Srbiji potrebno 100 procenitelja

To znači da će oni koji su se do sada bavili procenom nepokretnosti, sudski veštaci, morati da polažu za licencu ukoliko žele da nastave da se bave ovim poslom.

– Jedan od uslova za sticanje licence za procenitelja nekretnina je da kandidat ima visoko obrazovanje – kaže za Danas predsednica Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije (NUPS) Danijela Ilić.

Uslovi koje budući procenitelji moraju da ispune su i da imaju (i da dokažu) najmanje tri godine radnog iskustva u proceni nepokretnosti, da imaju položen ispit za procenitelja, da im nije izrečena zabrana izdavanja nove licence i da nisu pravosnažno osuđivani za krivična dela.

– Svi sudski veštaci koji su do pre donošenja Zakona i podzakonskih akata obavljali poslove procene nepokretnosti će moći da steknu licencu ukoliko ispune sve gore navedene uslove za sticanje licence – napominje Ilić.

Do danas je, kako kaže, Ministarstvo finansija imenovalo šest organizatora stručne obuke kod kojih kandidati mogu da pohađaju stručnu obuku, i osim NUPS, to su Republički zavod za sudska veštačenja u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, WMG Advisory iz Beograda i Udruženje procenitelja Društvo procenitelja Srbije.

Prema novom Zakonu, licencirani procenitelji moraju da se angažuju za procenu obezbeđenja kredita, za vansudske izvršne postupke, za potrebe stečaja, kao i procenu ili verifikaciju rezultata modela masovne procene radi upisa tržišne vrednosti nepokretnosti u katastar nepokretnosti.

Ona kaže da će vremenom najverovatnije i za druge svrhe procene klijenti zahtevati da procenitelj ima licencu, jer su to pokazala iskustva iz drugih zemalja koje imaju sistem licenciranja.

NUPS je za sada jedino akreditovano stručno udruženje koje će kontrolisati rad licenciranih procenitelja, u skladu sa Zakonom, a trenutno je, prema rečima Danijele Ilić, u Srbiji 60 državno licenciranih procenitelja, od kojih su 39 članovi njihovog Udruženja.

– Najveći obim procena nekretnina u Srbiji se radi za svrhu obezbeđenja kredita. Nije zanemarljiv broj procena koji se radi za svrhu vansudskih izvršenja i za svrhu stečajeva. Dosta se rade procene javnih preduzeća. Međutim, zbog toga što smo malo tržište sa prilično malim brojem novih kredita koje banke odobravaju, danas može da podmiri oko 100 licenciranih procenitelja – napominje Ilić.

Ona kaže da se u svetu sve više koriste i automatizovane procene koje banke koriste jer su brze i jeftine. Banke ne mogu koristiti automatizovane procene kod odobravanja kredita, ali mogu ih koristiti kod, kako kaže, monitoringa kretanja tržišnih vrednosti i u određenih slučajevima za revaluacije.

– Ove automatizovane procene se koriste najviše za procenu stanova. Srbija nije pošteđena ovog trenda, i zbog činjenice da u Srbiji postoje registri prometovanih cena, samo je pitanje vremena kada će se pojaviti firme koja rade automatizovane procene. To bi bila najveća opasnost za licencirane procenitelje – ističe Danijela Ilić.

Ispit košta 16.000 dinara

Ispit za sticanje zvanja licencirani procenitelj se polaže u Ministarstvu finansija, usmeno, pred komisijom sastavljenom od članova Stručnog odbora. Datum, vreme i mesto održavanja ispita određuje Stručni odbor najkasnije 90 dana pre održavanja ispita, a podaci o tome se objavljuju na internet stranici Ministarstva finansija, najkasnije 60 dana pre datuma održavanja ispita. Ispiti se održavaju prema potrebi, a cena polaganja ispita za sticanje licence je 16.000 dinara.