Prvi put patološko kockanje, klađenje, video-igrice, internet i društvene mreže svrstani su u bolesti zavisnosti i to je prva nehemijska zavisnost što je veliki pomak, s obzirom da se to ranije vezivalo za kontrolu impulsa, kao recimo i kleptomanija, rekao je dr Dejan Matović u uvodu rasprave na tribini o savremenim oblicima bolesti zavisnosti. Matović smatra da je ovakav vid obraćanja mladim koristan, posebno ako oni pokažu inicijativu i interesovanje, kao što je ovoga puta bio slučaj jer je Klub mladih Kolovrat i Seljašnica, čiji je predsednik Miloje Šaponjić, uključio više od 70 mladih ljudi koji su prisustvovali tribini, koju je u saradnji sa Policijskom upravom u Prijepolju organizovala Matična biblioteka „Vuk Karadžić“.
– Savremeni oblici bolesti zavisnosti sve su prisutnije i aktuelniji jer je sve više ljudi uključeno. O patološkim oblicima zavisnosti govorimo kada osoba mnogo vremena provodi u aktivnosti ili u smišljanju načina na koji će sprovesti te aktivnosti. Takva osoba trpi posledice po zdravlje, psihičko, fizičko ili socijalno. Prvu fazu, kada su u klađenju prisutni mali ulozi, prati dobro raspoloženje, komunikativnost, lažno samopouzdanje ali se brzo prelazi u fazu gubitaka, a prelomnica je prvi veliki gubitak. Tada se menja strategija, nema više kontrole jer se gubitak mora nadoknaditi. Osoba postaje razdražljiva, spremna je da krade, pozajmljuje, druži se samo sa ljudima u kladionici, do faze očajanja koja ne retko vodi i ka samoubistvu, ističe kao primer psihijatar dr Dejan Matović. Na pitanje: koliko vremena provode na popularnoj društvenoj mreži kao što je Fejsbuk, neki od mladih ljudi su izjavili da je to po tri ili čak i pet sati.
– Socijalna izolovanost postaje problem za mlade bez životnog iskustva, bez zrelosti, a za njih je svako stajanje u mestu kao hod u nazad. Mladi čovek u ovakvim situacijama ne izgrađuje psihološki odnos prema sebi i drugima već se oslanja na virtuelno, a to je kao da se odvojio od sebe. To prati porodična i društvena izolovanost, nespavanje, gojaznost, razdražljivost, anksioznost, ne spremnost da se rešavaju realni problemi jer vladaju pravila virtuelnog sveta. U svetu je veoma porastao broj psihičkih poremećaja ali i samoubistava kod adolescenata i za razliku od ranijeg mišljenja, maloletnici i te kako mogu biti depresivni ali se to često ne prepoznaje, dodaje dr Matović.
Sa učenicima završnih razreda u OŠ „Svetozar Marković“ u Brodarevu, razgovaralo se o prilagođavanju, odnosno šta znači promena sredine u periodu adolescencije. I ova tribina, bila je veoma uspešna jer su mladi ljudi aktivno i iskreno iznosili neka svoja viđenja. U radu tribina učestvovali su i predstavnici Policijske uprave u Prijepolju.
– Svakako je važno da se mladi upoznaju sa zakonskom regulativom u ovim oblastima. Jedini zakon koji je u nadležnosti policije i koji se može primeniti kod nas je Zakon o javnom redu i miru i član 8 ovog zakona koji se odnosi na kocku, odnosno onaj deo koji se tiče navođenja maloletnika ili omogućavanja uslova (novac) za kockanje, što podleže kazni. Ovaj zakon je inače donesen još 1992. godine. Poseban zakon odnosi se na igre na sreću ali je njegova primena u domenu Ministarstva za finansije. Tim zakonom su jasno definisana pravila igara na sreću koja vlasnici kladionica moraju jasno da istaknu u svojim objektima, kaže Olivera Marković Kečević iz Odeljenja policije.
Kada je reč o zloupotrebama na internetu, odnosno društvenim mrežama, zakonodavstvo kod nas još ne postoji, iako primera svakako možemo naći ali su ovakve tribine neophodne da bi se mladim ljudima koji koriste sve tehnološke mogućnosti, koje postaju neograničene, predočile i posledice koje mogu proisteći, preteranom upotrebom ili zloupotrebom po njih, porodicu i društvo.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
