Saradnja više nije skandal

Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju, juče je rekao da je važno da Srbija dobije većinsku demokratsku vladu, „jer ako čitate signale iz Evropske unije uočljivo je da će doći do obnavljanja suspendovanih pregovora o stabilizaciji i priključenju Srbije EU“.
Govoreći na panel diskusiji Balkanske istraživačke mreže o spremnosti zemalja jugoistoka Evrope da postanu aktivniji članovi međunarodne zajednice, Vejvoda je istakao da će okončanje saradnje s Hagom i rešavanje statusa Kosova biti paralelni tokovi. Vejvoda i Duško Lopandić, pomoćnik ministra za ekonomske odnose s inostranstvom u Vladi Srbije, složili su se da je neophodno da Srbija donese zakon o ministarstvu spoljnih poslova, a što je prva stepenica u reformisanju tog sektora.
Govoreći o sporazumu CEFTA, Lopandić je naglasio da je za njegovo donošenje bila ključna podrška EU, a da taj sporazum neutrališe mnoge „apsurde regiona“, najpre one o velikom broju granica i valuta u regionu. Da je ovaj sporazum donesen 2001. ili 2002. godine on bi, smatra Lopandić, bio na nivou skandala s obzirom na breme novije prošlosti, a danas je on poželjna realnost. I Milica Delević Đilas s beogradskog Fakulteta političkih nauka smatra da se region konsolidovao i da famozni zapadni Balkan danas više ne ostavlja utisak „veštačke tvorevine“, a što se oseća i u tome što države prihvataju regionalnu saradnju kao nešto sasvim prirodno. Odluka o statusu Kosova, prema njenim rečima, biće test regionalne saradnje.
Jadranka Sturm Kocjan, zamenik šefa misije u ambasadi Slovenije u Beogradu, ukazala je da nova Vlada Srbije mora otvoreno reći šta Srbija želi i kada. Slovenija je, smatra ona, spremna da pomogne Srbiji u evropskim integracijama, ali za razliku od Slovenije Srbija nema visok nacionalni konsenzus o ulasku u evroatlantske integracije.
Hans Hageman, savetnik ambasade Holandije, smatra da Srbija s velikom birokratskom mašinerijom može brže da savlada put ka Evropi. On je akterima u Srbiji preporučio da više vode računa o imidžu zemlje, zaključujući da za 20 godina ovaj region vidi kao demokratski i integrisan u Evropu, na šta mu je Lopandić replicirao da evropski planovi moraju biti kratkoročni i srednjoročni, „a ne futuristički“.