Obavezno u kalendaru, dobrovoljno u praksi: Kako je Ekspo stigao u škole?

Javnost je burno reagovala na vest da je Ministarstvo prosvete u kalendarima obrazovno-vaspitnog rada za narednu, 2026/2027. školsku godinu, obavezalo škole da u svojim godišnjim planovima rada predvide jednodnevnu posetu učenika specijalizovanoj izložbi Ekspo, u periodu od 17. maja do 25. juna 2027. godine.

Ministarstvo je to proglasilo za „studijsku posetu“, koja će, kako kažu, biti jedinstvena prilika da se đacima kroz interaktivne izložbe, istraživačke postavke i tematske programe obezbede raznovrsne mogućnosti učenja, istraživanja i stvaralaštva.

Ekspo je proglašen za projekat od nacionalnog značaja i ima međunarodni karakter, otuda je delu građana prirodno da izložbu posete i naši đaci.

Drugi deo javnosti pak ne vidi u čemu je edukativni karakter projekta koji od starta prate sumnje na korpciju, netransparentno trošenje državnog novca i zaobilaženje redovnih procedura, čime se, kako smatraju, smanjuje kontrola troškova i povećava rizik od zloupotrebe.

„Jedina stvarna svrha ove odluke jeste da se veštački i na silu napumpa broj posetilaca na promašenom i preskupom projektu koji se od samog početka realizuje mimo domaćih zakona i legalnih procedura“, kazao je Janko Veselinović, potpredsednik Stranke slobode i pravde.

Ministarstvo prosvete, po svoj prilici, nije računalo na toliki gnev javnosti pa se u sredu dva puta oglašavalo saopštenjima, uveravajući da poseta Ekspu neće biti nametnuta kao obaveza đacima, već će sve biti na dobrovoljnoj osnovi.

I sama rečenica koja stoji u školskim kalendarima sugeriše da su škole dužne da predvide dan za dolazak na Ekspo, ali to ne znači da će učenici morati da idu. Ipak, prosvetni radnici sa kojima smo razgovarali kažu da, čim je nešto uneto u kalendar, šalje posrednu poruku o obaveznosti. Veruju da će mnogi direktori škola, koji su postavljeni po stranačkoj pripadnosti, bez razmišljanja organizovati studijsku posetu kontroverznoj izložbi.

Psihološkinja Marina Videnović kaže da je, kada je prvi put videla vest, pomislila da nije istinita i da je reč o šali.

– To govori o mom ličnom stepenu iznenađenja i o tome u kojoj meri smatram ovaj potez neprimeren. Međutim, ipak je reč o zvaničnom dokumentu, u kojem ne stoji da škola može da odluči o poseti ukoliko učenici pokažu interesovanje i uz saglasnost roditelja, već da će to učiniti zato što joj je ovim obavezujućim dokumentom tako naloženo – kaže Videnović.

Pojašnjenja Ministarstva koja su usledila, a koja su išla u smeru umanjivanja značaj napisanog u kalendaru i nagovestila da će se pratećim dokumentima stepen obaveznosti smanjiti, za našu sagovornicu nije novina.

– Ovaj vid „komunikacije“ imali smo i ranije: nešto se proglasi obaveznim, a onda se, zbog pritiska javnosti, ublaži, minimizuje ili ostane samo na papiru. Sve to ostavlja utisak da se, pre donošenja odluka koje se tiču svih uključenih u obrazovanje, nedovoljno razmisli, ne razgovara i ne planira. Ova odluka, spolja gledano, deluje kao ad hok doneta, kao da je neko pomislio da bi to bilo „baš lepo“, neko kome ne može da se kaže „ne“, pa je na prečac, možda i bez saglasnosti većine zaposlenih u Ministarstvu, uvedena. O nekonsultovanju nastavnika da i ne govorimo. Tako se stiče utisak da se odluke o obrazovanju, koje se tiču velikog dela građana, donose neozbiljno i neodgovorno – smatra Videnović.

Ona podseća da smo dobili uveravanja da će to biti divna manifestacija na kojoj će učenici moći mnogo da nauče, a Ministarstvo je reklo i da su slične posete organizovane u drugim zemljama, kao što su Japan, Dubai i Italija.

Šta nam onda smeta?

– Slažem se da škola treba da organizuje nastavu i van, često sumornih, učionica, uz uključivanje lokalne zajednice i posete različitim institucijama. Međutim, ovde je izabrana izložba za koju se u Srbiji, za razliku od nekih drugih zemalja, vezuje veliko nezadovoljstvo građana i doživljaj da je reč o neisplativoj investiciji koja će doneti samo dugove i prostor za razvoj korupcije. Školi se, praktično, nameće da stane uz vlast i podrži investiciju iza koje ne stoji značajan deo građana. Zato deluje da je pre reč o traženju političke podrške nego o vođenju računa o interesima učenika. Ispada da je promovisanje Ekspo izložbe viši cilj, a da obrazovanje treba samo da posluži njegovom ostvarenju. Nažalost, ni to nije novo: kada pogledamo koliki se procenat budžeta izdvaja za obrazovanje, jasno je da ono nije prioritet aktuelnih nosilaca vlasti – ističe Videnović, koja je viša naučna saradnica Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Direktori sa kojima smo razgovarali nisu želeli javno da komentarišu ideju Ministarstva. Jedan od naših sagovornika je kao prvu reakciju na pitanje da li je video kalendar uzvratio komentarom: „Oni i ne pomišljaju da tada neće biti na vlasti.“

– Kalendar jeste obavezujući, ali nije kada je u sukobu sa moralom i zdravom pameću. Država je dala jak politički podtekst Ekspu i to je problem. To nije projekat od nacionalnog značaja. Od početka je pozicioniran drugačije. Privatno profiterski. Kolege su zaprepašćene i ogorčene i ne žele da učestvuju u predstavi – ističe direktor jedne beogradske škole.

Nikola Ćurčin, potpredsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da je u celoj priči sporno nekoliko stvari.

Najpre pitanje bezbednosti.

– Posle pada nadstrešnice na javnom objektu kakva je Železnička stanica u Novom Sadu, za koji nemamo nikakav epilog uzroka i odgovornosti više od godinu dana, postavlja se pitanje da li će objekat koju treba posetiti imati upotrebnu i sve ostale dozvole u vreme kad treba planirati posete đaka. Druga stvar je što roditelji nisu uključeni u odlučivanje. Ova aktivnost je na tragu čuvenih izjava o tome da „deca pripadaju državi“, pa se bez saglasnosti roditelja vode van školskog objekta. Tu je i pitanje finansiranja. Ko će platiti prevoz, ulaznice, užinu, dnevnice za ovu posetu? Opet roditelji, na ovaj ili onaj način, u većoj ili manjoj meri. Na kraju, postavlja se i pitanje koje će sadržaje đaci posetiti i da li su usklađeni sa različitim uzrastima i obrazovnim profilima, da li imaju obrazovnu svrhu – kaže Ćurčin.

Iz Ministarstva prosvete naglašavaju da organizovane posete učenika Ekspo izložbi ne predstavljaju deo obaveznih školskih aktivnosti.

„Odluka o eventualnom učešću u ovakvim programima donosi se na nivou svake škole pojedinačno, u skladu sa interesovanjem učenika, nastavnika i roditelja. Takođe, kao i u slučaju svih drugih fakultativnih ekskurzija, izleta i vannastavnih aktivnosti, maloletni učenici mogu učestvovati isključivo uz prethodnu saglasnost roditelja, odnosno zakonskih staratelja. Na taj način se poštuje pravo porodica da samostalno odluče o učešću dece u aktivnostima koje nisu deo redovnog nastavnog programa“, navode iz Ministarstva.

– Da li zaista treba da budemo zadovoljni time što dobijamo uveravanja da niko neće na silu odvoditi decu, budući da su, valjda, takva vremena prošla? Mislim da ne, jer to ne menja sadašnje stanje niti razjašnjava kako se odluke o obrazovanju donose. Resursi koje imamo za unapređivanje kvaliteta obrazovanja veoma su skromni. Da li ta minimalna sredstva, koja često nisu dovoljna ni za sapun i toalet papir u školama, sada treba da se troše na organizovanje poseta izložbi, jer je procenjeno da je to prioritet? Vratimo se opet na Japan i druge zemlje koje su ovakve aktivnosti organizovale: nije loše da se na njih ugledamo, jer je njihov obrazovni sistem zaista bolji, ali iznenađuje od čega smo mi krenuli – smatra psihološkinja Marina Videnović.

Ona dodaje da priče o Ekspo izložbi produbljuju podele, a sada se te podele, preko zvaničnih dokumenata, ponovo uvode u škole, koje su i inače rastrzane turbulencijama u kolektivima, podelama na „poželjne“ i „nepoželjne“, kao i partijskim zapošljavanjem.

– Atmosfera u školi se neminovno odražava na nastavni proces i na dobrobit učenika, bez obzira na to da li roditelji daju ili ne daju saglasnost – ističe Videnović.

Podsetimo da je i poziv države studentima i srednjoškolcima za volontiranje tokom trajanja Ekspa u delu javnosti dočekan „na nož“, a u nekim srednjim školama đaci čak nisu dali priliku nadležnima da predstave program volontiranja. Učenički parlament Devete beogradske gimnazije ovu ponudu je odbio.

Specijalizovana izložba ”Ekspo 2027 Beograd” biće održana u Beogradu od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine. To je najveća međunarodna manifestacija koja će se održati u Srbiji, na prostoru opštine Surčin. Organizatori najavljuju da će ova specijalizovana svetska izložba privući više od 130 država, koje će u svojim paviljonima predstaviti inovacije, kulturu i tehnološka dostignuća.

Pod zvaničnim sloganom „Igra(j) za čovečanstvo — sport i muzika za sve”, manifestacija spaja edukaciju, biznis i zabavu, sa posebnim fokusom na važnost igre i kreativnosti za napredak modernog društva. Pored ogromnog turističkog i ekonomskog značaja za ceo region, EXPO donosi i masovne infrastrukturne projekte, pa će tako kompleks u Surčinu pored izložbenog prostora obuhvatiti i novi Nacionalni stadion, saopštili su nadležni.

Atanacković: Pritisaka će biti

– To što režim koji sprovodi čistke u obrazovnim institucijama, koji gazi škole, koji otpušta nastavnike, koji vrši odmazdu nad decom, najavljuje da je nešto „neobavezno“, naravno da je potpuna besmislica. Reč je o režimu poznatom po masovnim ucenama i prisilnom smeštanju ljudi u autobuse za prevoz u arene i logore. Pritisaka će biti, i to je, kao i u svemu, pre svega stvar odluke građana da li će se tome suprotstaviti ili će pognute glave da uzmu učešća u fašizmu – komentariše Dejan Atanacković, pisac i aktivista.

On smatra da niko ne može naterati odgovornog nastavnika ili roditelja da se saglasi sa takvom „zloupotrebom sopstvene dece“, da deca budu „kao stado vođena da se dive glamuroznom državnom kriminalu i rizikuju život pod nekim novim na brzinu sklepanim nadstrešnicama“.

– Ali ako se već sada ne čuje masovan odgovor, ne treba očekivati da će ga biti kada i ako do toga zaista i dođe. Sama činjenica da mi govorimo o tome kao nečemu što će se zaista dogoditi je poražavajuća. Priča o tome kako je režim “već poražen”, i kako je sada samo preostalo da nam se dogode izbori, zato je potpuno besmislena i biće besmislena sve dok je „Ekspo“ realnost ovog grada i ove zemlje. Neophodno je već sada, a trebalo je i ranije, angažovati sve opozicione potencijale za međunarodnu diskreditaciju te kriminalne manifestacije, bespogovorno je predstaviti međunarodnoj javnosti kao organizovanu državnu pljačku i javnu sramotu za svakog ko se tu pojavi, pa i upozoriti na opasnost po živote učesnika i posetilaca imajući u vidu ko i na kakav način gradi te objekte. Ionako će sve to ostati da trune na surčinskoj ledini – kaže Atanacković.