Rugoba šegačenja

… Marsovac zacelo čudom ne može načuditi otkuda onda u Srbiji, njegovoj „omiljenoj destinaciji“, toliko gluposti, zlonamernosti, nepravilnosti i nemorala.

Iako su me neprejebivci nebrojeno puta raskrinkali pred očima domaće i regionalne javnosti, iako je niskost mojih pobuda stotinama puta demaskirana, đavo mi nije dao mira, pa sam – iako sam odranije znao šta je tačno @krle22 specijalizirao – onomad pokušao dubarizovati javnost zajebantskom insinuacijom da bi (da ne bi Dr Agana) Krle danas bio ugledni internista ili ginekolog, na šta je novokomentatorka, određena Simonovićka, sva moralno zgrožena u Podfamoznom reagovala sledećom mišlju plemenitih srpskih žena: „Kako je ružno šegačiti se sa specijalizacijama medicine“.

Izgleda da smo dobili još jednu „srpsku svetinju“ – „specijalizaciju medicine“ – pa ubuduće pripazite šta (i pred kim) pričate na tu temu, a ja ću se pozabaviti još jednim svetlim primerom srpske neprejebivosti i nedremanosti. Ko je još raskrinkan? Jedna devojka, eto ko! A šta je uradila, čime se ogrešila o srpsku javnu svetost i moral? Zaposlila se, eto šta. A gde? U Vladi Srbije. A šta je tu vest? Pojma nemam, po meni ništa, ali to je u Srbiji ipak bilo vest – i to maltene udarna – pretpostavljam zato što je pomenuta devojka ćerka Zorana Đinđića.

Srpska javnost – to jest onaj njen deo koji si laska da je „bolji“, „civilizovaniji“ i tako dalje i tako dalje – na društvenim je mrežama reagovala možda i žučnije nego što bi javnost u Izraelu reagovala na vest da se ćerka Simona Vizentala zaposlila kao sekretarica u Gestapou. Ako imate stomak, približite kiblu, pa bacite pogled na komentare – i to ne na sajtu Vidovdana ili Šešeljeve Velike Srbije – nego na sajtu TV N1 i pročih euromedija. Evo, recimo, šta je napisala izvesna Ljubica „O tempora! O mores! O, ljudi! O, morala! – Ciceron“. A evo šta kaže takozvani „Očigledno“: „Ako ovo nije kaljanje porodičnog imena, ja ne znam šta je“. Ima i sarkastično vickastih „invenktiva“, što reko M. J. Vučinić, poput ovog, „Pirasovog“: „Nadam se da joj je kancelarija u Bulevaru Ratka Mladića“. Nagađam da bi komentari – sve da se Jovana Đinđić zaposlila u piljarnici – bili slični, ako ne i isti, samo „sa obrnutim predznakom“, a iz tog nagađanja izvlačim zaključak da sam dibidus bio u pravu kada sam u jednom romanu – sve misleći da se zezam – napisao da je došlo vreme u kome se razlika između ološa i poštenih ljudi dibidus izgubila.