Dekan Danijel Sinani na svečanosti povodom Dana Filozofskog fakulteta u Beogradu: „Univerzitetu predviđam svetlu budućnost“

– To je tragedija na više nivoa. Pre svega, tragedija za jedan izgubljen mlad život, tragedija za porodicu, familiju i prijatelje, tragedija za kolege sa Odeljenja istorije umetnosti, za ceo fakultet, za celu akademsku zajednicu, ali tragično je i kako je ceo slučaj vođen i u javnosti i zvanično. Samo prvih par dana se možda govorilo o našoj koleginici, a celokupna dalja istraga je išla u toku otkrivanja raznih zamišljenih stvari u vezi sa studentskim pokretom i Filozofskim fakultetom, a direktni prenosi potpuno neprimereni su išli na tabloidnim televizijama. Nadamo se da se nikada više tako nešto neće dozvoliti i koristim ovu priliku da još jednom ispred fakulteta pošaljemo poruku podrške porodici naše nastradale koleginice – kazao je Sinani.

To što na svečanoj akademiji nije bilo predstavnika ministarstava za dekana nije neobično. Dešavalo se, kaže, i ranije da predstavnici ministarstava ne dolaze na proslave Dana Filozofskog fakulteta, pa čak ni na 215 godina od formiranja najstarije visokoškolske ustanove u Srbiji.

– Stiče se utisak da se Filozofski fakultet konstantno od strane vlasti doživljava kao opozicioni i samim tim kao trn u oku, ali ovde želim da razjasnim jednu stvar koju sam više puta pominjao. Fakultet se ne bavi ni dnevnim ni stranačkim politikama, ne bavimo se politikom, osim u naučnom smislu, ali kao institucija koja se praktično sa svih mogućih aspekata proučava čoveka, društvo i celokupan sistem, smatramo da je naša obaveza da budemo korektiv svakoj vlasti za koju se uverimo da ne radi u korist svojih građana. Naš pretežni cilj jeste da kao visokoškolska ustanova našim studentima pružimo najkvalitetnije moguće znanje i obrazovanje, i da naši studenti ostanu u našoj Srbiji i da stečenim znanjima doprinose zajedničkom prosperitetu, te da mogu da žive u normalnoj zemlji, koja neguje demokratske vrednosti i u kojoj je osnovna vladavina prava. Ne mislimo da je to previše za jednu evropsku državu u 21. veku, to je nešto što bi trebalo da bude zapravo osnovno polazište – smatra Sinani.

Kazao je i da je na mnogim akademskim skupovima više puta rečeno da univerzitet prolazi kroz jedan od najtežih perioda u svom dugom postojanju.

– Ona se ogleda u do sada nezapamćenoj i ogoljenoj borbi predstavnika vlasti protiv akademske zajednice na svakom mogućem koraku. Međutim, ja ne spadam među one koji će lamentirati nad sudbinom kakva nam je verovatno zamišljena i planirana, i ja zapravo u našem univerzitetu vidim istrajnu i vodeću instituciju u zemlji i regionu i predviđam mu svetlu budućnost – rekao je Sinani.

On je dodao da na prijemu novih generacija studenata često kaže da će oni na Filozofskom fakultetu pre svega dobiti obrazovanje u najširem mogućem smislu, da će moći različite pojave da sagledaju iz različitih uglova, da će naučiti da kritikuju, da argumentuju, diskutuju, da predlažu nove modele, da unapređuju društvo, sistem, zajednicu, čoveka.

– Ali isto tako i kažem da se u ovom trenutku možda čini da to i nisu posebno cenjene veštine u sistemu koji je zasnovan na idiokratiji. Ali idiokratija ne može večno da traje. Da bi bilo koji sistem mogao da funkcioniše potrebno je znanje. Znanje je potrebno da se ne bi rušile nastrešnice, znanje je potrebno da se ne bi obrušavala brda na auto-puteve, znanje je potrebno da ne bi proklizavali tuneli i da čitavi gradovi ne bi ostali bez saobraćajnica i bez pijaće vode. Zato nam je sada više nego ikada potreban snažan, efikasan i jedinstven univerzitet, univerzitet koji će uživati Ustavom zagarantovanu autonomiju i koji će koordinirati i olakšavati rad podjednako snažnih i autonomnih fakulteta i instituta. I zato ću na kraju poslati poruku: samo hrabro, kolegijalno, solidarno i jedinstveno u borbi za očuvanje i unapređenje akademskih i građanskih prava – istakao je Sinani.

Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić čestitao je svim studentima, nastavnicima, saradnicima, istraživačima i nenastavnom osoblju Filozofskog fakulteta što doprinose očuvanju autonomije UB.

– Čestitam vam dostojanstvenost i integritet sa kojim ste odolevali najtežim ideološkim obračunima i neljudskim postupcima i pritiscima nedemokratskih režima. Istinska odbrana ideje univerziteta, koju Filozofski fakultet simbolizuje već vek i po, podseća nas na to da su filozofi, mislioci i naučnici u humanističkim disciplinama stvarni arhitekte države. Na ovom mestu se ne grade njeni zidovi. Ovde se konstituiše njena svest, utemeljuju njene vrednosti, ovde nastaje prostor slobode – kazao je rektor Đokić.

On je naveo da univerzitet ima obavezu da javno ukazuje, upozorava, kritikuje i institucionalno deluje u interesu najpre akademske zajednice, a onda i društva u celini.

– Pored te uloge u javnom i političkom životu jednog društva, univerzitet je i najviša instanca u obrazovanju gde se postavljaju i brane moralni kodeksi i najviši standardi struke, i gde se budući stručnjaci ohrabruju da te standarde štite i unapređuju u svom budućem akademskom i stručnom radu. Mi smo kao građani i kao univerzitetski profesori i kao stručnjaci slobodni da mislimo i govorimo javno, ali kao društvo smo došli u stanje u kojem je javni diskurs uzurpiran kvazi-političarima. Tako je postalo neprirodno da se za pitanja od javnog interesa čuje iko drugi ko nije stranački angažovan, a ko jeste i kompetentan i pozvan da o tim pitanjima govori, kao što to akademska zajednica jeste i kao što to moraju biti mladi i obrazovani ljudi. Za ovu vlast kritika je nepodnošljiva, pa se tako ispostavlja da je ovakav univerzitet suvišan, a javno obrazovanje teret. Radi toga su napadi na univerzitet, a posebno Filozofski fakultet, tako agresivni i brutalni. Uprkos tome, poverenje u univerzitet raste. Zasluge nisu pojedinačne, već u jedinstvenom odgovoru na preduzete postupke protiv pojedinaca – istakao je rektor.

Na skupu su nabrojani i neki od rezultata koje je Filozofski fakultet ostvario od prethodne svečane akademije: osnovne studije je završilo 651 student, master 330 studenata, a doktorske studije 104 studenta.

Tokom 2024. godine na fakultetu su realizovana 23 projekta Fonda za nauku, kao i više od 15 međunarodnih naučno-istraživačkih projekata, a 12 istraživača sa Filozofskog se našlo na listi izvrsnosti Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Fakultet je bio domaćin ili organizator više od 30 nacionalnih i međunarodnih naučnih konferencija.

Dekan i prodekani Filozofskog fakulteta uručili su zahvalnice institucijama i pojedincima sa kojima imaju uspešnu saradnju, a nagrađeni su i najbolji studenti.

Zahvalnice su, između ostalih, dobili Francuski institut Srbije, akademik Vladimir S. Kostić, UniCredit fondacija, knjižara Beopolis, Muzej Jugoslavije, Muzej afričke umetnosti, OŠ „Ivo Andrić“…

Dekan Sinani uručio je zahvalnicu i novinarki Danasa Vesni Andrić za kontinuirano i profesionalno izveštavanje o pitanjima od značaja za visoko obrazovanje u Srbiji.