebna pomoć SAD u rešavanju izbegličke krize, ali je pomoć juče zatražila i od Rusije.
Donald Tusk, predsednik Saveta EU, posle samita je upozorio da “najveći talas migranata i izbeglica tek treba da dođe”. “Trebalo bi da govorimo o milionima mogućih izbeglica… Potrebno je da korigujemo našu politiku otvorenih vrata i prozora”, rekao je Tusk, nekadašnji premijer Poljske.
Ako pogranične kontrole ne budu uvedene kako treba posledice će biti “kobne”, rekao je potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans. “Ako nismo u stanju da rešimo ovo pitanje… Videćete talas krajnje desnice širom evropskog kontinenta”, rekao je Timermans za Bi-Bi-Si.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
