Patološko kockanje je potreba za kockanjem uprkos štetnim posledicama.

Kockanje je bolest zavisnosti

Iako na prvi pogled ne deluje kao bolest zavisnosti, već kao zabava, kockanje je upravo to. Prema nekima čak i opasnija od narkomanije i alkoholizma. Šta je zapravo kockanje? Možemo ga okarakterisati kao sve one aktivnosti koje podižu adrenalin, a nude mogućnost nekog dobitka. Tu ubrajamo: razne igre na sreću, kartaroške, kazino i ostale slične igre.

O patološkom kockanju možemo pričati kada pojedinac uporno nastavlja sa kockanjem, pored gubitka novca, kad se javlja sve veće zaduživanje, gubitak imovine, desocijalizacija, raspad porodice, nezainteresovanost za druge ljude i stvari. Samo kockanje je bitno. Osobe sa tim problemom ležu i bude se samo sa mišlju kako da se kockaju.

Neadaptivna ponašanja koja ukazuju na patološko kockanje su:

–bežanje od problema (slično kao i kod alkoholizma, osoba se kocka kako bi se ,,malo oraspoložila’’, , ,,zaboravila na probleme na poslu’’…)

–bežanje od odgovornosti (prema sebi, porodici, društvu). Osoba ide linijom manjeg otpora.

–negiranje postojanja problema (,,Odakle ti ideja da se kockam?;To su ozbiljne reči, znate li vi šta pričate?'')

–laganje porodice i prijatelja ( nekad traje i godinama)

–zaokupiranost kockanjem, kao da je to jedina stvar na svetu. Osoba u nedogled analizira kockarske partije, razmišlja o narednim partijama, taktikama, kao i o načinima da se dođe do novca za kocku.

–trošenje sve veće sume novca (zavisnik sam sebi govori -,,samo da povratim izgubljeno; sad će da me krene…’’ ili ,,zašto da stanem kad mi ide dobro’’. Postoji izreka “Ne kune majka sina što se kocka, već što se vadi”.)

– što su ulozi veći, laganje je intenzivnije

–prodaja stvari iz kuće, stavljanje imovine na kocku (osoba ne staje čak i kada je dovela sebe i/ili svoju porodicu do prosjačkog štapa)

–problemi sa zakonom (kradje, prevare, pronevera novca…)

–frustriranost u slučaju prestanka kockanja (osoba je uznemirena zbog svesnosti da nije u stanju da samostalno prekine sa kockanjem)

–razni socijalni problemi, kao što su: gubitak posla, razvod braka, udaljavanje od prijatelja.

Da bi pričali o poremećaju potrebno je da postoje peti ili više navedenih parametara u proteklih godinu i po.

NIJE SVE U PARAMA

Za veliki broj kockara, osnovni razlog zbog kojeg se upuštaju u svet kocke je uzbuđenje. Naime, u toku kockanja povećava se adrenalin i stvara se poseban vid uzbuđenja. Prema tome, kockanje spada u poremećaje kontrole impulsa (nesposobnost suzdržavanja od nekih štetnih radnji, čije izvršavanje donosi zadovoljstvo, a koje su opasne po osobu koja je izvodi (upravo kockanje) i/ili po druge (kleptomanija, na primer).

Fantazija jednog dana:

Karakteristična pojava kod kockara je takozvana fantazija jednog dana. Zavisnik konstantno i uporno igra, ubeđujući sam sebe, a neretko i druge, da će jednog dana velikim dobitkom rešiti sve svoje probleme i ostvariti sve svoje snove i tako se još više zaglibljuje. U prilog ovoj fantaziji, idu i filmovi, priče, u kojima ljudi iznenada dobijaju veliku svotu na džek pot aparatima.

Usamljenost:

Jedan od razloga zašto ljudi započinju sa kockanjem je i usamljenost. Suočeni sa problemima i nerazumevanjem na poslu i u porodici, ljudi se okreću kockanju kao soluciji. Oni u drugim kockarima nalaze sapatnike, ljude koje razumeju i koji ih razumeju. Oni tamo pronalaze srodne duše, sa kojima ,,dele’’ i ,,rešavaju’’ probleme.

Kolo sreće se (ne) okreće:

Iako sve više i više gubi, kockar, podstaknut početnim manjim dobicima, nastavlja da se kocka, govoreći da Fortuna mora da mu se ponovo osmehne i da će ponovo da dobija jer, kako je video, to je moguće. Očigledno za njega ne važi izreka ,,jedna lasta ne čini proleće.’’

Često se dešava da, kada vidi da sve više gubi, kockar ne može više da stane. Tada se zavarava rečima ,,samo da vratim’’ ,,evo ovo je moja partija’’ ,,imam osećaj da ću sad da dobijem’’. Neki kockari imaju i ,,magične računice’’ (na primer: “posle 3 loše partije, mora biti jedna dobra”).

KO SE VIŠE KOCKA I RIZIČNE POPULACIJE:

Više kockara ima u muškoj populaciji, ali sve je više i žena koje posežu za kockom. Kockaju se iz različitih razloga. Muškarci se uglavnom kockaju zbog uzbuđenja (takmičenja) i novca, dok lepši pol u kocki uglavnom vidi rešenje problema i beg od depresije. Muškarci počinju kao tinejdžeri-uz kladionice, žene u sredovečnom dobu. Veoma često se sa kockom počinje iz potrebe da se pokaže da je osoba ,,rođena pod srećnom zvezdom’’, potrebe osobe da bude prihvaćena u društvu (dešava se da ponekad i društvo utiče na izbor-nećemo se družiti sa tobom, ako ne odeš sa nama u kladionicu; daj budi muško). Možda najgore od svega je što čak i u nekim porodicama postoje obrasci – ,,smeš da se kladiš’’, posmatranje odraslih kako pričaju o dobijenom novcu iz kladionice, zajedničko druženje očeva i sinova… Ključni motiv-kako što pre, bez uloženog truda, doći do novca. A svi dobro znamo da, sve što je brzo, obično je i kuso.

Naročito ugrožena populacija su adolescenti i radnici u kazinima. Adolescenti uglavnom rade iz bunta (žele da se osvete roditeljima) ili da bi bili prihvaćeni.

Najzastupljeniji oblik patološkog kockanja kod nas je klađenje. Poseban problem predstavlja sve masovniji odlazak sve mlađe populacije u sportske kladionice, koja se kroz medije prezentuje kao poželjan stil života. Veoma brzo se nešto što je u početku služilo za zabavu i razonodu i/ili bunt protiv autoriteta (najčešće roditelja i škole, a neretko i celokupnog društva), pretvara u zavisnost. Pošto su adolescenti veoma ugroženi, roditelji i društvo bi trebalo da se više pozabave ovim fenomenom. Roditelji da ne budu ,,prezauzeti’’, a društvo da se konačno probudi iz sna i da kroz zakone i kampanje reši problem.

FAZE PATOLOŠKOG KOCKANJA:

Postoje tri faze sa pratećim karakteristikama. To su: faza dobitka, faza gubitka, faza očaja.

U fazi dobitka, osoba se povremeno kocka, ima niz manjih ili jedan malo veći dobitak, veoma je uzbuđena, igra sve češće uz sve više uloge.

U fazi gubitka sve više gubi i sve više razmišlja o kockanju. Počinje da se služi lažima, da sve više odlazi sa posla, zanemaruje porodicu, počinje da pozajmljuje novac, a gubici prilikom kockanja su sve veći i veći. Osoba postaje razdražljiva, nervozna. Paradoksalna je činjenica da, što osoba više gubi, to je njena želja za kockanjem sve veća.

Što se tiče faze očajanja, u njoj se zavisnik potpuno povlači iz društvenog života, udaljava se čak i od svoje porodice, neretko gubi posao, gubi svoje mesto u društvu. Vreme koristi samo za nabavljanje novca i trošenje istog na kocku. Da bi nabavila novac, osoba često upada u neprilike, a može i da na nezakonit način proba da do njega dođe. Pored toga, važno je reći da osoba postaje razdražljiva, oseća mržnju prema drugim igračima kad izgubi, a javljaju se i poremećaji spavanja. U krajnjoj liniji, javljaju se suiciadalne ideje, kao i pokušaji.

Kocka ne ide sama:

Poseban problem je što kockanje ne dolazi samo. U velikom broju slučajeva, za vreme same igre, kako bi podigli atmosferu, kockari koriste alkohol, a neretko i psihoaktivne supstance. Pored toga, kako bi još više pobegli od realnosti, kockari počinju da koriste alkohol i drogu i van igre. Nažalost, kao rezultat svega toga, imamo višestruku zavisnost.

LEČENJE, PREVENCIJA:

Lečenje:

Kockari, kao i većina zavisnika, obično negiraju da imaju problem i odbijaju da im se pomogne i pristaju na tretman tek kada ih drugi nateraju/dovedu.

Lečenje započinje prepoznavanjem problema. Kockari, kao i većina zavisnika, obično negiraju da imaju problem i odbijaju da im se pomogne i pristaju na tretman tek kada ih drugi nateraju/dovedu. Lečenje patološkog kockanja obuhvata lečenje medikamentima, psihoterapiju, učlanjenje u udurženje Anonimnih kockara, kao i preventivne radnje koje su neophodne, kako bi predupredili mogućnost da drugi zapadnu u zamke kockanja.

Pojedinac ne može sam u borbi protiv kocke. Njemu je neophodna pomoć društva u celini. Pre svih njegove uže i šire porodice, prijatelja, kolega, a onda onda i ostalih činilaca. Nažalost, neretko društvo ne obraća dovoljno pažnje na ovaj problem.

Mora se istaći da je mnogo teže lečenje patološkog kockanja nego alkoholizma, na primer. Odgovor na pitanje zašto leži u činjenici da je farmakoterapija ovde nemoćna. Naime, kod alkoholičara se može stvoriti nepodnošljivost prema alkoholu uz pomoć lekova, pa samo i gutljaj pića izaziva mučninu i upotreba alkohola postaje nemoguća. Kod patološkog kockanja je to nemoguće. Ovde je cilj suzbiti konstantnu potrebu za igrom, povratiti kontrolu nad ponašanjem, vratiti život u normalu.

Zavisniku se pomaže da razume i svesnu i nesvesnu motivaciju za kockanjem, potrebu za takmičenjem, snovima o velikom dobitku-i o načinu trošenja dobitka, kao i potrebu za begom od realnosti, odgovornosti i svega onog što čini život.

U psihoterapiji, važno je shvatiti kakvo je mesto kockanju sada i koji položaj će kockanje zauzimati u klijentovom životu nakon terapije, kao i koji su to razlozi zbog kojih bi zavisnik prestao sa kockanjem.

Prevencija:

Kao i u lečenju, i ovde je potrebna zajednička akcija čitavog društva. Porodica bi trebalo da pomogne pojedincu, da ga ne osuđuje, da mu ne stvara osećaj krivice, da mu pruži podršku, a pre svega da bude uz njega. Društvo bi najbolje trebalo da reaguje kroz zakone. Jedan od njih je zabrana otvaranja kockarnica i kladionica blizu škola. Drugi je zabrana emitovanja reklama za kladionice, kockarnice, nagradne igre, loto do ponoći. Kao i zaključavanje onih televizijskih kanala koji emituju poker takmičenja.

Analiza okidača

Ono što takodje može da pomogne u rešavanju problema patološkog kockanja je takozvana analiza okidača:

Koja su to mesta na kojima voli da se kocka?

Osobe sa kojima voli da se kocka?

Da li postoji poseban dan ili vreme kad se kocka?

Koje aktivnosti upražnjava, a povećavaju želju za kockanjem?

Najčešći okidači:

Nedostatak strukture (dosada, višak slobodnog vremena, besposličarenje)

Negativnost (osećanje depresije, loš dan na poslu, anksioznost, ljutnja na društvo)

Sve ono što podseća i podstiče na kockanje (reklame, sport na televiziji)

Kada je novac dostupan (plata, dobici)

Ili kada nije dostupan (veliki troškovi, gubici).