Univerzitet u Beogradu među 1,9 odsto najboljih na svetu: Šta o tome kaže rektor Đokić?

“Najveće globalno akademsko rangiranje stavilo nas je na visoku 393. poziciju u konkurenciji od 21. 291 univerziteta”, kaže rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić.

Lista Global 2000 koju objavljuje Center for World University Ranking sačinjena je na osnovu analize više od 80 miliona podataka, i po svim kriterijumima Univerzitet u Beogradu dobio je najviše ocene, navode sa UB.

Ključni elementi na osnovu kojih je rangiranje vršeno su kvalitet obrazovanja, zaposlenost alumnista, kvalitet fakulteta i istraživački učinak.

CWUR koristi isključivo objektivne pokazatelje, bez oslanjanja na ankete i podatke koje dostavljaju sami univerziteti.

“U godini koja je bila posebno izazovna, zbog društvenih okolnosti i ekonomske i političke krize, Univerzitet u Beogradu je pokazao da je relevantna naučno-obrazovna institucija”, ističe se u saopštenju Univerziteta.

“Ovo je kolektivni uspeh nastavnika, istraživača, saradnika i alumnista koji su svojim radom i postignućima doprineli da već devetu godinu Univerzitet u Beogradu bude u samom svetskom vrhu obrazovnih institucija. Naši sadašnji i budući studenti pomoći će nam da i u narednim godinama taj uspeh opravdamo”, naveo je rektor Vladan Đokić.

Na CRWU listi Univerzitet u Novom Sadu se nalazi na 1.136. mestu, odnosno među 5,4 odsto najboljih, Univerzitet u Kragujevcu na 1.549 mestu (među 7,3 odsto najboljih), a Univerzitet u Nišu se plasirao na 1.886 poziciju, što ga je svrstalo među 8,9 odsto najuspešnijih na svetu.

Podsetimo da je prošlogodišnja pozicija Univerziteta u Beogradu – 387. mesto i plasman među 1,9 odsto najuspešnijih bila povod za napade vlasti, koji su optužili rektora Đokića da je odgovoran za pad našeg najvećeg i najstarijeg univerziteta na CRWU listi.

Ko je na vrhu?

Ovogodišnjih 10 najbolje rangiranih univerziteta u svetu su: Harvard, MIT, Stanford, Kembridž, Oksford, Prinston, Univerzitet u Pensilvaniji, Kolumbija, Jejl i Univerzitet u Čikagu.

CWUR ocenjuje univerzitete na osnovu četiri kriterijuma, bez oslanjanja na ankete ili podatke koje dostavljaju sami univerziteti: kvalitet obrazovanja (25 odsto), zapošljivost diplomaca (25 odsto), kvalitet nastavnog kadra (10 odsto) i istraživački rad (40 odsto)

Za ovogodišnje rangiranje analizirano je 81 milion podataka zasnovanih na konkretnim rezultatima.

Sjedinjene Američke Države imaju osam predstavnika među prvih 10 univerziteta na svetu i sa 313 institucija zauzimaju drugo mesto po broju univerziteta u prvih 2.000, iza Kine.

Harvard, Stanford i MIT se nalaze među najcitiranijim univerzitetima na svetu, dok su svi univerziteti iz Ajvi lige zastupljeni među prvih 75.

Kina sada ima 360 univerziteta među prvih 2.000, a svi članovi C9 Lige zabeležili su napredak u odnosu na prethodnu godinu.

Japan ima 102 univerziteta na listi, predvođen Univerzitetom u Tokiju koji je na 13. mestu.

Ujedinjeno Kraljevstvo ima 89 institucija među prvih 2.000. Kembridž je već trinaestu godinu uzastopno najbolje rangirani javni univerzitet na svetu.

Francuska ima 71 predstavnika, a najbolje plasirana institucija je PSL Univerzitet na 20. mestu.

Rusija, predvođena Moskovskim državnim univerzitetom na 264. poziciji, ima 42 univerziteta među prvih 2.000.

Kada je reč o regionu i univerzitetima sa kojima se domaći porede, Univerzitet u Ljubljani je na 444. mestu, a Sveučilište u Zagrebu na 522.