Strano privatno obrazovanje se plaća, da li na mostu ili na ćupriji: Ko će snositi troškove Vučićevog obećanja?

“Pre nego što podnesem ostavku, daću sve od sebe da obezbedim većinu u Narodnoj skupštini, ne znam od kojih partija, sve ću da pozovem, da obezbedim većinu za promenu obrazovnog, posebno visokoobrazovnog sistema u Srbiji“, rekao je Vučić, gostujući u nedelju na TV Prva, dodajući da ga “baš briga koliko će da protestuju i Đokić (rektor Univerziteta u Beogradu prim.aut) i svi ostali”.

Najbliži ostvarenju tog cilja bili smo u novembru 2024, kada se u parlamentu pojavio Predlog izmena Zakona o visokom obrazovanju, kojim je otvoren put da strani univerziteti dobijaju dozvolu za rad u Srbiji bez domaće akreditacije.

Druga sporna tačka je bila ideja da država sufinansira školarinu našim studentima koji bi studirali na tim stranim visokoškolskim ustanovama.

Pod pritiskom javnosti Predlog izmena zakona je povučen iz Skupštine, uz Vučićevo još tadašnje obećanje da će se lično potruditi da obezbedi većinu za svoj naum.

Možda bi predsednik od toga odustao da studenti nisu pokrenuli blokade fakulteta nakon nesreće na novosadskoj Železničkoj stanici i da mu se akademska zajednica (pre svih Univerzitet u Beogradu) nije zamerila odlukom da stane iza zahteva akademaca.

“Rat” koji od tada vodi sa državnim univerzitetima još više je učvrstio Vučića u nameri da slomi domaći državni sistem visokog školstva, a ako stranci zaista budu došli na način kako je to predsednik zamislio, loše se piše i privatnim univerzitetima i fakultetima, koji nikada nisu imali finansijsku pomoć iz budžeta.

“Hoću da imamo konkurenciju, hoću da omogućim svojoj deci, i koja imaju mnogo manje para, da imaju pravo da se školuju na boljem univerzitetu nego što su danas i neki naši, a u međuvremenu ćemo da popravljamo naše univerzitete koji se srozavaju iz godine u godinu, upravo zahvaljujući tome što se bave svim drugim osim svojim poslom. Čast dobrim ljudima koji su sve vreme, na izuzetno stručan način obavljali svoj posao, i uradiću to dok kroz Skupštinu prođe, taman da im to bude prvi razlog za streljanje kad pobede na izborima, ako pobede“, poručio je Vučić pre nekoliko dana.

Da mu po prvi put veruje, kaže Vladimir Obradović, profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu i član Predsedništva Stranke slobode i pravde.

– Verujem mu kada kaže da želi da promeni Univerzitet, da ga “popravi” kako on kaže. Verujem da želi da ga „popravi“ na isti način na koji je „popravio“ Kosovo, zdravstvo, pravosuđe, borbu protiv korupcije, javni prevoz u Beogradu i, na posebnu žalost, staničnu zgradu u Novom Sadu. Verujem i da želi da ukine autonomiju univerziteta. Uostalom, to nije ništa novo. Slične pokušaje gledali smo i krajem devedesetih, kada je kao ministar u Vladi Srbije, zajedno sa Vojislavom Šešeljem, učestvovao u politici koja je zemlju vodila u izolaciju, sukobe sa svetom i, na kraju, bombardovanje Srbije – navodi Obradović.

Ali, kako dodaje, današnji Vučić više nije samo politički naslednik te politike.

– Vučić 2.0 predstavlja hibrid Vojislava Šešelja i Siniše Malog, hibrid autoritarnih političkih obrazaca i sistema u kojem su privatni i partijski interesi iznad javnog interesa. Zato verujem da iza napada na univerzitet ne stoji samo želja za kontrolom slobodne misli i ukidanjem autonomije. Verujem da postoji i drugi motiv. Motiv da se novac građana Srbije preusmeri ka privilegovanim privatnim interesima, vlasnicima podobnih univerziteta i različitim posrednicima, kroz modele i šeme koje ova vlast usavršava već više od decenije – smatra Obradović, koji poručuje da se “budućnost Srbije ne menja u partijskim kabinetima” već svakog jutra u učionici.

Hoće li novi Zakon o visokom obrazovanju ipak biti napisan u nekom kabinetu i samo isporučen Ministarstvu prosvete? Vrlo je moguće.

Izvori Danasa iz tog ministarstva kažu da se za sada ne radi na izmenama ovog zakona, a resorni ministar Dejan Vuk Stanković, koji podržava ideju o dolasku stranih univerziteta u Srbiji, više puta je govorio da bi to mogao biti predmet nekih budućih promena propisa, uz uslov da strane ustanove prođu kroz postupak domaćeg sistema akreditacije, kao što je to obaveza i za sve druge visokoškolske ustanove.

Da li se u ovom trenutku radi na izmenama Zakona o visokom obrazovanju iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili Danasu do objave ovog teksta.

Naučni savetnik Vladan Čokić, član Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), podseća da je obrazovanje temelj jednog društva, koji je neophodan za razvoj i stručno usavršavanje građana.

Oslobađanje od kolonijalizma je, kako ističe, podrazumevalo i dekolonizaciju obrazovanja, a u ovom našem autoritarnom režimu nudi nam se urušavanje domaćeg obrazovanja zarad privilegovanog stranog školovanja.

– U zemlji sa niskim natalitetom, gde se promovišu plagijati i lažne diplome, gde se demonstracijom moći bezrazložno otpuštaju članovi akademske zajednice, otvoreno se zagovara uništavanje visokog obrazovanja. Ovo je takođe još jedan put da se i ovo malo dece prečicom usmeri da napusti ovu zemlju korupcije. Kao što država nema u budžetu dovoljno novca za zdravstvo, zašto to isto da se ne uskrati i za obrazovanje. Ne zaboravimo, strano privatno obrazovanje se plaća, da li na mostu ili na ćupriji, odnosno plaćaće se lično ili iz budžeta poreskih obveznika ako autoritarna država reši da ga dodatno promoviše – ukazuje Čokić.

O tome koje bi inostrane ustanove mogle otvoriti ovde svoje filijale za sada se ne govori.

Pre skoro dve godine naši zvaničnici su imali sastanak u Beogradu sa rektorom italijanskog univerziteta Bokoni, čija se delegacija srela i s kolegama sa beogradskog Ekonomskog fakulteta i novosadskog Fakulteta tehničkih nauka.

Domaćini sa Ekonomskom fakulteta poručili su gostima iz Italije da mogu biti validni partneri u realizaciji zajedničkih studijskih programa, u čemu imaju iskustva.

U javnosti je nezvanično pominjano da su za dolazak u Srbiju zainteresovani i Univerzitet Luis iz Rima i nemački tehnički fakultet iz Minhena, a na raniji upit Danasa o tome u Ministarstvu prosvete nam je rečeno da su “interesovanje pokazali pojedini tehnički fakulteti, fakulteti društvenih nauka, kao i menadžmenta sa univerziteta iz Italije i Nemačke“.

– Svaka nepromišljena reforma obrazovnog sistema je eksperiment in vivo koji preti da nepopravljivo osakati nekoliko generacija. Naši državni univerziteti, uprkos malim ulaganjima, pokazuju neverovatnu vitalnost, o čemu svedoče njihova rangiranja, skoro uvek iznad proseka. Univerziteti u Beogradu i Novom Sadu su među najboljima. Obrazovni sistem treba posmatrati kao celinu i paralelno reformisati osnovno, srednje i visoko obrazovanje. Prostor za unapređenje osnovnog i srednjeg obrazovanja je znatno širi, ali i važniji, pa i prioritet, od prostora u visokom – smatra Branislav Boričić, penzionisani profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji prorektor za nauku Univerziteta u Beogradu.

On napominje da su dosadašnja iskustva iz realizovanih partnerstava Ekonomskog fakulteta sa najboljim školama u Evropi veoma pozitivna i da pružaju priliku našim studentima da u Beogradu steknu znanja i diplome i tih institucija.

– Mislim da bi drugačiji aranžmani sa inostranim partnerima znatno uvećali cene školovanja kod nas, ali i, verovatno, ugrozili kvalitet, jer na tim isturenim odeljenjima ne bi nastavu držali najbolji profesori – uveren je Boričić.

Na pitanje da li bi uvođenje konkurencije doprinelo povećanju kvaliteta domaćih fakulteta, što veruje Vučić, Boričić kaže:

– Neoliberalna mantra kako „nevidljiva ruka“ slobodne konkurencije, sama po sebi, popravlja i reformiše sistem, mada u nekim specifičnim teorijskim modelima deluje, u praksi se pokazala samo kao dobra populistička parola. Kategorije obrazovanja, zdravstva i bezbednosti duboko je pogrešno smatrati tržišnim kategorijama, i to su domeni u kojima država uvek ima veliki prostor da se istakne – ukazuje sagovornik Danasa.

Iz ugla aktuelnog ministra prosvete obrazovanje je usluga koja se prodaje na tržitu.

Reforma visokog obrazovanja koja bi se zasnivala na dovođenju stranih univerziteta, prema Boričićevom mišljenju, čini se kao jedna nepromišljena akcija sa dalekosežnim negativnim posledicama, uz malo manje štete od one koje nam je kao društvu donelo privatno obrazovanje bez adekvatne kontrole kvaliteta.

– Veoma je opasna ideja svoditi visoko obrazovanje na puku nastavu, zanemarujući naučnoistraživački rad. Odeljenja inostranih univerziteta bi našem društvu uskratila nauku i inovacije, pa i neposredan uticaj na privredni razvoj zemlje, što bi dalje vodilo u potpunu zavisnost našeg razvoja od kompanija i kadrova iz inostranstva čiji se interesi, po pravilu, razlikuju od naših. Uredba „35/5“ takođe vodi jednom takvom ishodu – kaže Boričić.

A šta bi konkurencija donela privatnom visokom obrazovanju?

– Pogrešno se u javnosti ovi planovi SNS-a predstavljaju kao pogodovanje privatnih u odnosu na državne fakultete. Posebno su u toj dihotomiji na gubitku privatni fakulteti koji po kvalitetu ispunjavaju sve domaće standarde, a čiji istraživači imaju i zapažene međunarodne rezultate i kojima je, kao i većini kolega sa državnih fakulteta, iskreno stalo do autonomije univerziteta. Nažalost, obrazovne ustanove se u Srbiji ne rangiraju, niti razlikuju po kvalitetu, niti se na osnovu tih kriterijuma finansiraju. Predsednik se ponovo meša tamo gde mu nije mesto, jer od iskustva u oblasti visokog obrazovanja ima samo to da je nekad negde bio student. Očigledno je da se radi o napadu na Ustavom garantovanu autonomiju univerziteta, jer je njegova namera da na, kako on to vidi, tržište visokog obrazovanja Srbije dovede još onih koji su njemu poslušni, što je po njegovim merilima jedino merilo „kvaliteta” – smatra Jelena Jerinić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union i narodna poslanica Zeleno-levog fronta u Narodnoj skupšini.