Nova pravila za izbor rektora Univerziteta u Beogradu

Prema još uvek aktuelnom Statutu, utvrđenim kandidatom za rektora smatra se onaj koji je dobio najmanje jednu trećinu glasova ukupnog broja članova Senata, što je omogućavalo da pred Savet dođe više kandidata i da bude izabran i onaj koji nije dobio većinsku podršku Senata.

Upravo je na takav način izabran rektor UB Vladan Đokić u prvom mandatu, što mu tabloidi sada spočitavaju, optužujući ga da „menja pravila koja su ga dovela na vlast“, te da „želi silom da ugura blokaderskog kandidata u fotelju“.

To što je predlog odluke o izmeni Statuta UB objavljen u Informeru uoči sednice Saveta UB, u akademskoj zajednici se tumači kao namera da se utiče na glasanje članova Saveta, u kome, podsetimo, sede i predstavnici osnivača, odnosno države.

Naredna godina na Univerzitetu u Beogradu je izborna – osim nove uprave biraće se i dve trećine dekana, stoga vlast čini sve da poveća uticaj u akademskoj zajednici koju, bar što se tiče našeg najstarijeg i najvećeg univerziteta, nije uspela da pokori. U tom svetlu treba tumačiti i izbore za studentske parlamente (koji na nekim visokoškolskim ustanovama još nisu završeni), jer će studentski predstavnici koji sada budu izabrani glasati na narednim izborima za rektora i dekane.

Novo rešenje će, kako se navodi u predlogu odluke o izmeni Statuta UB, omogućiti ujednačavanje načina izbora organa poslovođenja Univerziteta i fakulteta u njegovom sastavu.

„Članovi Senata su izabrani predstavnici nastavnika, istraživača, saradnika i studenata i njihova uloga u postupku izbora rektora treba da se upodobi ulozi koju imaju nastavno-naučna veća fakulteta. Na ovaj način bi se jasnije iskazala volja Senata kao najvišeg stručnog tela Univerziteta, a postupak izbora učinio efikasnijim, legitimnijim i demokratičnijim. Predložena izmena će omogućiti da se utvrdi kandidat koji uživa većinsku podršku predstavnika akademske zajednice“, piše u predlogu odluke o izmeni Statuta UB, koju je kao predsednik Senata UB potpisao rektor Vladan Đokić.

– Rektor Đokić se složio sa ovom promenom i procenio, kao univerzitetski čovek, da je to dobar predlog. On nije inicirao izmenu Statuta već sedam dekana, među kojima sam i ja – kaže za Danas Iva Draškić Vićanović, dekanka Filološkog fakulteta u Beogradu.

Osim nje, potpisnici inicijative za izmenu Statuta su Voja Radovanović, dekan Fizičkog fakulteta, Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta, Ljubiša Stanisavljević, dekan Biološkog fakulteta, Velimir Šećerov, dekan Geografskog, Mirjana Kijevčanin, dekanka Tehnološko-metalurškog fakulteta i Mladen Milošević, dekan Fakulteta bezbednosti.

– Dobićemo kandidata za rektora koji uživa većinsku podršku Univerziteta – ističe Goran Roglić, koji kaže da Statut ne menja rektor Đokić već su to učinili Senat i Savet.

Dodaje i da je predlog odluke usvojen samo sa jednim glasom protiv na Senatu.

– Ideja je bila da se, kao prvo, ustanovi ispravna i pravična procedura izbora rektora, odnosno da onaj ko dobije natpolovičnu većinu glasova Senata bude jedini kandidat koji ide na Savet. To nam je bila inicijalna ideja. Takođe, imali smo u vidu da uskladimo izbor rektora sa načinom na koji se biraju dekani na fakultetima. Tu je postojala jedna nelogična razlika. Dekan se bira natpolovičnom većinom glasova, tajnim glasanjem na naučno-nastavnom veću, nakon čega se Savetu predlaže jedan kandidat. Međutim, kod izbora rektora važio je princip da kandidat koji dobije trećinu glasova na Savet. Tako se dolazilo do nelogične i nepravične situacije da Savet može da izabere osobu koja je dobila daleko manje glasova, bez ikakvog obrazloženja – kaže za Danas Iva Draškić Vićanović.

Ona pojašnjava da su dekani koji su inicirali izmenu Statuta predlog najpre izneli Proširenom rektorskom kolegijumu, na kome je velika većina prisutnih konstatovala da bi to unapredilo rad Univerziteta. Predlog je potom prihvaćen na sednici Senata pre dve nedelje, a u utorak usvojen na Savetu UB.

– Kada smo izneli predlog, Vladan Đokić se složio s njim i podržao ga, saglasivši se da je to bolji princip. Objavljivanje teksta u tabloidu neposredno pre glasanja doživljavam kao jedan od vidova pritiska na članove Saveta da ne podrže ovaj predlog. Argumentacija da se time ukida pluralizam ili da je većinska odluka nekakav oblik nasilja potpuno je besmislena. Ako se princip većine prihvata u svim drugim aspektima, nema razloga da ne važi i ovde. Ovo je najispravnija moguća procedura, jer smanjuje prostor za podmetanja, mešetarenje i bilo kakve manipulacije. Ne postoji opravdan razlog da kandidat sa znatno manjim brojem glasova ide pred Savet kako bi ga on, bez obrazloženja, izabrao za rektora. Kandidat koji dobije natpolovičnu većinu glasova Senata ima puni legitimitet, uživa ugled i poverenje svojih kolega i može da vodi instituciju – smatra Draškić Vićanović.

I dekan Fakulteta bezbednosti Mladen Milošević navodi da je cilj izmene Statuta UB ujednačavanje načina izbora organa poslovođenja na fakultetima i Univerzitetu.

– Prethodno rešenje je takođe bilo u skladu sa zakonom. Predložena izmena je rezultat analize dugogodišnje prakse i aktuelnih okolnosti i smatramo je svrsishodnom i legitimnom, jer doprinosi jedinstvu akademske zajednice i jasnije izražava princip ustavne autonomije univerziteta. Nema ozbiljnih argumenata protiv rešenja koje je u duhu demokratije, jedinstva i legitimiteta. Kandidat koji uživa većinsku podršku Senata će biti istinski reprezent akademske zajednice, a ne proizvod kalkulacija, kombinatorike i spoljnih uticaja – jasan je Milošević.

Napomenimo da je statutima univerziteta u Nišu, Kragujevcu i Kosovskoj Mitrovici propisano da kandidat za rektora mora da dobije više od polovine glasova ukupnog broja članova Senata, koji Savetu predlaže jednog kandidata za rektora.