Zašto je poseta Vladana Đokića Hilandaru razbesnela tabloide, a kakvu poruku je rektor Beogradskog univerziteta poslao?

Laži su išle dotle da su tabloidi tvrdili kako Đokića nije primio niko od monaha i uprave manastira, a kada je Univerzitet u Beogradu objavio fotografije i saopštenje da se rektor tokom dvodnevne posete sastao sa igumanom manastira, arhimandritom Metodijem, režimska glasila su okrenula priču, optužujući Đokića da se bavi političkom promocijom, a da je “u kampanju sada uključen celokupan Univerzitet koji komunicira kao politička stranka”. Šta god ovaj zaključak glasio.

Ali samo dve godine ranije Đokićevca poseta Hilandaru ne samo da nije bila sporna, to čak nije bila ni tema za najveći broj medija.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Свети манастир Хиландар (@hilandar_org)

Rektor je u proleće 2024. obišao manastire na Svetoj Gori sa grupom dekana fakulteta Beogradskog univerziteta, među kojima je bio i tadašnji dekan Pravoslavno bogoslovskog fakulteta Zoran Ranković.

“Ovo je najbrojnija grupa visokih predstavnika akademskih ustanova iz Srbije koja je posetila jednu od najznačajnijih naših srednjovekovnih zadužbina i koja je veoma srdačno dočekana kako u Hilandaru, tako i na svim drugim mestima na Atosu”, saopšteno je tada.

Dve godine kasnije meri se svaki Đokićev korak. Sa arhimandritom Metodijem rektor je razgovarao o saradnji Univerziteta i manastira Hilandar, a tema razgovora bila je i društvena situacija u Srbiji i pritisci sa kojima se suočava akademska zajednica.

“Univerzitet u Beogradu stavio je na raspolaganje svoje stručne i naučne kapacitete budućoj saradnji, za koju verujemo da će biti u najboljem interesu obrazovnog i duhovnog napretka“, saopšteno je sa UB.

O detaljima posete rektor Đokić nije odgovorio na pitanje Danasa do objave ovog teksta, niti šta će podrazumevati saradnja Univerziteta u Beogradu i Hilandara, a komentar nismo dobili ni od igumana ovog manastira koga smo kontaktirali preko mejla Fondacije Zadužbina Svetog manastira Hilandar. Na sajtu Fondacije, inače, nema vesti o susretu Đokića i Metodija.

A šta govori reakcija tablioda na ceo događaj?

Teolog Vukašin Milićević, nekadašnji docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, a danas upravitelj Fondacije “Ljuba Davidović”, kaže da nema naročitog smisla komentarisati pisanje tabloida.

Video je, kaže, snimke sa društvenih mreža koje su mu ljudi slali, gde se komentariše način na koji Đokić sedi u manastiru i slično.

– To je besmisleno. Te stojeće stolice, takozvane stasidije, upravo služe da bi se tako sedelo. I to govori da ljudi koji takve stvari pišu nikada nisu bili, ne samo na Svetoj Gori, nego u bilo kom manastiru. Stasidije postoje u Visokim Dečanima, u svim velikim manastirima. Postoje, na kraju krajeva, i u crkvama. U njima može da se stoji, da se nasloni, a može i da se sedne. Postoje delovi bogosluženja kada je predviđeno da se sedi. Ali svakako je besmisleno komentarisati način na koji su o tome pisali tabliodi. Ponavljam, ili nikada nisu bili u manastiru ili manipulišu onima koji nikada nisu bili u nekom manastiru i ne znaju kako stvari tamo zaista izgledaju i kako je organizovan život i bogosluženje – ističe Milićević.

Dodaje da način na koji tabloidi komentarišu posetu rektora Đokića Hilandaru govori o tome da oni u stvari Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) vide kao integralni deo ovog režima i da su sablažnjeni i zbunjeni kada god vide da se neko iz crkve drugačije drži.

– I odmah ga proglašavaju za izdajnika, za sumnjivo lice i tome slično – kaže Milićević.

Podseća da formalno posmatrano manastir Hilandar nije deo SPC već je pod jurisdikcijom Vaseljenske patrijaršije.

– Tako je oduvek bilo i nema nikakve sumnje da, bez obzira na tu njegovu izmeštenost, Hilandar ima centralni značaj upravo kada su u pitanju i duhovnost i kulturno nasleđe i svako drugo nasleđe SPC – navodi Milićević.

Na pitanje kakvu saradnju je moguće očekivati između Univerziteta u Beogradu i Hilandara, on ukazuje da pored verskog značaja, Hilandar nije samo kulturno-istorijski spomenik već i kulturno središte prvoga reda za našu nacionalnu kulturu.

– Pored toga što je monaška zajednica on je neizmerno značajna biblioteka u kojoj se čuvaju rani rukopisi nastali na našem jeziku. Jedna od najvećih zbirki se upravo tamo nalazi. Tako da je saradnja između dve tako važne institucije kakve su taj manastir i Univerzitet u Beogradu nešto što bi trebalo da se podrazumeva. I mislim da je to dobar znak, s obzirom na to da se i crkveni vrh SPC praktično kao integralni deo ovog režima uključio u bespoštednu borbu protiv, ne samo Univerziteta u Beogradu, već akademske zajednice u celini. Tako da ova vest ohrabruje kao neka moguća alternativa tom diskursu koji je destruktivan za naše društvo u celini. Nezavisni od toga da li smo vernici ili nismo, u pitanju su kulturne institucije prvog reda, stvarane vekovima. Možemo da kažemo, ne na način na koji to govore ljudi iz crkvenog vrha koji time pokušavaju da manipulišu, ali se može reći da su koreni Beogradskog univerziteta na neki način i u manastiru Hilandaru, jer je tamo nastala ta institucionalna veza sa tada najprogresivnijim intelektualnim strujanjima toga vremena. I naravno duhovnim na prvom mestu – ukazuje Milićević.

Sociolog Dalibor Petrović podseća da se režim u proteklim mesecima upro sve snage na to da diskredituje profesora Đokića, da pokaže kako on ima nekakve svoje lične interese i uske političke ambicije, da kao takav ne predstavlja nikoga i da remeti nekakvo državno jedinstvo ili put Srbije u svetlu budućnost. U tom kontekstu tumači i najnovije napade na rektora.

– Svaka vrsta priznanja rektora Đokića od strane elemenata sistema koji su za režim važni, a jedan od tih elemenata je i verski, predstavlja za njih veliki i ozbiljan udar, posebno u situaciji posle njihovog “trijumfa” organizovanjem donošenja Pojasa Presvete Bogorodice i performansa koji su oko toga napravili. Reč je o nečemu što bi trebalo da bude jedan verski čin koji se obavlja u tišini i nema veze sa ubiranjem bilo kakvih poena, ali su oni to, naravno, uradili na taj način, jer zapravo i doživljavaju sve te činove, pa i verske, kao deo političke kampanje – ukazuje Petrović.

Jedino tako, kaže, mogu da tumače i nečije drugo okretanje ka verskim simbolima ili važnim tačkama.

– Oni to ne mogu da vide kao izraz lične potrebe ili kao saradnju institucija koja već postoji. A postoji saradnja Univerziteta u Beogradu i Hilandara od ranije. Umesto toga, oni to vide kao jedan vid preuzimanja primata u oblasti u kojoj su mislili da su suvereni zbog svoje saradnje sa SPC i patrijarhom Porfirijem. U tom kontekstu tumačim histeriju koja je nastala sa ove druge strane, kao osećaj da se gubi kontrola nad jednim delom društvenog okruženja koje je za njih važno i za koje su mislili da su potpuno suvereni, odnosno da režim ima ekskluzivno pravo na saradnju sa ljudima koji se bave verskim aspektom, a to je Srpska pravoslavna crkva. Simboli su, naravno, i manastiri, kao što je i Hilandar jedan od tih simbola koji je važan za srpsku zajednicu i srpski narod. Međutim, režim to pre svega gleda kao politički marketinški projekat u kojem je važno da osigura primat – kaže Petrović.

I ovaj poslednji primer je dokaz kako se režim ponaša kreirajući određenu realnost, koju potom plasira kroz medije, pre svega tabloidne.

– Tako imate slike u tabliodima koje sugerišu kako neko treba da se ponaša. S jedne strane prikazuje se ponizni Vučić kako kleči, a s druge navodno bahati Đokić koji sedi kako sedi. Međutim, ta Vučićeva slika je u potpunoj suprotnosti sa njegovim mentalitetom, karakterom i svim onim što svakodnevno gledamo u njegovim obraćanjima. Upravo iz toga je jasno da je reč o iskreiranom i dobro osmišljenom marketinškom prikazu te situacije za njihovo javno mnjenje. S druge strane, kod Đokića vidimo spontan pristup u kojem nema nikakvog plana. Čak i organizacija te posete, nedelju ili dve posle dolaska Pojasa Presvete Bogorodice u Srbiju, deluje više kao sticaj okolnosti nego nešto što je moglo u tako kratkom roku da bude organizovano iz političkih ili nekih drugih namera – smatra Petrović.

Na pitanje da li se poseta Hilandaru može tumačiti kao plus na račun rektora, posebno u svetlu tvrdnji kako su „blokaderi“ protiv crkve, Vukašin Milićević kaže da ovaj događaj može da doprinese tome da se vidi koliko je pogrešna pokvarena manipulacija režimskih tabloida kada je u pitanju odnos pobunjene javnosti, ne prema crkvenom vrhu i u tom smislu crkvi kao instituciji, već prema svemu onome što crkva predstavlja u poimanju našeg prosečnog građanina, pogotovo pripadnika srpskog etničkog korpusa.

A da li je objavom saopštenja o poseti Hilandaru Đokić imao nameru da dodatno pridobije simpatije javnosti?

– Nemamo sve podatke i ne znamo kako je poseta organizovana. Kada bismo potpuno neutralno posmatrali situaciju, mogli bismo da pomislimo da je i to bila jedna od namera. Međutim, ako pogledate ponašanje Đokića u poslednjih nekoliko meseci, tokom poslednje godine i od početka blokada, kod njega se vidi snažno odsustvo potrebe da se nametne kao politički akter i kao lider. Njegov nastup u Rektoratu i govor sa terase Kapetan Mišinog zdanja bili su čista reakcija na brutalan upad policije. On nije mogao da organizuje da policija upadne, da ga drže 12 sati i da zatim trijumfuje govorom. To je bila reakcija na zaista nerazumnu situaciju u kojoj se našao – navodi Dalibor Petrović.

Napominje da je nakon toga javnost počela da u njemu prepoznaje određeni politički kapacitet, ali su studenti reagovali kada su to osetili i tražili da se Đokić na neki način ogradi od takvih očekivanja i jasno kaže da nema pretenzije da bude lider.

– On je to vrlo spremno uradio, verovatno u roku od 24 sata od studentskog poziva. Ceo grad je bio ispisan parolama „Đokić ubica“ i sličnim porukama. Dovoljno je zamisliti kako bi se drugi ljudi ponašali u takvim situacijama – ili bi pobegli glavom bez obzira ili bi ušli u otvorenu borbu i otpor. On, međutim, pokazuje jednu zaista zadivljujuću smirenost i prati neku svoju agendu. Zato posetu Hilandaru vidim kao deo te njegove agende ili kao deo agende saradnje univerziteta sa manastirom. Verovatno se sve spontano pogodilo u tom trenutku. Ne mogu to da tvrdim sa sigurnošću, ali zaista ne vidim tu posetu kao deo nekakve političke kampanje, jer Đokić ni na jedan način ne iskazuje tu vrstu političkog mentaliteta niti potrebu da bude na čelu nečega.

Naprotiv, deluje da ga okolnosti guraju u tu poziciju, bez da je i on sam do kraja spreman za to, kao što ni studenti nisu do kraja spremni za takav razvoj događaja – zaključuje Petrović.