Site name

Ne postoji politička volja da se stane na put bespravnoj gradnji

U Beogradu svaki peti objekat niče bez dozvole

Od donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji, koji je garantovao da divlje gradnje u Srbiji više neće biti, prošlo je gotovo tri godine, a nelegalni objekti i dalje niču.

9

Piše: M. N. Stevanović

Beograd 13. januar 2018. 13:51

U Beogradu svaki peti objekat niče bez dozvole

Foto: FoNet / MOD

Uprkos najavama da će protiv nesavesnih investitora biti primenjene drastične mere, od zatvora do rušenja, država očigledno još nije spremna da u ovaj posao uđe. Ono što zakon nalaže u ovakvim slučajevima, ne primenjuje se, pri čemu u tom zatvaranju očiju učestvuju svi nivoi vlasti, od republičke do lokalne i na kraju do javnih i komunalnih preduzeća.

Samo u Beogradu, gde se prema rečima gradskog menadžera Gorana Vesića trenutno gradi oko milion kvadrata, bez dozvole niče još skoro 200.000. Svaki peti. Prema tvrdnji Vesića, da bi se država izborila sa nesavesnim investitorima potrebno je da se menja čitav niz zakona, pa je on rešenje tog problema ostavio za posle izbora. Utvrdio je, međutim, da "inspekcije po pravilu urade sve što je u njihovoj nadležnosti, a investitor ne završi u zatvoru, nego nastavlja da gradi", a najavio i da će u novom mandatu (čija izvesnost mu, izgleda, nije upitna) izneti predloge kako da se sankcioniše divlja gradnja, "možda čak i oduzimanje tih nekretnina". To ih, doduše, neće učiniti legalnim, a otvoriće novo pitanje iz sfere borbe protiv korupcije - u čiju kasu će da se slije prihod od takvih nekretnina, po kojoj ceni će se prodavati i još važnije, zašto je država dozvolila da se objekat završi a nije primenila zakone kojima bi to sprečila.

Ako je već zakonom utvrđeno da je divlja gradnja krivično delo, zašto kada inspekcije zatvore gradilište i podnesu prijavu, ne reaguje ni policija ni tužilaštvo? Umesto toga, investitor jednostavni nastavi radove. Ćutanje republičkog nivoa prenosi se dalje na lokalni. Najjednostavniji način da se divlja gradnja zaustavi je da se nelegalna zgrada ne priključi na elektro i vodovodnu mrežu. Ipak, uprkos jasnim pravilima javnih i komunalnih preduzeća, takvi objekti uspevaju da obezbede priključke i da se nađu na tržištu.

U Elektrodistribuciji ipak tvrde da "ukoliko objekat nema građevinsku dozvolu i nije u postupku legalizacije - nije moguće da se priključi na elektroenergetsku mrežu". Slično navode i u javnom komunalnom preduzeću Beogradski vodovod i kanalizacija, gde objašnjavaju da učestvuju u postupku projektovanja kako bi investitor mogao da dobije lokacijsku dozvolu, ali ističu da se "samo priključenje na mrežu realizuje po dobijanju građevinske dozvole, odnosno prijave radova, a za potrebe tehničkog prijema objekta i ishodovanja upotrebne dozvole".

Oba preduzeća upućuju investitore na postupak legalizacije, što bi im rešilo problem jer u tom slučaju dozvola nije potrebna. Ali, prema odredbama člana 7 Zakona o ozakonjenju, ako je gradnja započeta nakon stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, u februaru 2015. - a ovde je upravo o takvim građevinama reč, onda one "nisu predmet ozakonjenja i nadležni građevinski inspektor za te objekte donosi rešenje o rušenju, koje je izvršno danom donošenja". Iako su u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u više navrata ukazivali da su za lokalne samouprave obezbeđena sredstva za rušenje, to se vrlo retko primenjuje, i uglavnom je politička a ne institucionalna odluka. 

Priključci i bez dozvole

Kako u praksi izgleda "primena" Zakona o planiranju i izgradnji? Među brojnim primerima koji su gotovo svakodnevno u medijima, možda je najilustrativnija zgrada od 5.000 kvadrata, sa suterenom, prizemljem, tri sprata i potkrovljem, koju je u Ulici Svetog Nikole 158a izgradila firma Ruslan invest. Ona je još u maju prošle godine, prekoračila dozvolu za rušenje kuće na lokaciji gde je trebalo da počne gradnja, pa je inspekcija naložila da se radovi obustave a teren vrati u prethodno stanje. To nije učinjeno. Zgrada je počela da se diže iz temelja pre nego što je Ruslan dobio građevinsku dozvolu, inspekcija je opet reagovala, podnela krivičnu prijavu i istakla traku "zatvoreno gradilište", ali je ona završila u blatu a radovi su nastavljeni. Kako je takav objekat dobio priključak za struju i vodovodnu mrežu, ne zna se, ali je sve to obezbedio i stanovi su se već našli na tržištu. Njihova prodaja oglašena je u Halo oglasima, a na neke već sklopljene ugovore i javni beležnik je stavio potpis. U međuvremenu, Ruslan je odbijen u postupku za dobijanje građevinske dozvole, dospeo je na spisak za rušenje ali to još nije obavljeno.

povezane vesti

komentari (9)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Gille

13. januar 2018.

To da svaki peti objekat nice bez dozvole jednostavno nije tacno. Investitor dobija precutnu saglasnost za koju se ne izdaje potvrda i vise mu se isplati. Eto prilike istrazivackom novinarstvu da saznamo imena i prezimena onih inspektora koji izdaju precutnu saglasnost. Ako nista vise, bar da saznamo sta voze i u kojoj drzavi EU im se skoluju deca.

BORIS TRAJKOVIC

13. januar 2018.

Divlja gradnja je u porastu jel inspektori puštaju investitore da grade jel im iz vrha vlasti to naredjuju.Formalno se zatvori gradilište i investitor nastavlja sa izgradnjom,posle preko legalizacije to završavaju,trenutno ništa sto je posle Novembra 2015 gradjeno ne može da se legalizuje ali pred izbore će pustiti sve da se legalizuje.

Dusan S.

13. januar 2018.

A da ne govorimo o tome cume se sve sluze da dodju do placeva na Vracaru i staroj Paliluli kako bi sazidali zgrade i jos vise se obogatili. Samo mi nije jasno kome prodaju te stanove. Na hiljade praznih stanova u gradu,a oni zidaju nove.

Mochwara

13. januar 2018.

U Borči je svaki pedeset peti legalan. A možda ni toliko. Samo prođite od Shopija u dubinu do Centra 1, i ako nađete na 1 tablu (legalno zidanje) imate troškove goriva i piće od mene. A nema ni jedne. A 10ak hiljada kvadrata je u pitanju, sve sedmospratne zgrade. Pa kad udari zemljotres - niko kriv. A opštinari dobili po 20-30€ po kvadratu, pa računaj rajo

scoby

13. januar 2018.

Generator korupcije je zloglasni Zakon o ozakonjenju. Umesto da se placaju doprinosi za gradsko gradjevinsko zemljiste (oko 150e/m2), stan do 100m2 izgradjen posle 2015.god. se moze zvanicno legalizovati za 5.000 dinara! U gradskom Sekretarijatu za legalizaciju imaju i nezvanicnu tarifu (pare koje ne idu u drzavnu kasu) za takve slucajeve

Мiloš J. Kosovac

13. januar 2018.

Neka od sranaka koja sebe smatra ozbiljnom političkom, domaćinskom, a ne samo da želi da se dokopa vlasti radi svojih potreba, nađe snimatelja da snimi divlje naselje Mirijevo, podignuto u nekada lepim baštama i rodnim oranicama. Evo neka počne da snima od prvog autobuskog stajališta kada se dođe putem sada nosi ime čuvenog akademika Dragoslava Srejovića, proćiće pored nekada Omladinskog, a sada Pustog nogometnog stadijona, koji je otkrivao tu blizu praistoriska naselja, a za to vreme pristojno uređena. Stajilšte nosi ime po obližnjem seoskom sokaku koji nosi ime etnografa Sime Trojanivića. Tim sokakom nekada su prolazili seljani, a prema potrebi samo jedna zaprežna kola, jer nisu mogla da se mimoiđu sa drugom zapregom, sada tim nekada asvaltiranim a sada rupatim sokakom prolaze automobili no i manji kamioni svakog momenta, zašto vlasnici preostalih seoskih kuća po dužini sokaka od oko 150. m. nazivaju sarkastično “Ibarska magistrala”. Putnici koji prolaze tim sokakom, a ima ih mnogo, jer na kraju sokaka počinju novoizgrađene stambene zgrade, koja nemaju parkig prostor, moraju da se sakriju u živu ogradu dok prođe auto. Vlasnici, i ovaj od koga sam kupio stan želeo je da bude pošten, ali mu se nije isplatilo, pa je umesto garaža u prizemlju sa jedne strane ukopane u zemlju, što je arhitekta prevideo, opremio je prostorije za stanovanje. Dok to malo prostora od tri-četri metara ispred zgrade stanari ili ko stigne parkiraju svoje automobile tik do prozora vlasnika stanova koji su uspeli da prikupe para da kupe u prizemlje. Red zgrada od jedne u kojoj stanujem, je na rastojanju zgrada naselje Karaburma, koje su podignute kada smo imali državu, a udaljene na četrdesetak metara, odvojen nećijom njivom. Kada sam kupovaa stan ubeđivali su me da neće ništa da se zida u toj njivi. Sada čujem da je vlasnik prodao njivu nekome koji zna da nemao valjanu niti džavnu niti gradsku vlast, ili još verovatnije poznanik je sa onima koji vladaju Beogradom, ili član vladajuće stranke. I tako imamo kobajagi grad za koga je rekao istinu, iako čuveni arhitekta i po zlu, i u ovom gradu, Švajcarac. Le Kurbizje, da je Beograd najružniji grad na najlepšem mestu. A sada možemo reći i najneruređeni i najprljaviji u Evropi. Iz svoje zastaklene lođe na kojoj i sada sveta cveće, zašto noću palim svetlo da gleda Srbadija, mogu da gedam ružno naselje Mirijevo, a na svega trista metara vidim zgrade čije terase su na rastojanju od samo jednog metra, a što će uskro biti moja terasa kada bude podignuta zgrada u nekada lepom kukruzištu. Sa severne strane je bagremar na čijim granama lepršaju kese koje je vetar podigao kada su se kese sa đubretom otvorile, jer stanari iz naselja Karaburma prolazeći tu rano idući na posao, pa pre nego uđu u Simino sokače bace kese sa smećem u bagremar. Na oko hiljadu metara pogledom iz moje sobe pratim brzu gradnju montažnih šetvorokatnica u obliku vojnih kasarni. Dve su već useljenje a na rastojanju jedna od druge oko pet metara, dok treća je kao da je spojena sa drugom. Sa leve strane ulice odeći prema raskrnici, čuj ovo, “Vitezi Karađorđeve zvezde”, polazeći sa pomenutog stajlište u ulici revolucionarke Darinke Radaković, su većina nove kuće podignute bez dozvole u vreme ratničkog ludovanja Srba devedesetih. Itd. i tome slično, ili još gore od napisanog.

Dragoslav

13. januar 2018.

Opštine su bile i ostale OSNOVNE ĆELIJE KORUPCIJE. Javna preduzeća, kao što su Elektrodistribucija i Vodovod&kanalizacija, dosledno se trude da ne zaostanu i eto nam svake vrste cirkusa. Sada, kad političari i partije vide da je do Evropske unije još daleko, itekako će se truditi da zahvate sebi koliko više budu mogli.

Alex Mahone

13. januar 2018.

Ilija Čvorović je 100 % u pravu: "Svi sve znaju i niko ništa ne preduzima!"

savke

14. januar 2018.

To je pravo ogledalo gradske i republčke vlasti. Uzmi medije i laži, laži i laži pa će neko poverovati da je istina to što pričaju. Ministarka se ne razume ni u utkač za struju ali zna da se namalteriše i laže, to joj najbolje ide kao i Vesić, Malom i gomilom nestručnih klimoglavaca, kojima je važno da imaju posao jer nihgde ne bi dobili posao. Da ih pošaljete u privatni posao umrli bi posle šest meseci od gladi jer ni za hleb nisu u stanju pošteno da zarade.