Vučić krivi Vladu, a sve zavisi od njega: Zašto strani univerziteti još nisu došli u Srbiju?

„Ja sam očekivao agresivan pristup u smislu dovođenja i novih univerziteta, i novih fakulteta, u smislu razvijanja konkurencije u našoj zemlji, u smislu pružanja prilike mladima da ostanu ovde, a ne da nam idu u Sloveniju na lošije škole samo zato što ovde nisu mogli da uče zbog neodgovornih ljudi poput rektora Đokića i mnogih drugih“, rekao je Vučić.

– To je najobičnije politikanstvo. Eto tobože Vlada i Ministarstvo prosvete neće da poslušaju predsednika…- komentariše Željko Tomanović, profesor Biološkog fakulteta i dopisni član SANU, najnoviju izjavu predsednika Srbije.

Marko Stamenić, član Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), ukazuje da je ova tema „starija“ od podrške univerziteta studentskim protestima.

– Mislim da se pojavila u javnosti pre dve, dve i po godine, tako da izjava da „studenti idu u Sloveniju jer nisu mogli da uče“ nema uporište u realnosti. Potpuno je normalno da studenti žele da steknu znanja i iskustva i na drugim univerzitetima, kao i da „osete život“ u drugim sredinama, i to ne mora da ima veze sa trenutnim stanjem u našem školstvu ili državi. Takođe, nejasno je zašto bi ovu temu komentarisao predsednik, a da se ne oglašava, barem ne još uvek, resorno ministarstvo ili Vlada, koji bi zapravo trebalo da se bave konkretnim predlozima i rešenjima kada je u pitanju obrazovanje – kaže Stamenić.

On ističe da se na univerzitetima nastava odvija redovno, a da broj upisanih studenata nije značajno drugačiji od onog prethodnih godina.

– S druge strane, poslednjih nedelja svedočimo povećanom pritisku na akademsku zajednicu koji se ogleda u, blago rečeno, krajnje neprimerenim izjavama pojedinih ministara, postupanju policije prema univerzitetima i rektoru Đokiću kao da je u pitanju sedište kriminalne organizacije, i evo sada obnavljanja „pretnji“ o dovođenju stranih univerziteta. Čini se da najnovija izjava predsednika ipak ne proističe iz brige o obrazovanju u Srbiji već je još jedna stavka u predizbornoj kampanji koja je po svemu sudeći uveliko u toku – navodi Stamenić.

Na pitanje od koga i od čega zavisi da li će se najave dolaska stranih univerziteta obistiniti, on kaže da mu deluje da zavisi isključivo od predsednika, jer analize i inicijative od strane Ministarstva nema.

– A obistiniće se eventualno ako proceni da će to poslužiti njegovom političkom rejtingu koga sada, po svemu sudeći, najviše ugrožava rektor Đokić – smatra Stamenić.

I profesor Tomanović veruje da sve zavisi od „neodgovornih političara, odnosno predsednika države kao prvog među njima“.

– Ne zanima njih kvalitet visokog obrazovanja već samo da se obračunaju sa onima koji ih navodno ugrožavaju, a njihovi glavni “neprijatelji“ su univerziteti, profesori i studenti. Zamislite dokle smo došli. Ne znam zbog čega se to oteže i kakva je stvarna namera. Siguran sam da čak i mnogi akteri iz vlasti uviđaju koliko je to sve besmisleno, ali naravno da ne smeju sa time da izađu u javnost. Pre par godina kada je obelodanjena ta namera da se dovedu strani univerziteti nije bilo nikakvog prekida nastave ni raznoraznih neprijatelja koje su sada izmislili – navodi Tomanović.

Nije bilo izmišljenih neprijatelja, ali su izbori bili na vidiku.

Upravo je uoči parlamentarnih izbora u decembru 2023. Vučić prvi put pomenuo „da ćemo u našu zemlju dovoditi najmoćnije i najbolje strane univerzitete, praviti njihove franšize u Srbiji, zato što nećemo da nam deca odlaze u inostranstvo jer ne mogu da nađu, ili po njihovom mišljenju ne mogu da nađu, dovoljno dobar univerzitet u Beogradu i u Srbiji“.

Pojedini predstavnici akademske zajednice ovu izjavu su tumačili kao predizborni marketing, ali vlast je otišla korak dalje pa je godinu dana kasnije izašla sa predlogom izmena Zakona o visokom obrazovanju u kome su se našle vrlo problematične odredbe o stranim univerzitetima.

– Najveći problem je bila ideja da ne važe naša pravila akreditacije i naši zakoni i još da se strani univerziteti finansijski pomognu iz budžeta. Ne znam da li bilo gde u svetu postoji takav primer. Neko je tada u javnosti rekao: zamislite naše univerzitete (državne i privatne) da odu negde u Italiju ili Nemačku i da za njih ne važe tamošnji lokalni zakoni, a da još od tih država traže da ih finansiraju. To je nezamislivo – smatra Tomanović.

Vlast je nameru o dovođenju stranih univerziteta u to vreme pravdala željom da mladi ne idu u inostranstvo već da im se omogući da studiraju po inostranim programima u Srbiji.

„Koliko nam dece ode na Bokoni, koliko nam dece ode na Luis, koliko nam dece ode u Cirih? Pa što te univerzitete da ne dovedemo ovde? Ne govorimo mi o škart univerzitetima, govorimo o vrhunskim univerzitetima. Pa što da deca i njihovi roditelji ne plate ovde manje? Em će nam deca ostati ovde, neće da žive u tim zemljama, em će roditelji morati manje da plate. A što da ne uvedemo konkurenciju, je l’ se plašimo konkurencije“, govorio je Vučić u novembru 2024.

Ulaskom fakulteta u blokade retorika vlasti je donekle promenjena, pa su kao glavni krivci za odlazak mladih na studije u inostranstvo proglašeni upravo „blokaderi“, a pre svih rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić.

Mesecima je lane trajala kampanja protiv našeg najstarijeg i najvećeg univerziteta, uključujući i u vreme upisa nove generacije brucoša.

Čak i to što upis na Beogradski univerzitet nije „propao“, kako su tvrdili najviši predstavnici vlasti, nije bilo dovoljno da se zaustave napadi.

Priča o dolasku stranih univerziteta aktuelizovana je početkom ove godine, a o tome su na tematskoj sednici Vlade govorili i Vučić i ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.

„Nama su pokušali da dođu Bokoni i Luis za tri puta manje pare nego da decu šaljemo tamo, pa bi to poboljšalo konkurenciju i mogli bismo nešto da naučimo…“, rekao je Vučić.

Izlaganje Dejana Vuka Stankovića da podržava konkurenciju za tržištu visokoškolskih ustanova kroz otvaranje franšiza stranih univerziteta, ali i da bi i naši univerziteti takođe mogli da ih otvore van Srbije, Vučić je prekinuo rečima; „Jes’ neko će da ti uveze Đokića, pa da prave blokade tamo…“.

Stanković je strane univerzitete pominjao u kontekstu pilot projekta i transnacionalnog obrazovanja u nekom budućem Zakonu o visokom obrazovanju.

Prema saznanjima Danasa, Ministarstvo prosvete u ovom trenutku ne radi na izmenama Zakona o visokom obrazovanju, a ako se nešto bude menjalo u narednom periodu to bi, pre svega, moglo da se odnosi na stare studente, kojima ističe rok za diplomiranje 30. septembra.

Vučić je u martu, predstavljajući nacionalnu strategiju razvoja „Srbija 30“, zamolio ministra prosvete da razmotri model iz Kazahstana.

„Što se tiče kazahstanskog modela, tu je pre svega stvar o saradnji sa stranim univerzitetima, dovođenju njihovih kampusa, zatim slanja naših studenata na studiranje u inostranstvo, uz obavezu povratka. Tu je i kupovina franšiza stranih univerziteta, te regionalno pozicioniranje (fakulteta) u okolini odgovarajućih industrijskih centara. Na isti način država uvodi konkurenciju nekim našim univerzitetima. I zato su i skočili, da sačuvaju svoje lične privilegije, da nas spreče da dovedemo Bokoni iz Milana ili Luis iz Rima. I tada je revolucija krenula. Dirnuli ste u osinje gnezdo, zato što su hteli da zadrže privilegije i da se ništa drugo ne promeni“, istakao je Vučić.

Goran Radojev, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, najnoviju izjavu predsednika Srbije ocenjuje kao nastavak politike pritiska i obračuna sa državnim univerzitetima, čiji studenti i profesori ne ćute na sistematsko urušavanje naše države.

– Krajnji cilj ove vlasti je, po svemu sudeći, da u potpunosti ugasi državno visoko obrazovanje, kroz dovođenje i finansiranje stranih privatnih fakulteta, koji bi tako postali nelojalna konkurencija državnim. Ako je ovoj vlasti, ipak, bar malo stalo do obrazovanja, a samim tim i do Srbije, raspisaće odmah vanredne parlamentarne izbore, nakon kojih će nova vlast imati pun legitimitet za eventualnu reformu obrazovnog sistema Republike Srbije – kaže Radojev.

Marko Stamenić podseća da je MASA reagovala i kada se vest o dolasku stranih univerziteta prvi put pojavila.

– A ja mogu sada da ponovim da davanje dozvole stranim univerzitetima bez akreditacije za izvođenje nastave u Srbiji, još sa mogućnošću subvencionisanja iz budžeta, ne može da se posmatra kao nešto što bi podiglo kvalitet obrazovanja. Za tako nešto je potrebna temeljna analiza koju, po svemu sudeći, odgovorni nemaju nameru da pokrenu – kaže Stamenić.

I Željko Tomanović ponavlja ranije izrečen stav da akademska zajednica nema ništa protiv dolaska stranih univerziteta.

– Ali oni moraju da poštuju sva pravila akreditacije i zakona koji važe za naše državne i privatne univerzitete od prostora, kvaliteta angažovanih nastavnika, studijskih programa, opreme…Ja ne vidim koji su to strani univerziteti koji bi došli ovde? Svakako mnogo lošiji od naših državnih i nekih privatnih, a koji vide priliku za laku zaradu uz minimum investiranja. Što se tiče finansijske podrške, potpuno je besmisleno da se budžetski novac daje stranim univerzitetima sumljivog kvaliteta. Lično nemam ništa protiv da se u određenoj meri podrže određeni studijski programi i nekih privatnih fakulteta koji istinski ispunjavaju uslove kvaliteta. Nažalost, nema ih mnogo za sada – kaže Tomanović.

On napominje da je Univerzitet u Beogradu jedan od najboljih u jugoistočnoj i istočnoj Evropi.

– Na nivou Evrope možda nije u super ligi sa vodećim univerzitetima poput Oksforda, Kembridža, ETH Cirih, ali je prva evropska liga u mnogim oblastima. Nažalost, naši političari koji odlučuju o ovome su druga Balkanska liga, a o Evropi i da ne govorimo – zaključuje Tomanović.