Osnovna škola „Branko Pešić“ u Zemunu prva je u Beogradu otvorila svoja vrata za učenike koji su, bežeći od rata zapadnobalkanskom rutom, ostali zaglavljeni u Srbiji. I ovog 1. septembra OŠ „Branko Pešić“ će, više od bilo koje druge škole u zemlji, u svoje klupe primiti đake sa Bliskog istoka.
– Deca su fenomenalna. Voljna su da uče, da rade. Druga deca su ih odlično prihvatila. Druže se u i van škole, postaju prijatelji na društvenim mrežama. Nismo imali nikakvih prigovora ni od roditelja – priča za Danas Nenad Ćirić, direktor OŠ „Branko Pešić“.
Do ove školske godine u ovoj zemunskoj školi bila su 73 đaka iz inostranstva, uglavnom Avganistana. Iako se još uvek ne zna koliko će ih biti u narednoj školskoj godini, direktor Ćirić očekuje da se broj đaka iz prihvatnih centara značajno poveća.
– Pre nego što pođu u školu, sa đacima se obavi procena znanja na osnovu koje se svrstavaju u odgovarajući razred. Oni uče po redovnom nastavnom programu, ali naši profesori program prilagode njihovim mogućnostima. Deca migranata idu u redovne razrede i ne treba im mnogo vremena pre nego što nauče da se koriste srpskim jezikom – kaže Ćirić.
Projektom inkluzije migranata u naš obrazovni sistem rukovodi Ministarstvo prosvete. Kako je Danasu rečeno u ministarstvu, sve škole u Srbiji imaju obavezu da sačine Plan podrške škole o uključivanju učenika izbeglice ili tražioca azila.
„Plan treba da sadrži aktivnosti odeljenjskog starešine, organizaciju opštih roditeljskih sastanaka, časova odeljenjske zajednice u cilju pripreme roditelja i učenika za dolazak novog učenika kome je potrebna podrška“, navode u ministarstvu.
I dok se ministarstvo brine da sve prođe glatko unutar učionica, deo posla oko prevoza i ishrane dece obavlja Komesarijat za izbeglice.
„Komesarijat za izbeglice i migracije pruža podršku kada je reč o uključivanje migranata u školski sistem. Kao i do sada, nastavićemo da brinemo o prevozu najmlađih migranata do škola i nazad u prihvatne i centre za azil. I dalje ćemo brinuti i o ishrani dece dok su u školi i pohađaju nastavu. Kao i najveći deo troškova zbrinjavanja migranata i ishranu u najvećem delu finansiraju donatori. Trenutno se procenjuje da li i koliko treba dodatnih sredstava za prevoz dece, kako bi se precizirale potrebe sa donatorima“, navode u Komesarijatu za izbeglice.
Jedan od glavnih donatora projekta inkluzije dece je Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR). Mirjana Milenkovski iz beogradske kancelarije UNHCR-a objašnjava za Danas da ne postoje značajne birokratske i zakonske prepreke da migranti budu upisani u škole bez obzira što nisu državljani Republike Srbije i njihov pravni status nije regulisan.
– Najveći broj onih koji su upisani u školu su izrazili nameru da traže azil, ali nisu još uvek to i učinili. Bez obzira na to, važećim zakonima je i propisano da svi oni treba da budu uključeni u redovno obrazovanje, tako da nema nikakvih prepreka da pohađaju školu kao sva ostala deca. Bilo da čekaju azil ili ne, ne treba da gube kontinuitet u obrazovanju – navodi ona.
Radoš Đurović, direktor Centra za tražioce azila, kaže da je dobro što Ministarstvo prosvete preuzima odgovornost za proces inkluzije dece migranata, ali da je važno pružati kontinuiranu podršku na terenu njima i njihovim porodicama, kako bi uspešno i završili proces školovanja.
– Treba pomoći roditeljima sa zahtevima za upis, treba edukovati nastavni kadar jer su to deca iz socijalno osetljivih grupa, pedagozi moraju da znaju da rade sa njima, potrebni su i prevodioci koji će povremeno biti angažovani u školama dok deca ne nauče jezik, treba stvoriti uslove i u prihvatnim centrima da oni mogu da uče, nastavni materijal za decu – podseća Đurović.
On objašnjava da se mora raditi sa celom porodicom jer dosadašnja iskustva pokazuju da ako roditelji ne podrže decu, oni posle nekog vremena prestaju da idu u školu. Uz to, prema njegovoj oceni, interesovanje dece će se održati ako budu raspoređeni u razrede na pravilan način, bez diskriminacije.
– Upis mora da se vrši tako da to zaista bude inkluzivno, do troje migranata u jednom odeljenju, ne bi trebalo ni da ih voze posebnim prevozom, oni treba potpuno da budu deo sredine u kojoj žive, preporučuje on.
Đurović dodaje da Centar još od 2012. godine radi na upisu dece u školu, kada je upisano prvih 40 dece, te da je u početku bilo problema, ne u školama i sa drugom decom kao što bi se možda očekivalo, već sa pojedincima u institucijama kao što je Komesarijat za izbeglice.
– Bilo je pojedinačnih pokušaja upravnika prihvatnih centara da ospore upis dece, nisu imali razumevanja da treba da im omoguće hranu koju bi poneli u školu, neke izbeglice su izbacivali iz prihvatnih centara – tvrdi Đurović, ali kaže da se situacija značajno promenila od kad su migranti počeli duže da se zadržavaju u našoj zemlji.
Bogovađa primila prve učenike
Prema podacima Ministarstva prosvete, broj dece izbeglica koji su se upisivali u škole u Srbiji rastao je u poslednjih nekoliko godina. U školskoj 2013/14. godini upisano je sedam učenika tražioca azila u osnovnu školu u Bogovađi. Već 2015. godine u istu školu upisalo se 30 đaka. Naredne godine ukupno je 200 učenika pohađalo škole u Lajkovcu i u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
