Srbija "sabirni centar" na neodređeno vreme

I dok Srbija drži otvorenom svoju granicu sa Makedonijom za ulazak izgnanika iz Sirije, Avganistana, Irana… dotle Mađarska, uz prećutnu saglasnost Brisela, kao članica EU, uveliko izvodi radove na žičanom zidu kojim bi se sprečio ulazak migranata na njihovu, a samim tim i na teritoriju Evropske unije.

Srbija je još jednom našla na ispitnoj raskrsnici koju joj nameće geostrateški položaj između Istoka i Zapada, sopstvene evropske integracione ambicije i neka vrsta prećutnog, ignorantskog odnosa samog Brisela prema problemu migranata.

Migranti pak imaju, ako se tako može napisati, nakon više hiljada pređenih kilometara relaksiraniji ulazni, ali i nimalo lak izlazni tok. U Preševu je napravljen prihvatni centar. Uvedeni su registracioni policijski punktovi. Ukazuje se lekarska pomoć, deli hrana i voda, sanitarno-higijenska situacija je zasad pod kontrolom. To je slika sa migrantskog ulaznog toka. Međuprostor, na putu od juga ka severu, predstavlja Beograd. Migranti su u najvećem broju skoncentrisani u parkovima oko autobuske i železničke stanice. Odatle u manjim grupama kreću ka Subotici. Potvrde o zahtevu za dobijanje azila u Srbiji samo su neka vrsta propusnice za prolazak kroz Srbiju, jer stavovi migranata sa kojima je razgovarao u poslednja dva meseca potpisnik ovih redova, u devedeset devet odsto slučajeva su jasni: Oni ne žele da budu žitelji Srbije, već neke od zemalja Unije.

Na severu je slika sasvim drugačija. Tu se susreću možda i sa najvećom avanturom na svom putu u bolji život. Ta avantura je svoje tragične obrise dobila i u jednoj žrtvi međusobnog obračuna migranata iz Avganistana nekoliko stotina metara od mađarske granice. Napetost raste kako se zateže i žičani obruč koji je neformalna ali faktička poruka kao odgovor prema željama migranata da život nastave u EU, koju je odaslao Brisel, preko Mađarske.

Ostajući pri stavu da Srbija neće odustati od pružanja humanitarne pomoći, kao i poštovanja ljudskih prava, te prihvatajući zahteve za azil, zvanični Beograd je na sebe preuzeo misiju sabirnog centra na neodređeno vreme. To će se tek uočiti kad bude završen budimpeštanski žičani zid, a granica sa Makedonijom do daljnjeg bude širom otvorena za migracione talase koji se tek najavljuju iz Turske i Grčke. To će iziskivati nove napore u pružanju humanitarne pomoći, na koju država dnevno samo u Preševu troši, prema zvaničnim podacima, oko 15.000 evra.

Jasno je da Srbija sama nema ni snage ni moći da reši migracioni problem. Šta može da se očekuje od Brisela? Novčana pomoć kao sekundarni faktor amortizacije nastalog problema, podrazumevajuća je i čini se za članice EU najlakša varijanta. Beograd u tom pogledu neće biti zaobiđen. No, koliki su kapaciteti srpskog sabirnog centra i šta sve veća koncentracija migranata može da znači za vlasti u Beogradu? Najmanje dve stvari. Najpre da porastu rizici u bezbednosnom polju, a potom i da se javi odbojnost građana prema migrantima. Naizgled dva rizika, a u suštini tvori se jedan kumulativni problem sa ograničenim kapacitetom punjenja, sa umanjujućim efektima po sve socijalne, humanitarne i svake druge tolerancije. Konkretno u Preševu gde je ekonomsko-socijalna situacija sasvim problematična, kod samih žitelja ove opštine mogao bi da u perspektivi proizvede, u odnosu na migrante, neku vrstu socijalnog nacionalizma. Odbojnost koja proističe iz sopstveno lošeg životnog položaja u odnosu na potrebu solidarnosti prema drugom čoveku koji se odnekud zadesio u ovom delu Srbije.

Vlast u Beogradu na svoju ruku neće zatvoriti granicu sa Makedonijom za ulazak migranata. To neće uraditi ni Skoplje, a ni Atina. Za to je potrebna saglasnost EU. Ukoliko pak dođe do nekakve separatne varijante srpskog graničnog zida, što je u ovom trenutku malo verovatno, to bi potencijalno usmerilo migracione talase kao Kosovu, Bosanskoj federaciji, Hrvatskoj i Austriji. To bi onda otvorio ponovo problem za Brisel jer je u komšiluku Hrvatska članica Unije i ona bi imala najverovatnije podršku za nekakav mađarski model. Uz to bezbednosni rizici na području Federacije bi dobili spiralno ubrzanje sa možda i izvoznom varijantom ka čitavom regionu do čega nikome nije stalo.

Slučaj migranata čije rešenje je zasad na nultoj tački dodatno je i rizično opterećenje pre svega za Srbiju kao centralnu zemlju Zapadnog Balkana, ali i za susedne države gde se po sistemu spojenih sudova stvari mogu odvijati brzo i dobiti dimenziju koju je teško kontrolisati. Hermetiziranje Mađarske granice za prolazak migranata potez je koji štiti zemlje EU, ali u neku ruku i dovodi Srbiju još jednom u žrtvovanu poziciju u kojoj bi moglo da dođe do iznuđenih poteza.

I konačno storija o nesrećnim ljudima iz Afroazijskih zemalja koji su iz plamena rata krenuli na neizvestan put ka egzistencijalnom opstanku jeste još jedna ilustracija kako globalni vetrovi ostavljaju posledice i na lokalne teritorije kroz koje prođu. To se gleda, a i gledaće se tek u Preševu, Leskovcu, Beogradu, Kanjiži, Subotici, Horgošu. Epicentralne tačke migracionih seoba u ovoj državi tek bi mogle da se, od juga do severa, umnožavaju. To će iziskivati novu količinu tolerancije, humanitarne požrtvovanosti sa neograničenim rokom trajanja.