Pusto srpsko-tursko

Na primer večiti izgovor da smo se – kako zvanična verzija tvrdi – javašluku i murdarluku odali pod uticajem mrskih osvajača, tokom polumilenijumskog otomanskog ropstva. Moja malenkost je, kako već rekoh u šali-komici, ustvrdila da nisu Turci nas orijentalizovali, nego da smo mi Turke – kojima je u životu krenulo nabolje tek kad su se kurtalisali vladavine nad balkanskim narodima – srbifikovali i naučili svakojakim marifetlucima.

Na primer – da prosti tankoćutnici – politizaciji klozeta i njegovoj upotrebi u ubilačke svrhe. Tu onomad smo se podsetili kako Srbadija beše naumila – i umalo uspela – da kralja Milana ubije govnima, a sultan Erdogan, tek sada, posle maltene sto pedeset godina zakašnjenja, počinje da sledi naš primer i da se protiv nepoćudnika bori senkrupima. Istini za volju, da je u prilici, Sultan bi svog svog karadušmanina – Fetulaha Gulena – za glavu najradije skratio klasičnim metodima (svilenim gajtanom ili plotunom), ali mu je Gulen van domašaja, pa je – budući da je karadušmanin in effigie – izdao ferman da se Gulenova kuća u carskom Stambolu preuredi u javnu ćenifu, u prevodu sa turskog – javni WC.

Takve se stvari – osim ako mi nešto nije promaklo – nisu radile ni u Severnoj Koreji i u S. Koreji su se zadovoljavali da stvarne ili izmišljene – uglavnom po kratkom postupku pogubljene – protivnike nekog iz serije Dragih i Milih vođa nazovu „bedni, ljigavi, imperijalistički izdajnički pas kome smrdi iz usta“, recimo, i na tome bi se stvar završavala. Nije to jedina sličnost Turske sa njenim bivšim pašalukom, Srbistanom. Izgleda da su i famozne „srpske podele“ našle plodno tle u zemlji nekadašnjeg zavojevača. Jer pazite, pucanje tikve između Erdogana i Gulena – koji su do relativno nedavno – bili bliski ahbabi, upadljivo liči na neka ovdašnja zamešateljstva.

Ponajpre i pre svega, nejasan je – što reko Marinko M. Vučinić – meritum spora. Sultan Erdogan jeste sklon islamizmu, ali je islamizmu – doduše nešto sofistikovanijem – sklon, a možda i skloniji Fetulah-paša, tako da stičem utisak da R.T. Erdogan više zabrinut za vlast, nego za islam, kao što je i državnicima bivše osmanlijske raje, vlast mnogo preča od Srbije u koju se danonoćno kunu. Ne bi bilo dobro – mada bi doprinelo javnoj higijeni – da uticaji krenu u obrnutom smeru, od Turske prema Srbiji i da naši sultani počnu da slede Erdoganov primer, pa da kuće političkih protivnika i bivših državnika počnu pretvarati u javne nužnike i papreno naplaćivati upotrebu.