U ratovima po inostranstvu 28 Srba

Član parlamenta i stručnjak za bezbednost, Zoran Dragišić nema dilemu – ovi ljudi predstavljaju bezbednosni rizik za zemlju.

– Svi ljudi koji kao borci učestvuju u inostranim sukobima po povratku u zemlju predstavljaju bezbednosni rizik. Oni se najčešće vraćaju visoko fanatizovani i sa vojničkim iskustvom. Upravo zbog toga smo i promenili Krivični zakonik, čime je država na adekvatan način odgovorila na ovaj vid bezbednosne pretnje, kaže Dragišić, koji je u Skupštinu Srbije izabran na listi Srpske napredne stranke.

Izmene o kojima govori, odnose se na dopune Krivičnog zakonika iz oktobra 2014. godine. Tada su u naš pravni sistem ubačena krivična dela učestvovanje i vrbovanje ljudi da učestvuju u inostranim oružanim sukobima. Raspon zatvorskih kazni za ova dela varira od šest meseci do 10 godina.

Prema podacima iz „nonpejpera“ Evropske komisije, domaće tužilaštvo je podiglo optužnice protiv sedam lica za krivična dela povezana sa terorizmom, od kojih su četiri lica optužena za finansiranje terorizma.

Iako smatra da je izmena Krivičnog zakonika adekvatan odgovor države, Dragišić priznaje da mora još mnogo da se uradi da bi se država, onoliko koliko je to moguće, zaštiti od terorizma.

– Od tako velike i ozbiljne opasnosti nije moguće zaštititi se u potpunosti. Ali, bez izmena Krivičnog zakonika policija i tužilaštvo ne bi imali nikakav alat za borbu protiv ovog bezbednosnog rizika. U svakom slučaju, nije samo na policiji i tužilaštvu da se bori protiv terorizma, već to mora da čini čitavo društvo – kategoričan je Dragišić.

A dokument koji upravo predviđa širi društveni angažman u borbi protiv terorizma Vlada već godinu dana odbija da usvoji. Nacrt Nacionalne strategije za borbu protiv terorizma za period od 2016. do 2021. godine, kao i prateći akcioni plan je završen, ali i pored toga što je njihovo usvajanje pregovaračkim Poglavljem 24 bilo predviđeno pre godinu dana, Vlada to još nije učinila.

Prema podacima kojima raspolaže Predrag Petrović, izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Radna grupa trenutno razmatra komentare na nacrt koji su im poslale nevladine organizacije.

– Strategija predviđa koordiniran odgovor države i društva na izazove nasilnog ekstremizma. Međutim, nacrt pati od brojnih manjkavosti. U prvom redu, nedostaje analiza stanja u zemlji, a nigde se ne spominju ni resursi kojima država raspolaže. Stoga mi nacrt strategije više liči na ispunjavanje uslova iz poglavlja 24, nego što predstavlja istinski odgovor na bezbednosne pretnje, smatra Petrović.

Strategija obiluje opštim mestima, navodi Petrović, i strahuje da bi i ona, kao i brojne prethodne, mogla da ostane mrtvo slovo na papiru. Pored odsustva bilo kakve analize bezbednosnog stanja u zemlji, stručnjacima iz BCBP-a je u nacrtu strategije zasmetalo i redukovano shvatanje ekstremizma.

– U strategiji se od nasilnih ekstremista pominje samo islamski fundamentalizam. Nigde se ne govori o desnom ekstremizmu. Takođe, autori nacrta nisu ulazili u specifične društvene okolnosti koje dovode do rasta ekstremizma, već se samo pozivaju na globalne trendove – kaže Petrović.

Počučin slučaj najpoznatiji

Od povratnika sa inostranih ratišta, niko više medijske pažnje nije dobio od bivšeg portparola Protivterorističke jedinice MUP-a i novinara televizije Pink – Radomira Počuče. On je po povratku iz Ukrajine, gde se borio na strani proruskih separatista, bio priveden od strane policije. Vrlo brzo posle toga, Počuča se nagodio sa tužilaštvom da prizna krivicu, a po sporazumu je dobio uslovnu zatvorsku kaznu od godinu i po dana zatvora.