Site name

Nacrt novog zakona o bezbednosti o saobraćaju zbog oštrih sankcija podelio javnost

Kazna od 120.000 dinara - za život deteta ili za pun budžet

Biljić: Kod povreda u saobraćaju dosuđuju se veoma niske naknade šteta, dok država ima kaznenu politiku kojoj nije cilj zaštita građana već punjenje budžeta * Okanović: Nije tačno - troškovi od saobraćajnih nezgoda daleko veći nego prihodi od kazni

Nacrt novog Zakona o bezbednosti u saobraćaju, koji je zbog mnogo oštrijih kazni u javnosti izazvao polemiku, nalazi se trenutno na usaglašavanju u Evropskoj komisiji, a mogao bi se naći pred srpskim poslanicima u januaru.

16

Piše: M. Obradović

Beograd 27. novembar 2016. 07:52

Ono što je izazvalo s jedne strane odobravanje, a sa druge negodovanje, jesu kazne koje će ići i do 120.000 dinara.

Ukoliko vozač tokom vožnje drži u krilu dete čeka ga upravo ta kazna od 100.000 do 120.000 dinara plus 14 kaznenih bodova i plus još oduzimanje dozvole. Ako je dete u krilu suvozača, sleduje mu “samo” novčani deo kazne od 100.000 do 120.000 dinara. Ako dete mlađe od 12 godina nije u sedištu, predlaže se kazna od 30.000 dinara. Trenutno važeća kazna za taj prekršaj je 5.000 dinara.

Biće povećana i kazna za nevezivanje pojasa vozača i suvozača i to sa 5.000 na 10.000 dinara.

Oštrije sankcije čekaju i one koji budu vozili u alkoholisanom stanju. Na primer, do sada su oni koji su vozili sa više od dva promila alkohola u krvi, morali da plate od 100.000 do 120.000 dinara uz oduzimanje dozvole i kaznene poene, a od sledeće godine će toliku kaznu morati da plate oni koji su u krvi imali 1,2 promila alkohola.

Predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović podseća da je prethodni zakon donet 2009. godine utvrdio važeće kazne za saobraćajne prekršaje.

- Potom je 2014. godine zakonom o prekršajima omogućen popust od 50 odsto ukoliko se kazna plati u roku od osam dana. Time su faktički kazne prepolovljene. U ovom novom nacrtu uglavnom se kazne podižu tako da budu na nivou onih iz zakona iz 2009. godine - objašnjava Okanović.

Međutim ako se uzme u obzir da je prosečna plata u Srbiji 45.000 dinara, a da se mnogo veći broj zarada nalazi ispod ove cifre nego iznad, postavlja se pitanje ekonomske opravdanosti ovolikih kazni.

Advokat Vojin Biljić ističe da se kod nas pogrešno smatra da se izmenama zakona može popraviti loše stanje u društvu koje je pre svega posledica nefunkcionisanja institucija, a ne samih zakonskih tekstova.

- Zakon nema magičnu moć da sam po sebi obezbedi svoju primenu, već je potrebno da država organizuje svoj sistem tako da funkcioniše. Na žalost, umesto toga, država pribegava apsurdnim zakonskim rešenjima, koja su neretko i u suprotnosti sa ustavnim garancijama, prebacujući na građane teret svoje nefunkcionalnosti. Jedan od takvih primera su i kazne propisane novim ZOBS-om. Ako u državi u kojoj je minimalna zarada oko 200 evra, a zarada dobro pozicioniranog i fakultetski obrazovanog državnog službenika oko 500 evra, propišete kaznu od 1.000 evra za propust vezivanja deteta u saobraćaju, postavlja se pitanje da li kršite pravo na imovinu građana. Ako je cilj države da se radi bezbednosti deteta, to isto dete sankcioniše tako što će gladovati, onda država ima problem sa sagledavanjem interesa deteta. Interesantno je to sa sudska praksa dosuđuje veoma niske naknade šteta kod povreda u saobraćaju, pravdajući to svrhom naknade štete, a država istovremeno ima kaznenu, ali i taksenu politiku kojoj nije cilj zaštita svojih građana već punjenje budžeta od strane tih istih svojih građana. Kako drugačije objasniti to da za minimalnu zaradu svakog meseca morate da pravite izbor između toga da li da platite račun za infostan i struju ili platite sudsku taksu ili platite kaznu u saobraćaju ili nahranite svoje dete. Podrazumeva se, naravno da vi tog meseca ništa nećete jesti”, kaže Biljić.

Okanović, međutim, ističe da ne stoji teza da država hoće da puni budžet kaznama, jer su troškovi od saobraćajnih nezgoda daleko veći nego prihodi od kazni. Prema njegovim rečima, država od kazni za saobraćajne prekršaje godišnje naplati 25 do 30 miliona evra, a procenjuje se da su ukupni direktni i indirektni troškovi od saobraćajnih nezgoda u prošloj godini bili 280,2 miliona evra.

- Samo troškovi lečenja 20.000 povređenih u saobraćajnim nezgodama godišnje su daleko veći od prihoda od kazni. Državu ne zanima da naplati kazne, već da niko ne plaća kazne i da nema povređenih u saobraćaju - ističe on dodajući da se gubitak deteta zbog toga što nije vezano ne može iskazati nikakvom cenom.

Bolje nego '80-ih, gore nego u EU

Srbija je u poslednjih 30 godina zabeležila značajan napredak u smanjenju stradalih u saobraćajnim nezgodama budući da je krajem 80-ih godina prošlog veka bilo oko 2.000 mtrvih na 100.000 vozila, a prošle godine 600, ali to je i dalje mnogo više od razvijenih evropskih zemalja. Okanović ističe da je razlog za ovoliku razliku to što se u zapadnoj Evropi počelo są sistemskim merama pre 40 godina, kao i da se kod nas danas vode diskusije o bezbednosti u saobraćaju, kakve su se tamo vodile pre 30 ili 40 godina.

TABELA

Godišnji broj poginulih na 100.000 vozila

Zemlja Stradali

Srbija 34

Švedska 4,7

Nemačka 6,8

Francuska 7,6

Hrvatska 21

Crna Gora 37

Makedonija 49

BiH 76

povezane vesti

komentari (16)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Abe

27. novembar 2016.

Problem jeste u tome što drastično povećenje kazni za saobraćajne prekršaje uglavnom puni džepove saobraćajnih policajaca, pa te mere ne čine dobro ni budžetu ni propisima. Problem jeste u tome što država nije u stanju uspostaviti da sistem funkcioniše, ne samo u sferi saobraćaja, no u većini svera življenja i sve svoje nesposobnosti se trudi primerno naplatiti od svojih gladnih građana.

Darko

27. novembar 2016.

Ja sam prvo dete dobio 2007. godine kada u Srbiji jos.uvek nije bilo obavezno decije sediste ali sam ga uvek ali uvek vozio u decijem sedistu. Kolika je kazna mene ne zanima jer sad ovo mladje dete ne vozim u decijem sedistu da ne bih platio kaznu nego zato sto ne zelim da mi strada jer npr. neka budala iz suprotnog smera kucka poruke dok vozi.

boco

27. novembar 2016.

bilo je dozvoljeno 0.2 % alkohola sad vracaju na 1.2% di to vodi povecanju pijanstva

charlie

27. novembar 2016.

Naravno da su troškovi udesa ogromni kada agenti osiguranja rade u dilu sa "ovlašćenim" servisima koji za saniranje običnog "češanja" vozila naplaćuju astronomske cifre od osiguranja bez ikakve kontrole.

Salasso

27. novembar 2016.

Kad pogledate spisak zemalja jasno je da je presudan kvalitet puteva, kvalitet i kvalitet vozila dok je izgleda u Bosni problem i kvalitet samih vozača. Naše mačo sirovine su koren svih problema.

Miki

27. novembar 2016.

A loš put, loš auto, loša regulacija saobraćaja... Ali opleti po narodu, nema veze, ionako je narod "stoka jedna grdna".

3OPAH

27. novembar 2016.

Zaista cenim i rado čitam Danas ali sam razočaran potrebom da se na ovaj način diskutuje o ovoj temi. Stvar je jako prosta: nemojte da pravite prekršaje i neće vas zanimati kolika je kazna za prekršaj. Verovatno bi bilo pravednije da u ovako osiromašenoj zemlji kazna bude određena u zavisnosti od visine primanja, ali oni koji voze "besne" automobile i bahati su uglavnom imaju prijavljena minimalna primanja pa dok poreska ne odradi svoj posao, ovakav vid kažnjavanja nije delotvoran. Molim Vas da zadržite svoj integritet i ne povladjujete većini ovakvim tekstovima: zakon mora da se poštuje i ako se poštuje, visina kazne je nebitna.

Nebojsa

27. novembar 2016.

Sve sto prica doticni od drzavnog kazana nije istina, kazne se povecavaju da bi se napunila kasa i tacka. Ako stvarno zele da uvedu red prvo treba da iskorene fingirane saobracajne nesrece, od toga odredjena ekipa poprilicno dobro zaradjuje... Druga stvar je da svi budu jednaki pred zakonom, da se ukinu veze i protekcije i da svi jednako podlezu kaznjavanju ( tatini sinovi, sluzbena lica, kumovi, braca sluzbenih lica, politicari...). Kada se to resi, bice novca od kazni i vise nego dovoljno. Ja sam svom detetu kupio sediste od prvog dana, ne treba niko da me prisiljava na to

Dugi

27. novembar 2016.

Ova vlast sve vise lici na beogradske dahije uoci Prvog srpskog ustanka. Deru kozu svima, posebno nejakima i starima, a ovo sto zovu kaznenom politikom je najveca medjunarodna bruka. Kadije, muftije, knezevi, bimbase, pase i jataganlije stegli sa svih strana, gore nego smrt dusu.

Dragan Lo

27. novembar 2016.

Damir Okanovića i prof.Milan Vujanić dali su krupan doprinos korupciji. Svi mi činimo prekršaje, ali zbog ovakvih "zakonodavaca" patimo za Turcima. Zulum je podnošljiviji.

Mile

27. novembar 2016.

Kazne su nekoliko puta vece nego u Sjedinjenim Drzavama. Za dve, najvise tri godine, isto ce biti i sa platama, infrastrukturom, zdravstvenom zastitom i obrazovanjem.

Filip filipovic

27. novembar 2016.

Izvinite vide li neko od pisaca zakona dete od 10,11,12 godina,u kakvo decije sediste njih smestiti?

Vojvodjanin

27. novembar 2016.

Okanovic , karijerni birokrata, ima zadatak da napuni budzet ne birajuci sredstva i nacine a bezbednost saobracaja i briga o deci su samo velika prevara.Misli li pametnjakovic kako ce se taksijem prevesti dete do bolnice.Zar je po pametnjakovicu bezbednije ici mracnim,prometnim drumom peske ili kolima.Covek kao da ne zivi u Srbiji,kao da ne zna kakvi su nam putevi i kakve su nam plate.Jedino ce ga podrzati panduri jer ce tarifa, da zazmure, sa crvene skociti na pet crvenih.

Milan Topalov

27. novembar 2016.

"Biće povećana i kazna za nevezivanje pojasa vozača i suvozača..." ZAŠTO O TOME BRINE POLICIJA!? To treba, kao u BRD, da bude "stvar" osiguravajućih društava, pa ako neko učestvuje u nesreći, NEMA NI OBEŠTEĆENJA, pa vozite bez pojasa!!! Nikakva državna prinuda i naplaćivanje kazni!!! Pozdrav iz Banata!

Šone Odžaci

28. novembar 2016.

Naravno da je cilj otimanje. Da postoji i 1 % brige o deci i gradjanima, kažnjavali bi firme i gazde koji kasne sa isppatama zarada i maltretiranje ljudi na poslu.

Andrej

28. novembar 2016.

@3OPAH, po toj logici (ako poštuješ zakon, ne zanima te kazna), možemo uvesti i da se za nevezivanje pojasa odseca desna noga. Jer - onaj ko poštuje zakon - ne treba se bojati kazne, je l tako? U tom slučaju sigurni smo i da neće doći do ponavljanja problema, jer prekršilac verovatno neće tako skoro voziti.