Genocidni narod ne postoji 1Foto: Radenko Topalović

Ulazimo u fotofiniš priprema za donošenje rezolucije UN o genocidu u Srebrenici. Glasanje o rezoluciji, koja, kako mi se čini, predstavlja pokušaj zapadnih sila da stabilizuju situaciju na Zapadnom Balkanu, tako što će Srebrenicu staviti u globalni memorijalni okvir, odlagano je dvaput.

Oba puta to je predstavljano kao „pobeda“ srpskog naroda nad moćnim Zapadom, koji navodno ne može da namakne potrebnu većinu. Srpski narod je, osim srebreničkih žrtava, glavna meta ovog poduhvata. Srbi su meta beogradskog režima i režima u Republici Srpskoj, jer od te gospode uporno stiže notorna neistina da će ovom rezolucijom „srpski narod biti proglašen genocidnim“.

Koliko sam shvatio, rezolucijom će se 11. juli uspostaviti kao Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Da se u Srebrenici desio genocid utvrđeno je presudama Haškog tribunala, a presuđeno je zločincima koji su ovaj zločin organizovali i izvršili. Nigde niko nikada nije pominjao da je srpski narod genocidan, niti se ikada sudilo srpskom narodu, niti će se ikada suditi srpskom narodu.

Stara je teza da ovom zamenom teza pomagači i prijatelji ratnih zločinaca, koji su trenutno na vlasti u Srbiji i Srpskoj, pokušavaju da sebe i svoje genocidne pajtose sakriju iza naroda, namećući mu nepostojeću i nemoguću kolektivnu krivicu. Sama reč genocid postala je toliko problematična, da već ako kažete „Srebrenički genocid“, odmah dobijete etiketu ustaše.

Prava formulacija stava Srbije bi trebalo da glasi: „U Srebrenici su, prema presudama Haškog tribunala, koje priznajemo i mi, konkretna lica počinila genocid nad srebreničkim civilima. Dan sećanja na žrtve je najmanje što možemo da učinimo za njih, uz rešenost da se svi preostali detalji ovog monstruoznog zločina ispitaju do kraja.“ Eto, ali ne biva.

A onda je u igru ušla Crna Gora. Crna Gora, koja je istovremeno i u NATO i saveznik Srbije. Crna Gora, koja može da uđe u EU 2026, ali visoko ceni Rusiju. Crna Gora, koja je podnela amandmane na tekst rezolucije o Srebrenici, koji jasno naglašavaju ono što se podrazumeva, da srpski narod nije genocidan. Sinulo mi je da bi upravo ova formulacija bila od pomoći srpskom režimu, da glasanje o Srebrenici pretvori u svoju „pobedu“.

Pošto smo dugo tovljeni lažima da umalo što nismo proglašeni za genocidni narod, kad se usvoji crnogorski amandman, režim će moći da kaže Zapad je popustio, srpski narod nije genocidan, ova rezolucija je naša velika pobeda. Stare fore. Izmisliš nepostojeći problem, napraviš od toga neviđenu dramu, „problem“ zatim bude „rešen“ i onda svesrpsko slavlje.

Naravno, možda su ovo samo moji pusti snovi, jer ovakve bedne politikanerske egzibicije režima u Beogradu, Banjaluci i Podgorici neuporedivo su bolje od produbljivanja i eskalacije sukoba u regionu. Treba samo paziti da neko ne ostane bez glave dok se oni igraju sa nama.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari