Zlobalizacija

Naravno da sam i sam pobornik mondijalizma, kao mlad čovek izjašnjavao sam se kao kosmopolita, sada kao planetarista, ali nikako ne mogu da svarim reč – globalizacija. Ona dobro zvuči, ali je njena suština drugačija. Mondijalizam sam uvek osećao kao montenjovski predlog zajedničke kulture, kosmopolitizam kao ukidanje granica, a planetarizam borbu za Opstanak. Problem globalizacije (ja je nazivam GLOBALITARIZAM) je što je sva usmerena na jednolični merkantilizam. Imperijalni potencijali stvorile su dve vrste ljudi: Oni koji imaju i oni koji nemaju!

Dok sam živeo u Novom Sadu, sedamdesetih, veliki deo naše komune radio je na Tribini mladih. Bilo je to avangardno mesto na kojem se razvijao angažovani intelektualizam protiv socijalnih nepravdi i ugušivanju umetničkih sloboda. Postojale su dve redakcije (mađarska i srpska), dva časopisa – Polja i Uj simpozion. Uglavnom smo svi bili prijatelji i zajedno se borili protiv državnih dogmi. Sada su jedni protiv drugih, a država uzima porez. Globalizacija nosi odgovornost zašto su se ljudi toliko razdvojili i postali antagoni. Globalizam je, što je paradoks, razvio nacionalizam. Plašim se, pošto živim individualnu kulturu, da jednog dana i ja ne postanem „srpski pojedinac“.

Oblici iskorištavanja čoveka su toliko narasli da je prosto zavladalo umilno ropstvo. Dobrovoljno. Rodio se rob bez protesta i bunta. A zlo slobodno šeta bulevarima. Agresija je na tone, a nigde agresora. Globalizacija jede i individualno i kolektivno.

Bio bih zadovoljan kad bi nam globalizacija već sad donela da lepo i dobro živimo, a ne u dvadeset drugom veku. Doduše, život se produžuje, ali i obećanja da ćemo jednog dana živeti normalno. Pro…longo…za Nigde…

Nije strašno što su političari i ekonomisti stvorili amalgam globalitarističke koalicije, nego što su se njoj i umetnici pridružili. Neodgovornost i imitacija postaju komercijalizacjia dela. Umetnost je postala akademski zatvorenik novca. Umetničko delo je počelo da se meri serijskom pojavnošću, a ne dušom i beskrajem.

Slobodan čovek ne može da zamisli kolika je zavisnost čoveka o ropstvu. Zbog toga sanjam da će Imperija preuzeti odgovornost i povratiti značenje sentence: Bratstvo – Sloboda – Jednakost! Da će izbledeti korporativna eksploatacija Planete i čoveka: UTILITARITE – PROFITABILITE – GLOBALITARITE. I da će globalizacija raditi za sveopšte dobro.