Iako za endokrinološka ispitivanja hormona rasta kod dece ne postoje liste čekanja, ovaj pregled, koji se sa potpunom opremom obavlja jedino u Institutu za majku i dete, ne može se lako ni zakazati.
Termin je moguće dobiti jedino elektronskim zakazivanjem svakog 5. u mesecu za naredni mesec, ali kako nam se požalila jedna majka, doktorka sa pedijatrije u njenom domu zdravlja to bez uspeha pokušava još od jesenas.
Terapiju hormona rasta smisleno je primenjivati kod dece kod koje se ovaj hormonski poremećaj utvrdi pre puberteta, jer kasnije nije delotvorna. Ali, da bi se pokrenulo lečenje, najpre je potrebno da se potvrdi kako problem postoji, a više meseci čekanja na dijagnostiku može biti rizično za decu kod koje se pred sam pubertet uoči zaostajanje u rastu.
– Kad sam pozvala Odeljenje za endokrinologiju Instituta za majku i dete da pitam u čemu je problem, rekli su mi da je to tako i da mogu samo da se žalim Ministarstvu zdravlja – kaže majka čiji je 14-godišnji sin počeo da zaostaje u rastu za svojim vršnjacima.
U Institutu za majku i dete kažu za Danas da ova ustanova pokriva celu Srbiju i da je premalo lekara za tu količinu posla.
– Mi imamo oko 300 pregleda mesečno, što je za nas mnogo jer su naši pacijenti teško bolesna deca koja se prate godinama. Svako od nas prati oko 500 takvih bolesnika – kaže Tatjana Milenković, načelnica Odeljenja endokrinologije, na kome rade tri lekara i pet sestara, odnosno tri puta manje nego, recimo, na Pedijatrijskoj klinici u LJubljani.
Ona ističe da endokrinolozi Instituta u svakom trenutku imaju oko 400 pacijenata više nego bilo koji drugi takav centar u Srbiji, jer se pojedini poremećaji kod dece, poput kongenitalne hipotireoze, prate jedino u toj zdravstvenoj ustanovi. S druge strane, kako navodi doktorka Milenković, često se u Institut upućuju deca koja nemaju endokrinološki problem.
– Problem se može rešiti unapređenjem kvaliteta rada lekara pedijatara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, koji će upućivati onu decu kojoj je pregled endokrinologa stvarno potreban, i to čim se problem uoči, bez čekanja do 14. ili 15. godine života – naglašava doktorka Milenković.
Na pitanje zašto se pregledi ne zakazuju prema prioritetu, kaže da je to bilo moguće pre elektronskog zakazivanja, ali sada više ne.
Pregledi dece koja zaostaju u rastu može se obaviti i u Tiršovoj. Međutim, roditelji, često prema savetima svojih pedijatara, izbegavaju ovu ustanovu, jer ona nema aparat za analizu hormona rasta, zbog čega ne može kvalitetno da obavi ispitivanje.
– Analize hormona rasta se ne rade na Klinici u Tiršovoj jer nemamo potrebnu opremu, ali se pregledi na najvišem nivou obavljaju i uzorci šalju na analize najčešće u Klinički centar Srbije. U skladu sa njihovim kapacitetom, analize dobijamo nekada veoma brzo, a nekada se na njih čeka – kaže direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj dr Zoran Radojičić, i napominje da je klinika u pregovorima za nabavku ovog aparata, ali da postoji i problem prostora, jer stara zgrade ove ustanove ne može da odgovori savremenim potrebama medicine.
Dok se zdravstvene institucije bore sa nedostatkom osoblja, prostora i medicinske opreme, roditeljima preostaju privatne klinike, iako za zdravstveno osiguranje izdvajaju mesečno 10,3 odsto svoje zarade.
Objašnjenje za problem sa zakazivanjem endokrinoloških pregleda zatražili smo i od Ministarstva zdravlja, ali od njih, uobičajeno, odgovora nema. Telefon za medije koji im je već dugo naveden na sajtu nije u funkciji, niti iko od zaduženih za odnose s javnošću odgovara na pozive.
Započeti terapiju pre puberteta
Kako je pre par meseci saopštilo udruženje „Horast“, povodom Svetskog dana dece niskog rasta, u Srbiji je danas oko 600 mališana koji primaju terapiju hormona. Opšti savet lekara je da se lečenje započne pre puberteta. Razlog za zabrinutost postoji ukoliko je rast deteta manji od 4,5 centimetara godišnje, odnosno ako dete nije preraslo prošlogodišnju odeću.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
