Rizik od bankrotstva ekstremno visok

Pri tome se na godišnjem nivou ukupno 7,6 odsto potraživanja uopšte ne naplati, jer firme kojima je isporučen proizvod ili izvršena usluga bivaju blokirane ili odu u stečaj pre nego što izmire svoje dugove.

Istraživanje pokazuje da su rokovi najviše produženi u proizvodnji prehrambenih proizvoda gde je prosek naplate uvećan za 23 dana. Najduže čekaju na naplatu, čak 219 dana, izvođači radova u elektroenergetici i na gasnim postrojenjima i mrežama, a zatim izvođači građevinskih radova (203 dana). Na trećem mestu su proizvođači u prehrambenoj industriji sa 164 dana, kao i proizvođači tekstila sa prosečnih 163 dana.

U odnosu na 2016. godinu kada je prosečna zaduženost anketirane firme bila 196,5 odsto u odnosu na visinu upisanog kapitala, zaduženost je nastavila da raste i sada iznosi 202,7 odsto u odnosu na visinu upisanog kapitala.

„Svaka prosečna firma trenutno ima dva puta više dugova od ukupnih sredstava s kojima je počela svoj rad. Ovo znači da je rizik od bankrotstva firmi koje posluju u Srbiji i dalje ekstremno visok, a u tome prednjače preduzetnici, mikro i mala preduzeća“, navodi se u izveštaju.

U strukturi dugovanja došlo je do određenih promena. Banke nisu višu te kojima anketirane firme najviše duguju. Sada firme najviše duguju za parafiskalne namete, u 29,7 odsto slučajeva. Bankama najviše duguje 28,4 odsto anketiranih preduzeća, kod 21,5 odsto njih dobavljači su prvi na listi onih kojima duguju. Država, odnosno dugovanje za poreze i akcize je na prvom mestu tek kod 11,3 odsto anketiranih.

„Interesantno je da se smanjio procenat firmi koje najviše duguju za poreske namete, carine i akcize sa 20,8 odsto u 2016. na 11,3 odsto u 2017. godini, ali se znatno povećao broj firmi koje duguju za parafiskalne namete (skok od 7,5 odsto) i dobavljačima (skok od 4,9 odsto). To znači da je država efikasnije naplatila poreze, ali se to prelilo na plaćanje brojnih parafiskalnih nameta, što je veća šteta za lokalne samouprave koje pretežno naplaćuju te namete i na dobavljače (veća šteta za privredne subjekte i povećanje gubitaka realne privrede)“, ocenjuju u Mreži za poslovnu podršku.