Site name

I novi Zakon o visokom obrazovanju izaziva nejasnoće o dužini trajanja funkcije organa poslovođenja

Bez ograničenja broja mandata dekanima

Rešenje iz novog Zakona o visokom obrazovanju da se rektori, dekani i drugi organi poslovođenja biraju na tri godine sa mogućnošću jednog uzastopnog izbora ponovo je otvorilo put za različita tumačenja, što je bio slučaj i sa prethodnim zakonom, zbog čega je tadašnje rukovodstvo Ministarstva prosvete tražilo autentično tumačenje od Skupštine Srbije.

2

Piše: V. Andrić

Beograd 10. oktobar 2017. 13:30

Bez ograničenja broja mandata dekanima

Foto: Stanislav Milojković

- Kada sam bio pomoćnik ministra zatekao sam situaciju u kojoj se zakon tumači kako kome odgovara. Često kada su dva kandidata u sukobu posto je jedan bio dva puta dekan, a drugi nije, pišu Ministarstvu da arbitrira i "stane na nečiju stranu". Nažalost, praksa u prethodnom periodu nije bila ujednačena već se mišljenje Ministarstva menjalo od slučaja do slučaja. To je bio razlog traženja autentičnog tumačenja kako bi za sve zakon bio isti - kaže za Danas Milovan Šuvakov, nekadašnji pomoćnik ministra prosvete, tokom čijeg mandata je parlament "presudio" da jedna osoba može biti na funkciji organa poslovođenja najviše dva mandata u toku svog radnog veka, bez obzira da li su spojeni ili razdvojeni.

Šuvakov podseća na formulaciju iz prethodnog zakona da se "organ poslovođenja bira na tri godine sa mogućnošću jednog ponovnog izbora", napominjući da je u novom zakonu reč "ponovno" promenjena u "uzastopno".

- Samim tim prethodno autentično tumačenje ne može da se koristi, ali ja ne vidim kako je ova formulacija u bilo čemu jasnija od prethodne. Neko može da tumači da nakon pauze može ista osoba opet da bude dva mandata dekan, a neko da jedna osoba može da bude samo jednom dekan sa mogućnošću uzastopnog mandata. U duhu kontinuiteta pravnog okvira ovo drugo tumačenje je, po mom mišljenju, ispravnije. Međutim, u praksi ćemo se vratiti u period kada Ministarstvo prosvete arbitrira sa dvostrukim aršinima, što je očigledno i bila namera predlagača zakona - smatra Šuvakov.

On misli da je zbog dostupnosti ove funkcije i načina donošenja odluka na fakultetima važno limitirati broj mandata dekana na državnim univerzitetima, napominjući da je "očigledno dominirao interes pojedinaca koji su imali uticaja na predlagača zakona, a ne opšte dobro".

Kako nam je objašnjeno na Univerzitetu u Beogradu, dosadašnji dekani i rektori mogu ponovo da budu birani, bez obzira što su ranije bili na tim funkcijama, jer se svi rokovi računaju od novog zakona. Tako je, kažu, bilo i kada je usvojen Zakon o visokom obrazovanju 2005. godine - mandat dekana i rektora je pre toga bio dve godine, a po tom zakonu je promenjen u tri, pa su mnogi koji su ranije bili dekani po starom, potom bili još dva puta po tri godine na čelu visokoškolskih ustanova.

U Ministarstvo prosvete daju svoje tumačenje:

- Izbor organa rukovođenja (rektora, dekana, direktora) na tri godine sa mogućnošću jednog uzastopnog mandata treba razumeti tako da se isto lice može birati dva puta uzastopno, a nakon isteka uzastopnih mandata, to lice ponovo može biti izabrano tek nakon isteka mandata nekog drugog lica, ali bez mogućnosti ponovnog uzastopnog izbora - rečeno nam je u Ministarstvu.

Na pitanje zašto nije zadržano rešenje iz prethodnog zakona, u Ministarstvu navode da "broj mandata na koji lice može biti izabrano na dužnost organa poslovođenja odgovara koncepciji novog zakona, s obzirom da su njime osnažene uloge saveta visokoškolske ustanove i prosvetne inspekcije u kontroli rada organa poslovođenja". Kažu i da je, imajući u vidu novine koje donosi zakon, data mogućnost da se lica koja su prema starom zakonu obavljala dužnost organa rukovođenja, mogu ponovo kandidovati na tu funkciju.

Želja politike da kontroliše nauku

- Neograničeni mandati idu u prilog vladajućoj partiji, njihovim istomišljenicima i simpatizerima na fakultetima. Oni predstavljaju želju politike da kontroliše nauku i visoko obrazovanje. Moj stav je potpuno suprotan: rektori i dekani fakulteta trebalo bi da se biraju javnim konkursom na određeno vreme. Takođe treba da bude otklonjen uslov da rektor, prorektori i dekani moraju da budu prethodno stalno zaposleni na univerzitetu ili fakultetu koji žele da vode. Na ovaj način bi na rektorske i dekanske pozicije dolazili najkompetentniji ljudi, kao što je to slučaj na najboljim svetskim univerzitetima - kaže za Danas akademik Dušan Teodorović, predsednik Odbora za visoko obrazovanje SANU.

povezane vesti

komentari (2)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Pobesneli Maks

10. oktobar 2017.

Na sceni je plan uništenja školstva, zdravstva, vojske i policije. To izvršava vladajuća stranka u ime stranih mentora, a možda i Soroša sa kojim se sastaju. Naše društvo se približava modelu društva kao u filmu Pobesneli Maks (čitaj pobesneli Vučić). Tako nastali haos biće veoma teško ukloniti i dovesti društvo u normalu. Šta to beše normalno, šta to beše moralno?

Marija

11. oktobar 2017.

Pa dobro. Jel to znaci da sada i asistenti opet mogu da se biraju 3 plus 3? Pa da ostvare asistentski staz od 18 god???