„Rat“ Aleksandra Vučića sa Univerzitetom u Beogradu: Šta je isprovociralo hitnu reakciju predsednika?

Vučičevom hitnom uključenju u program TV Informer u ponedeljak prethodilo je saopštenje Proširenog rektorskog kolegijuma UB, koje je zapravo reakcija na predsednikov prošlonedeljni nastup na drugoj televiziji, u kojem je obećao da će pre nego što podnese ostavku dati sve od sebe da obezbedi većinu u Narodnoj skupštini za promenu obrazovnog, a posebno visokoobrazovnog sistema u Srbiji.

„Hoću da imamo konkurenciju, hoću da omogućim svojoj deci, i koja imaju mnogo manje para, da imaju pravo da se školuju na boljem univerzitetu nego što su danas i neki naši, a u međuvremenu ćemo da popravljamo naše univerzitete koji se srozavaju iz godine u godinu, upravo zahvaljujući tome što se bave svim drugim osim svojim poslom. Čast dobrim ljudima koji su sve vreme, na izuzetno stručan način obavljali svoj posao, i uradiću to dok kroz Skupštinu prođe, taman da im to bude prvi razlog za streljanje kad pobede na izborima, ako pobede“, poručio je Vučić, gostujući na TV Prva 14. juna.

Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu protestovao je zbog najavljenih izmena sistema visokog obrazovanja i Zakona o visokom obrazovanju, napominjući da se javnosti predstavljaju bez stručne rasprave i konsultacija sa univerzitetima i u atmosferi otvorenog političkog obračuna sa akademskom zajednicom.

„Nedopustivo je da predsednik Republike budućnost visokog obrazovanja koristi kao sredstvo političkog obračuna sa državnim univerzitetima koji su temelj obrazovnog, naučnog i tehnološkog razvoja zemlje“, poručio je, između ostalog, Prošireni rektorski kolegijum UB, koji čine rektor, prorektori, dekani svih fakulteta, direktori svih instituta i predsednici veća grupacija fakulteta.

Na to je Vučić uzvratio da su „blokaderski“ profesori i aktivisti dobili sve što su hteli, a da je sada vreme da narod i država, a posebno mlada Srbija, dobije ono što hoće.

„A to je konkurencija, da dobije bolje univerzitete, da sa više pažnje se odnosimo prema njima, da mogu da idu u korak sa svojim mladim kolegama iz Evrope i sveta, ili da budu uspešniji od njih“, rekao je Vučić u telefonskom uključenju za TV Informer.

On naveo da „oni koji su navikli da rade malo ili ni malo, žele po svaku cenu da čuvaju svoje privilegije“.

„To mi samo govori da mi radimo pravi posao, a samo mogu da kažem da sam ja, za razliku od njih, legitimno izabran predsednik i da oni ne mogu da nam drže nikakve lekcije, jer nikada nisu dobili legalnu podršku većeg ili značajnijeg dela građana. Ovo je slika i prilika kako funkcioniše to političko krilo Rektorata“, kazao je Vučić.

Dekani beogradskih fakulteta u sastavu UB repliciraju da nisu na izborima pa da im je potrebna podrška građana.

– Mi imamo legalnu podršku svojih fakulteta, svi smo birani po proceduri koja je predviđena za izbor dekana. Ne znam šta on očekuje, da narod bira dekane – kaže za Danas Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu.

Njegov kolega Voja Radovanović, dekan Fizičkog fakulteta, dodaje da dekani imaju legalnu podršku akademske zajednice, odnosno nastavno-naučnih veća i saveta fakulteta koji su ih izabrali, kao i studenata koji su učestvovali u tom procesu.

– Zbog toga izjava predsednika uopšte ne stoji. Mi se ne biramo na izborima, kao što se bira predsednik države – ističe Radovanović.

On kaže da je Prošireni rektorski kolegijum UB reagovao na Vučičevu izjavu jer se napadi vlasti na univerzitet nastavljaju.

– Umesto da vlast neguje ono što je najbolje u ovoj zemlji, ona nastoji da to razruši. Po mom mišljenju, razlog za to je strah od stavova koje univerzitet zauzima o različitim društvenim pitanjima. Sve izjave koje dolaze od predstavnika vlasti, a posebno od predsednika, deluju mi kao deo predizborne kampanje i usmerene su ka biračkom telu. Međutim, predizborna kampanja ne bi trebalo da se vodi na takav način. Smatram da je to potpuno pogrešno – uveren je Radovanović.

Tvrdnje da su profesori na univerzitetu neradnici su, prema Radovanovićevom mišljenju, izjave demagoškog tipa.

– Sada se, praktično, od nas očekuje da se pravdamo. A dovoljno je da predsednik, ali i građani Srbije, pogledaju poziciju Univerziteta u Beogradu na relevantnim svetskim rang-listama i njegov naučni učinak. Na osnovu toga mogu da zaključe koliko profesori rade. Odgovorno tvrdim da se na fakultetima radi po ceo dan. Ljudi rade i na poslu i kod kuće. Zato je potpuno besmisleno da se uopšte pravdamo zbog takvih optužbi. Kada je reč o tvrdnjama da je Rektorat „političko leglo“, to jednostavno nije tačno. U Rektoratu i na Proširenom rektorskom kolegijumu sede ljudi koji se bore za čast, ugled i opstanak univerziteta – navodi Radovanović.

Maja Kovačević, dekanka Fakulteta političkih nauka, kaže da Vučićevi navodi o Rektoratu kao političkom krilu ne zaslužuju komentar.

Umesto toga ističe podatak da je ove godine oko 30 odsto više zainteresovanih za upis na FPN, u odnosu na lane, ali i nekoliko prethodnih godina.

– To je suština: građani stoje uz svoj univerzitet, i univerzitet stoji uz svoje građane. Ne treba da se bavimo ničijim izjavama nego da gledamo realnost – poručuje Kovačević.

A osim konstantnih napada režima realnost je da se sada prvi put desilo da počne upisni rok na državne visokoškolske ustanove, a da Vlada Srbije nije donela odluku o broju studenata koji će se školovati o trošku budžeta.

– To je dokaz da ovaj sistem puca po svim šavovima. Ništa ja preko toga ne bih učitavala – odgovara dekanka Kovačević na naše pitanje kakvu poruku vlast šalje odlukom da ne usvoji budžetske kvote na vreme.

Dekan Radovanović ističe da ne postoji nijedan opravdan razlog da se kvote ne usvoje.

Nezvanično, Vlada će o tome odlučivati na sednici u četvrtak, a sagovornici Danasa očekuju da će biti prihvaćeni predlozi fakulteta i da neće biti neprijatnih iznenađenja.

– Mislim da bi Vlada trebalo da usvoji upisne kvote, jer je to povezano i sa procesom akreditacije. To što kvote još nisu usvojene pokazuje da vlast koristi svaki mogući način da se, na neki način, sveti univerzitetu i da ga drži u neizvesnosti. Međutim, ne treba zaboraviti koliko se budućih studenata prijavljuje na Univerzitet u Beogradu i druge državne univerzitete, koliko među njima ima dobrih kandidata i koliko porodica čeka upis. Njima treba objasniti zašto nema kvota – smatra Radovanović.

Kada je reč o najavama dolaska stranih univerziteta, dekan Hemijskog fakulteta nije siguran da može tako brzo da se realizuje.

– I sa Fakultetom srpskih studija se pokazalo da takve stvari ne mogu da se realizuju brzo, to zahteva ozbiljne pripreme, a sam postupak akreditacije traje devet meseci – kaže Roglić.

Voja Radovanović je pak uveren da je mogućnost da neki ozbiljan i renomiran univerzitet dođe u Srbiju i ovde otvori svoj ogranak na kojem bi predavali profesori sa tog univerziteta – ravna nuli.

– Svako ko tvrdi da će dovođenje stranih univerziteta podići kvalitet visokog obrazovanja u Srbiji iznosi priče koje nemaju ozbiljno uporište. Iza svega toga vidim još jedan način urušavanja obrazovnog sistema u zemlji i još jedan način kupovine diploma. Ovoga puta bi, prema predsednikovim najavama, takve diplome plaćala država, odnosno svi građani Srbije. To pokazuje apsurdnost cele ideje. Verujem da građani ove zemlje znaju vrednost Univerziteta u Beogradu, njegove domete i značaj koji ima za razvoj države. Takođe znaju da celokupan razvoj jedne države počiva na dobrom obrazovanju i na znanju, a ne na neznanju. Svaka država koja se oslonila na neznanje i izvrnula kriterijume naopako, urušila se – jasan je Radovanović.

Zbog toga Prošireni rektorski kolegijum UB poziva nadležne državne organe da odustanu od jednostranih poteza koji se tiču budućnosti visokog obrazovanja u Srbiji, a stručnu i širu društvenu javnost da stane u odbranu univerziteta kao jedne od najvažnijih institucija od javnog značaja.