Neiskorišćeni potencijal biomase

Srbija raspolaže velikim potencijalom biomase u poljoprivredi i šumarstvu za proizvodnju „zdrave“ energije, koja bi mogla da se koristi u toplanama, industrijskim postrojenjima poljoprivrednim gazdinstvima i domaćinstvima. Cilj Vlade Srbije je da do 2020. godine udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji bude 27 odsto. Da bi se ostvarili takvi ciljevi osmišljen je bilateralni program „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ između naše zemlje i Savezne Republike Nemačke, koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ, u saradnji sa KfW Razvojnom bankom. Glavni partneri su Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije. Program, koji je započet u martu 2013. a planirano je da traje do decembra naredne godine, finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, u okviru Nemačke klimatske i tehnološke inicijative (DKTI).

Deo ovog kompleksnog programa je projekat „Efikasno korišćenje ogrevnog drveta u domaćinstvima“, čiji je cilj da građane upozna sa pravilnim načinima korišćenja tog energenta. Preporuke stručnjaka omogućiće domaćinstvima da se bolje greju, da smanje potrošnju ogrevnog drveta, a time i da smanje troškove grejanja. Jedan od benefita je i smanjenje zagađenosti životne sredine, kroz značajno smanjenje emisija štetnih gasova. Osim toga, uređaji za loženje sačuvali bi se od korozije i progorevanja, čime bi se produžio njihov radni vek. To je posebno važno za Užice, koje muku muči sa zagađenjem vazduha u zimskom periodu, s obzirom na to da u gradu ima više od 17.000 privatnih ložišta u kojima se koriste različiti energenti.

Rasipničko ponašanje

GIZ-ov projekat je prvi u oblasti šumarstva i očuvanja životne sredine u čijem su epicentru domaćinstva. Projektom su obuhvaćene četiri lokalne samuprrave u dva regiona – Užice i Bajina Bašta (jugozapadna Srbija) i Leskovac i Vlasotince (južna Srbija). Za dve i po godine od početka projekta, radionicama, akcijama „od vrata do vrata“ i drugim edukativnim formama, obuhvaćeno je više od 3.000 domaćinstava iz sve četiri lokalne samouprave, ali i predstavnici lokalnih vlasti, javno-komunalnih preduzeća, kao i proizvođači uređaja za loženje. Ogrevno drvo koristi 44 odsto, odnosno više od milion domaćinstava u Srbiji, a GIZ-ovo istraživanje je pokazalo da je njegova prosečna potrošnja, po kvadratnom metru grejne površine u našoj zemlji, veća i do dva puta nego u domaćinstvima u razvijenim zemljama Evropske unije

– Utvrdili smo i to da samo jedan odsto domaćinstava u Leskovcu i Vlasotincu, a nešto iznad tog procenta u Užicu i Bajinoj Bašti, efikasno koristi ogrevno drvo. Treba naglasiti da efikasno korišćenje drvnog ogreva podrazumeva niz povezanih aktivnosti, odnosno vreme nabavke, skladištenja i prosušivanja, ali i karakteristike uređaja za loženje i objekata koji se greju, kao tehniku loženja vatre. Domaćinstva u Srbiji potroše za grejanje godišnje oko 6,4 miliona kubnih metara drveta. To je izuzetno velika količina i jedan od ciljeva ovog projekta je pružanje pomoći domaćinstvima da efikasnije koriste ogrevno drvo, što praktično znači potrošiti što manje, a bolje se grejati. S druge strane, kada bi se godišnje uštedelo samo pet odsto količine drveta koja se potroši za grejanje domaćinstava, to bi značilo uštedu od oko 0,3 miliona kubnih metara drveta, ili blizu miliona stabala. S obzirom na to da je nacionalni interes Srbije da očuva svoje resurse i za buduće generacije, ovaj projekat je od nemerljivog društvenog značaja – tvrdi Branko Glavonjić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu i ekspert za biomasu

Istakavši da je drvo ekološko gorivo, naš sagovornik navodi da za jedan kilovat sat energije drvo emituje 18 puta manju količinu ugljen-dioksida od uglja, 13 puta manje od mazuta, odnosno 9,5 puta manje od prirodnog gasa. Dodaje, takođe, da se povećanjem efikasnosti korišćenja ogrevnog drveta ne samo smanjuje količina ugljen-dioksida, koja se emituje u procesu sagorevanja, već se smanjuje i količina drugih zagađujućih materija, pre svega azotovih oksida i suspendovanih čestica.

Preporuka stručnjaka

Kao jednu od ključnih preporuka, profesor Glavonjić navodi nabavku drveta u aprilu i skladištenje radi prosušivanja do početka grejne sezone, odnosno do polovine oktobra. Objašnjavajući zbog čega je to važno naš sagovornik kaže da u prostornom metru drveta, koje je posečeno jedan mesec pre početka grejne sezone, ima oko 400 litara vode, jer je vlažnost takvog drveta veća i od 50 odsto. Takvo drvo teško gori, oslobađa malu količinu toplotne energije, proizvodi puno dima, čađi i drugih štetnih materija koje zagađuju vazduh, a šporeti i kotlovi brže progorevaju.

– Nasuprot tome, drvo koje je nabavljeno najmanje šest meseci pre početka grejne sezone, ima dovoljno vremena da se prosuši i da se njegova vlažnost spusti na 20 do 25 odsto, što se smatra optimalnom vlažnošću za efikasno korišćenje. Za efikasno korišćenje drvnog ogreva važan je i pravilan režim loženja, koji podrazumeva da ložište ne sme da bude prepunjeno. Drvo bi trebalo pustiti da sagori do žara i tek nakon toga dopuniti ložište. To je značajno zbog toga što drvo prolazi kroz četiri faze sagorevanja, a u drugoj i trećoj fazi oslobađa se najveća energija i ako se u tim fazama dodaje nova količina drveta, biće zaustavljeni ti procesi – kaže Glavonjić.

Naš sagovornik ukazuje i na to da drvo ne bi trebalo skladištiti u zatvorenom prostoru u kome nema cirkulacije vazduha, niti ga treba omotavati folijama, jer preti opasnost da se ubuđa i satrune. Po površini bi trebalo da se pokrije kartonom, starim daskama, limom ili najlonom i da se suši najmanje šest meseci pre početka grejne sezone.

Promena navika

Efikasnom korišćenju ogrevnog drveta doprinosi i dobra termoizolacija objekata, jer se smanjuje gubitak energije, a time je manja i potrošnja drveta. Primena navedenih i praktičnih preporuka, koje su dostupne na http://www.bioenergy-serbia.rs, ne zahteva dodatna ulaganja, već samo promenu ustaljenih navika. Činjenica je, naime, da građani u Srbiji, umesto u aprilu, kupuju ogrevno drvo u septembru ili oktobru, jer su kućne budžete iscrpeli u prethodnoj grejnoj sezoni. U selima, domaćinstva su u proleće zaokupljena poljoprivrednim radovima i po njihovom okončanju, nekoliko meseci kasnije, seku drva za sebe ili za prodaju. „Trebalo bi da nabavljamo drva u proleće, ali uglavnom to ne radimo. Nabavljamo ih u jesen, kad završimo sve poljoprivredne radove“, priznaju u domaćinstvu Milosavljevića u selu Kremna, kod Užica, koje su u akciji „od vrata do vrata“, posetili saradnici GIZ-a.

– Istraživanjem je utvrđeno da čak 81 odsto domaćinstava u Užicu i Bajinoj Bašti neefikasno koristi ogrevno drvo, prvenstveno zbog toga što ga ne nabavljaju na vreme. To je bio alarm da se nešto preduzeme i utiče na građane da promene navike – poručuje Đorđe Marić, inženjer šumarstva iz Užica i saradnik na projektu.

Uspeh projekta je od izuzetnog je značaja za Užice, jer će primena preporuka o efikasnom korišćenju ogrevnog drveta, doprineti smanjenju aerozagađenja. „Na predavanjima stičemo dragocena znanja i nadam se da ćemo se svi uveriti u to da se pravilnim koriščenjem ogrevnog drveta štedi novac i doprinosi očuvanju životne sredine“, kaže Dunja Đerić, članica Gradskog veća zadužena za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost. Ona je podsetila na to da je prošle godine iz užičkog budžeta izdvojeno četiri miliona dinara za subvencije domaćinstvima radi poboljšanja energetske efikasnosti, te da je za ovu godinu iznos dupliran za istu namenu.

– Ogrevno drvo prodajemo na više mesečnih rata, na osnovu ugovora koje sklapamo sa sa svim sindikatima, udruženjima penzionera i osoba sa invaliditetom. Za potrebe Užica, ogrevna drva su uskladištena na Jelovoj gori, a cena je 3.160 dinara po kubnom metru – kazao je Slaviša Radosavljvić, direktor JP Srbijašume – Šumsko gazdinstvo Užice, prilikom promocije projekta u tom gradu.

Prednosti suvog drveta

– Preporuka je da se za ogrev koristi suvo drvo, zato što oslobađa veliku količinu toplotne energije, emituje malo dima i do 30 puta manje zagađujućih materija, nego sirovo. Osim toga, uređaji u kojima sagoreva imaju i do pet puta duži radni vek, nego uređaji u kojima se sagoreva sirovo drvo. Ostvaruje se i značajna finansijska korist, jer se korišćenjem suvog drveta uštedi od 16 do 20 odsto, odnosno 60 do 80 evra po grejnoj sezoni – tvrdi Branko Glavonjić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu i ekspert za biomasu

Bogatstvo Zlatiborskog okruga

– Zlatiborski okrug spada u red najšumovitijih područja u Srbiji. U prilog tome govori podatak da ovaj okrug, bez teritorije opštine Sjenica, godišnje može da ponudi 325.000 kubnih metara biomase. To je drvo koje može da bude iskorišćeno za ogrev, ali se samo četvrtina iskoristi za tu namenu. Zlatiborski okrug je toliko bogat šumama da nema potrebe da se na njegovoj teritoriji za grejanje koriste ugalj, mazut, lož ulje i bilo koji drugi energent, jer ima dovoljno drveta za sve toplane i domaćinstva – poručuje Đorđe Marić, inženjer šumarstva iz Užica i saradnik na projektu.