Spas u velikim projektima od strateškog značaja

Ukoliko je suditi prema Dačićevim izjavama, u vladi postoji politička volja za ekonomskim oživljavanjem juga Srbije, koji je od izuzetnog strateškog značaja. On je obećao da će „sve vladine institucije“ biti uključene u pravljenje strategije razvoja juga zemlje, koja bi trebalo da zaustavi višedecenijsko ekonomsko i demografsko siromašenje. Predstavnici Nišavskog, Pirotskog, Topličkog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga pozvani su da artikulišu zajedničke interese i predloge i da ih realizuju uz podršku vlade.

Razlozi za ovakvo državno opredeljenje su brojni, a naveo ih je sam premijer. On je ukazao na alarmantne podatke prema kojima južna Srbija čini 15 odsto državne teritorije, na tom prostoru živi 930.000 stanovnika, a ostvaruje se samo 4,7 odsto ukupne novostvorene vrednosti. Sumornu statističku sliku dopunjuju i sledeći podaci: od 2001. godine svaki drugi radnik ostao je bez posla, tako da danas stopa nezaposlenosti iznosi 44,8 odsto, dok u nekim opštinama, od stotinu stanovnika ne radi njih 70. Prosečna mesečna zarada na jugu Srbije u 2012. godini iznosila je 27.000, što je znatno ispod republičkog proseka od 41.000 dinara. Najteže je u Pčinjskom, Jablaničkom i Topličkom okrugu, gde je dohodak po stanovniku ispod 40 odsto u odnosu na prosek. U tranzicionom periodu privatizovano je 336 preduzeća, od čega je poništeno čak 118 privatizacija. Jug Srbije je od 2002. godine izgubio više od 110.000 stanovnika, a svakoga dana iz ovog dela zemlje iseli se 37 ljudi. Još jednu kockicu ovom, ne baš lepom mozaiku, dodala je ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanović, koja je upozorila da je privredni rast na ovom području u 2011. godini bio minus 6,9 odsto. Ona je precizirala da u ovom trenutku ne može da se definiše budžet južne Srbije, zato što to nije administrativni region, ali bi mogli da se utvrde strateški projekti za koje će se opredeliti novac.

Predstavnici 28 gradova i opština, kao i privrede, sa ovog područja, pozdravili su verbalno zalaganje izvršne vlasti za oživljavanje ove teritorije i izneli konkretne predloge. Niški gradonačelnik Zoran Perišić naglasio je da su za razvoj ovog grada od presudnog značaja elektronika, mašinska industrija, prerada hrane i logistika. Nišu je potrebna podrška vlade i u procesu reindustrijalizacije, kao i dovođenje bar jednog velikog investitora poput Fijata, koji je u dobroj meri preporodio taj region. Neophodna mu je pomoć u izgradnji centralnog postrojenja otpadnih voda, oživljavanju putničkog i kargo saobraćaja na aerodromu „Konstantin Veliki“, kao i u zaključivanju bar jednog međudržavnog sporazuma u oblasti poljoprivrede. Na tom spisku našle su se i garancije za kredite namenjene izgradnji Naučnotehnološkog parka, kao i novo zemljište za potencijalne investitore, koje se može obezbediti prenosom svojine, što bi trebalo da učini Republička direkcija za imovinu. Čelnici drugih gradova, opština i privrede sa juga zemlje predložili su formiranje razvojne banke, smanjenje poreza i doprinosa u nerazvijenim opštinama i brže okončanje stečajnih postupaka u društvenim firmama. Čuo se predlog da se smanji učešće nerazvijenih opština u projektima koje realizuju zajedno sa državom, a da se takvim opštinama pomogne u pronalaženju dobrih strateških partnera za firme koje se iznova privatizuju. Predloženo je i povećanje subvencija SIEPA za izvozno orijentisana preduzeća u nerazvijenim delovima zemlje, kao i odobravanje subvencija, od 10.000 evra, poljoprivrednim gazdinstvima koja zapošljavaju nove radnike. Prema oceni privrednika Dragana Tomića, predstavnika kompanije Simpo, jug Srbije bi mogao da postane region sa jakom industrijom nameštaja, jer za to ima preduslove.

– Ovaj skup je samo još jedan od dokaza da Vlada Srbije radi nekoordinisano i da nema nikakav plan razvoja juga i istoka Srbije. Jasno je da je reč o političkoj kampanji i korišćenju teme „juga Srbije“ za sticanje političkih poena, što nije na odmet u trenutku kada se govori o novim izborima ili prekomponovanju vlade. Jug zemlje je u veoma teškom i specifičnom položaju jer beleži nizak privredni razvoj, uprkos veoma velikim prirodnim bogatstvima. Zato bi, umesto pozorišne predstave za građane i ad hoc skupova, za jug Srbije prihvatljivije bilo sistemsko, dugoročno i održivo rešenje. Potrebna je ne samo strategija razvoja juga Srbije već i garancija da će se ona sprovoditi. Dobro sistemsko rešenje bilo bi formiranje regiona kao srednjeg nivoa vlasti, koji će imati ne samo svoje skupštine i vlade već i nadležnosti, imovinu i izvorne prihode – komentariše za Danas Boško Ristić, poslanik u poslaničkom klubu Zajedno za Srbiju i regionalni lider jugoistočne Srbije unutar istoimene stranke u formiranju.

On takođe tvrdi da ovakvi skupovi pokazuju da je Srbija centralizovana i partijska država u kojoj se budžetski i drugi novac opredeljuje na način koji određuju partijske centrale. Prema njegovom mišljenju, takva podela novca, koja je neminovno voluntaristička i nedovoljno jasna, sigurno će naići na negodovanje investitora, kreditora ili donatora. Bilo kako bilo, prva provera ozbiljnosti namera vlade da krene u oživljavanje juga Srbije mogla bi uskoro da usledi. Prema Dačićevoj najavi, plan oživljavanja juga zemlje trebalo da bude završen za dvadesetak dana, a prvi rezultati mogli bi da budu vidljivi za manje od pola godine. „Okosnicu oživljavanja juga Srbije činiće veliki strateški projekti“, zaključio je premijer.

Već viđeno

Skup u niškom Narodnom pozorištu nije ni prvi, a ni najveći tematski skup ove vrste. U oktobru 2008. održan je prvi Niški investicioni forum, na kojem su pored 30 inostranih investitora učestvovali i tadašnji potpredsednici Vlade Srbije Mlađan Dinkić i Božidar Đelić, koji su najavili da će „privredni razvoj Niša i juga Srbije biti prioritet vlade“. Niš je trebalo da postane centar investicionih ulaganja u oblasti infrastrukture, odnosno izgradnje gasovoda Južni tok i Koridora 10, za koji je, kako su tvrdili, zatvorena finansijska konstrukcija. „Zatvorena je i finansijska konstrukcija za početak gradnje auto-puteva Niš – Dimitrovgrad i Leskovac – Preševo, a investiraće se u niški aerodrom kako bi proširio kapacitete i postao jaka vazdušna luka“, obećavali su predstavnici vlasti, a Đelić je najavio i dolazak francuskog Sažema. Većina tih obećanja nije ostvarena.